недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:31

Порези недовољни за нови инвестициони план

Најављено велико повећање зарада и пензије у наредним годинама потрошиће и део пара намењених за улагања
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 20.08.2019. у 22:55
Стопа раста пореских прихода углавном је слична стопи привредног раста (Фото Драган Јевремовић)

Србији је потребан инвестициони план, улагања у комуналну, саобраћајну, енергетску, дигиталну инфраструктуру како је то најавио председник државе и то није спорно. Питање је само да ли ће државна каса, на коју се рачуна као на главног финансијера, јер неће бити новог задуживања и повећања јавног дуга, имати капацитет за ту „операцију”. Најављена су улагања од десет до 12 милијарди евра у наредних пет година, односно две до 2,5 милијарди евра годишње. Мало је нејасно да ли се ради о додатним јавним инвестицијама, уз постојеће, јер држава сваке године свакако инвестира па су јавна улагања достигла четири одсто бруто домаћег производа (БДП) свега што грађани и привреда створе у једној години. Просек улагања за 2017. и 2018. годину био је око 1,4 милијарде евра. Укратко, да ли у државној каси има простора за нови наменски трошак при садашњој стопи привредног раста, која је за ову годину пројектована на 3,5 одсто, а наредних година треба да „убрза” на четири одсто.

У Народној банци Србије сматрају да је инвестициони план реалан. Последњих година порески приходи расту по просечној годишњој стопи од 10 одсто, кажу, а то може да се очекује и у наредном периоду. На пример, консолидовани приходи државе у 2018. години били су 2.100 милијарди динара, што је износ од скоро 20 милијарди евра, а централна банка и ове године очекује раст прихода од око 10 одсто,

Паралелно са повећањем инвестиција држава све време остварује суфицит, додају.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да дугорочни тренд наше економије није такав да се може очекивати реални раст пореских прихода од 10 одсто годишње.

– Стопа раста пореских прихода углавном је слична стопи привредног раста. Тако на пример од почетка примене фискалне консолидације 2015. године просечан реални годишњи раст пореских прихода износио је 4,1 одсто, док је просечна стопа раста БДП износила 2,9 одсто. Порески приходи брже расту од БДП-а када се повећавају пореске стопе, када зараде и домаћа тражња расту брже од БДП и када се повећава наплата пореза услед сузбијања сиве економије. Нешто бржи раст пореских прихода од раста БДП у последње четири године последица је повећања пореских стопа крајем 2014. године, сузбијања сиве економије током 2016. и 2017. године, као и релативно високог раста зарада и текуће потрошње у 2017. и 2018 . години – каже Арсић. Он додаје да раст зарада повећава приходе од пореза и доприноса на зараде, док раст домаће потрошње повећава приходе од ПДВ, акциза и царина. Бржи раст зарада и потрошње од раста БДП утиче на раст спољнотрговинског дефицита и дефицита у текућем платном билансу. Оба ова дефицита у Србији расту од почетка 2017. године, а то ће се наставити и у будућности ако зараде и потрошња буду расли брже од производње (БДП) и ако се настави са политиком економски неутемељеног јачања реалне вредности динара. Међутим, спољни дефицити не могу неограничено да расту, па ће у будућности бити неопходно прилагођавање како би се потрошња и зараде ускладили са производњом.

– Није реално да се додатне јавне инвестиције, а председник државе експлицитно тврди да се ради о додатним инвестицијама, од преко две милијарде евра, финансирају из пореских прихода. Могућност за финансирање додатних инвестиција пореским приходима биће додатно смањена ако се реализују најаве о високом расту зарада и пензије у наредним годинама. Према томе ако се на постојеће јавне инвестиције додају нове од преко две милијарде евра годишње оне ће се највећим делом финансирати из новог задуживања државе – тврди Арсић.

Економиста Љубомир Маџар каже да су наше потребе за улагањима у инфраструктуру велике, али не и могућности за реализацију. Поготово што смо у ранијем периоду подбацивали с јавним инвестицијама па сад треба да надокнадимо пропуштено. По његовим речима, није реално да у наредном периоду рачунамо на раст буџетских прихода од десет одсто.

– То би значило да фискални приходи расту дупло брже него БДП што значи да овцу не да би шишали, него би јој кожу гулили. То би било превелико оптерећење за привреду с опасним последицама, о даљем развоју да не говоримо. Само када би привреда реално расла седам одсто годишње, а номинално више од тога, порески приходи би расли десет одсто годишње. Мислим да тај филм нећемо гледати – каже Маџар.


Коментари6
b3aa4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan T
Ne brinite nista - ima za raskopavanje Beograda, pola kopacima pola Vesicu. Para koliko hoces, samo treba znati. Ne treba gledati te fiskalne prihode, kad mozes da se zaduzis koliko hoces. Bilo bi lepo da se ovde objavi koliko je porastao dug Srbije od kako se rezim dograbio vlasti, da ne pricam ja. Nisam novinar.
филип
Ови професори немају појма, не би пројектовали потрошњу за 10% више фискалног прихода да нема индикација да ће толико и наплатити. Улагања се тичу комуналне, дигиталне, путне и енергетске. Дакле повећаће се дефицит биланса трговине јер ће материјали и извођачи као и до сада доћи из иностранства.
Stevan
Gospodo penzioneri uz duzno postovanja odakle da vam se da vise ostavili ste nam drzavu koja ste raspala i vodje koje ste vi iznedrili i izlasali su nas krali sistem za koji ste vi radili je na kraju bacio drzavu na kolena! Deca su priorited buducnost je prioritet!
Београђанин
Они су много тога највљивали али мало су и реализовали. Изгледа да расте незадовољство народа чим се оволико форсира улагање у што шта. Проблем је у томе што се и даље форсира Динкићева економска политика која нас стално држи на рубу пропасти.
Postoji granica
A da počnemo od krimanala u vlasti? Pa onda zulmčari da vidimo ima li potrebe još kožu sa leđa da nam derete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља