Прилог објављен 13. августа у рубрици „Погледи”, под насловом „Српско-албански ћорсокак”, редовног професора универзитета, повод је да се обратим читаоцима „Политике” и широј јавности. Просто је несхватљив ноншалантан приступ дотичног професора када се говори о заступању и одбрани српских националних интереса и очувању суверенитета и слободе српског народа. Констатација професора „да се Aлбанци, ослањајући се на безрезервну подршку моћних западних сила, неће никада одрећи територијалне целовитости Космета”, само потврђује чињеницу да ту више нема места за било какве договоре, већ се директно упућује на општепознати принцип – што је силом отето, то се силом и враћа.
Историјска је чињеница да је Метохија са Косовом дуже од једног миленијума, формирањем прве српске државе у време владавине кнеза Властимира (850–862), преко немањићке средњовековне до савремене српске државе, била у њеном саставу. За сво то време и српска држава и Метохија са Косовом били су под окупацијом отоманске империје, нацистичке Немачке и фашистичке Италије, као и под најновијом окупацијом – крађом, уз подршку Американаца и њихових сателита, такозване међународне заједнице.
Чињеница је, такође, да су Срби до јуче имали више од 79 одсто земљишта у приватном власништву, укључујући црквена и манастирска имања, као и да је према последњем добровољном и званичном попису становништва у СФРЈ из 1971. године, у Метохији са Косовом живео 646.631 Албанац, а да их, по свему судећи, ни данас, после скоро 50 година, нема знатно више. То значи да су Шиптари – Албанци чинили нешто више од осам одсто укупног броја становника Србије, што је далеко мање него што је Срба живело у Хрватској (13 одсто) пре геноцида званог „Олуја”.
Чињеница је и да Албанци нису прогласили своју такозвану државу Косово ни по једном савременој цивилизацији познатом случају: на сопственој, купљеној, поклоњеној или ратом освојеној територији, већ на украденој, управо уз подршку моћних западних сила, што су морали да признају и њени ментори – да је то случај јединствен у свету.
Да није Резолуције 1244 Савета безбедности, која предвиђа сагласност државе Србије у случају отцепљења њене територије, творци те накарадне творевине би то већ одавно остварили.
И поред свих изнетих чињеница, дотични редовни професор универзитета саветује актуелној власти и председнику Александру Вучићу, да је узалудно „трошење енергије и средстава Србије у циљу повећања броја држава које повлаче признања косовске независности, као и у циљу спречавања уласка Косова у међународне организације”, и уз све то позива на „прихватање косовског фактицитета”.
Поред свега, дотични професор чак позива српску власт „да учини договор са Руском Федерацијом и Кином како би се прихватио косовски фактицитет” и даље каже „јер Русија је често наглашавала да ће, кад је реч о Косову, увек подржати опредељење Србије”, изостављајући кључни наставак званичног руског става: које (опредељење Србије) је у складу са Резолуцијом 1244, које може (Русија) бранити у Савету безбедности Уједињених нација.
Генерални директор „Трепче” током последње деценије 20. века
