понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Послодавцима мањи намет а запосленима неизвесно повећање плата

Синиша Мали, министар финансија, поново јуче најавио да је циљ да се оптерећење на зараде смањује сваке године како би српска економија била конкурентнија
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсреда, 21.08.2019. у 22:55
(Фото Танјуг)

Влада Србије планира ове године да смањи пореско оптерећење на зараде минимум један одсто – најавио је јуче министар финансија Синиша Мали и додао да је циљ да се оптерећење на зараде смањује сваке године како би српска економија била конкурентнија, преноси Танјуг.

Он је нагласио да је оптерећење на зараде пре две године било 63 одсто, а да је сада смањено на 62 одсто и да ће се тај тренд наставити.

– Ове године желимо да бар један процентни поен смањимо то оптерећење и да полако из године у годину оно пада како бисмо учинили нашу економију конкурентнијом, наше тржиште атрактивнијим, како би се људи више запошљавали – рекао је Мали.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да би, уколико је циљ владе да смањи фискално оптерећење зарада, то требало урадити преко смањења доприноса или кроз повећање неопорезивог дела зарада.

– Због неопорезивог дела зараде, код пореза на зараде постоји одређена прогресивност, што значи да људи са већим зарадама плаћају порез по нешто већој пореској стопи. Стога би повећање неопорезивог дела зараде оставило додатна средства привреди, а уз то би се мало повећала и прогресивност пореског система у Србији – каже он.

Међутим, додаје, уколико се истовремено са повећањем неопорезивог дела зарада значајно повећа и минимална зарада, привреди, нарочито оном делу у коме доминирају ниже зараде (трговина на мало, текстилна индустрија, приватно обезбеђење и др.), не би остало доста средстава по овом основу.

Упитан колико може да се смањи пореско оптерећење зарада, а да то не угрози макроекономску стабилност, Арсић одговора да то директно зависи од тога колико ће се повећати расходи државе, а пре свега плате, пензије и јавне инвестиције.

– Уколико држава планира да плате у државном сектору у наредној години повећа око 10 одсто, а пензије око пет процената, као и да покрене нове јавне инвестиције веће од две милијарде евра годишње (што је око четири БДП) тада би и без смањења пореског оптерећења рада фискални дефицит достигао око два одсто БДП. А свако смањење фискалног оптерећења рада додатно би повећало фискални дефицит – објашњава проф. Арсић.

То је, истиче, за земљу као што је Србија, релативно висок фискални дефицит, који би могао додатно да се аутоматски повећа ако би дошло до снажнијег застоја у европским привредама у наредној години.

Стога би у постојећим околностима требало планирати такву комбинацију пореза и расхода која би обезбедила да фискални дефицит у наредној години остане испод један одсто БДП.

Ранка Савић, председник Асоцијације независних и слободних синдиката Србије, каже да је то добра вест за послодавце и запослене, јер би газде вишак пара могле да преусмере у нове инвестиције, или у повећање зарада.

– Чини ми се да би ово друго било много важније, јер ће Србија ускоро остати без радне снаге. Ниске плате су главни разлог због ког запослени одлазе из Србије, па имамо возаче који су отишли у пензију, а сада седају поново за волан аутобуса, јер нема млађих. Да су зараде главни разлог што све више њих напушта земљу је и чињеница да у све више маркета у главном граду после 18 часова не може да се купи месо нити прехрамбени производи, јер нема ко да ради у другој и трећој смени – каже она.

На питање да ли очекује да ће због мањка, који ће настати у буџету после умањења оптерећења на зараде, држава увести неки нови парафискални намет, она каже да би то било бесмислено.

– Послодавци у Србији већ плаћају више од 500 парафискалних намета моји умногоме оптерећују пословање. Ако им смање порезе на зараде, а уведу неки нови намет, шта су урадили, осим што су направили проблем. Зато би можда и било боље да уместо смањења намета на зараде преполове број ових измишљених намета којим пуне буџет – каже она.

Осим тога, додаје, надлежни стално понављају да имамо суфицит од 50 милијарди па не видим разлог због кога би се ове буџетске „рупе” крпиле неким новим наметом, када већ имамо вишак пара.


Коментари4
3b553
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nesa
Kada te Srpski ekonomisti savetuju onda je tu garantovan uspeh! Sigurno u poslednjih 70 godina smo uvek znali i kako i sta da radimo.....ako jedna Amerika gura 7 % deficit i jedna nemacka pozajmljuje pare za -0.5% da se finansira....MI, SRBIJA koja zaostaje 100 godina za Evropom cemo da drzimo SUFICIT po mogustvu i da nemamo razvojni budzet, jer mi se zaduzujemo za 3.5% i imamo deficit od 2%. Umesto da dignemo jos jedno 20 milijardi evra i podignemo ovu zemlju, sada kada su pare jeftine!
vaske
" и да полако из године у годину оно пада "....dok ne ostanete samo vi politicari i par hiljade penzosa. Ko ce bre da vam radi, jel ste svesni vi?? Ljudi odlaze cak i u hrvatsku a prosipate se sa nekim procentima smesnim...
Drusko
Ова последња реченица је најважнија, и треба да се користи за све што је везано за буџет.
Vesa D
..nikako da svatimo ošta se daje veće a šta manje..a jel može samo više..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља