Сваки потрошач у Србији је бар једном остао без струје. Да ли због удара ветра, грома који је оштетио трафо, пада дрвета на далековод, или слабог напона, након чега у мраку остају по 12 и више сати. Али, ако се нестанак струје понавља свако мало, какав је случај с потрошачима на Космају, који с првим ветром последња два месеца остају сатима без струје, поставља се питање ко ће им и како надокнадити штету за то што им се апарати кваре, производња у погонима стоји, а живина и стока страда.
За разлику од потрошача у Србији, Црна Гора више нема ову муку. Наиме од 1. августа потрошачи електричне енергије имају право на одштету у висини од 20 до 200 евра у случају нестанка струје.
– Почетак примене финансијских надокнада које ће следовати купцима електричне енергије у случају нестанка струје, предвиђен је за август и тада почињемо са применом правила – изјавио је председник Одбора директора Регулаторне агенције за енергетику РАЕ, Бранислав Прелевић, преноси портал ЦДМЕдме.ме.
Он је прецизирао да ће одштета износити од 20 до 200 евра, у зависности од степена угрожености и напонског нивоа на ком се потрошач налази.
Упитан постоји ли ишта слично у Србији и да ли оштећени коме је нестанак струје направио штету може да закуца на врата дистрибуције и затражи накнаду штете, проф. др Слободан Ружић, бивши саветник министра енергетике, каже за „Политику”, да је искрено импресиониран колегама из црногорске Агенције за енергетику, њиховом храброшћу и способношћу да тако нешто уведу.
– На жалост, мислим да то код нас није реално све док нас неко из Европске уније, Енергетска заједница или неко трећи не натера да направимо макар и минималан корак у том правцу. За сада таква законска обавеза не постоји. Квалитет испоруке електричне енергије је регулисан врло магловито и не подразумева плаћање било каквих надокнада потрошачима било за прекомерно трајање испада током године, било за лош квалитет напона код потрошача. Да будемо објективни, ниједан мрежни монополиста на свету неће то својевољно увести, па нису „Електромрежа Србије” и „Дистрибуција” у томе изузеци – каже Ружић.
Али, додаје, зато треба да постоји независно регулаторно тело за енергетику. Тако нешто био би прави начин бриге о потрошачима, а не толеранција за неплаћање рачуна, хајка због повећаних рачуна у периодима кад се природно више троши, релативизација трошкова и ламентирање над ионако ниском ценом електричне енергије.
– Да бисмо имали права да очекујемо надокнаду због штета или непријатности, које имамо кад нам не испоручују струју, морамо исто тако бити свесни да се рачуни за утрошену електричну енергију морају плаћати и то по реалним економским ценама да би се, између осталог, од тога могла одржавати и градити и дистрибутивна и преносна мрежа – каже наш саговорник.
У Агенцији за енергетику за „Политику” кажу да вест о увођењу финансијских компензација, коју је увела Црна Гора, упућује на правила о минимуму квалитета испоруке и снабдевања електричном енергијом, која су у Црној Гори ступила на снагу августа 2019. године. Међутим, одложена је примена финансијских компензација за две године за август 2021. године.
Сагласно обавезама из трећег пакета прописа, у земљама Европске уније компензационе накнаде се постепено уводе већ годинама. Конкретно, компензационе накнаде за неизвршење обавезе поновног прикључења након настанка прекида у законом предвиђеном року уведене су у Чешкој, Великој Британији, Мађарској, Холандији, Португалији, Словенији, Белгији и Француској.
Дужина трајања прекида, на дистрибутивном нивоу прописана је, у зависности од земље, у распону од три до шест сати (просек је четири сата), а накнада за непоштовање законског рока је од 15 до 100 евра (у просеку 20 евра).
Агенција за енергетику Србије, у складу са обавезама које проистичу из трећег пакета прописа ЕУ и Закона о енергетици, донела је 2013. године правила о праћењу техничких и комерцијалних показатеља и регулисању квалитета испоруке и снабдевања електричном енергијом и природним гасом. На основу ових правила прикупљају се подаци о прекидима у напајању електричном енергијом и прати рад оператера система.
Ови подаци ће бити основа да се у следећој измени правила уведу и стандарди квалитета које оператери треба да испуне, као и компензационе накнаде потрошачима, уколико оператери система не испуне прописане захтеване вредности.
Такође, у оквиру ИПА пројекта, који се финансира из ЕУ помоћи, једна од тема која се разматра са консултантима је и праћење квалитета, дефинисање стандарда квалитета и компензационих накнада. Тренутно, агенција анализира расположиве податке и ради на изради нових правила.