Сва­ки по­тро­шач у Ср­би­ји је бар јед­ном остао без стру­је. Да ли због уда­ра ве­тра, гро­ма ко­ји је оште­тио тра­фо, па­да др­ве­та на да­ле­ко­вод, или сла­бог на­по­на, на­кон че­га у мра­ку оста­ју по 12 и ви­ше са­ти. Али, ако се не­ста­нак стру­је по­на­вља сва­ко ма­ло, ка­кав је слу­чај с по­тро­ша­чи­ма на Ко­сма­ју, ко­ји с пр­вим ве­тром по­след­ња два ме­се­ца оста­ју са­ти­ма без стру­је, по­ста­вља се пи­та­ње ко ће им и ка­ко на­док­на­ди­ти ште­ту за то што им се апа­ра­ти ква­ре, про­из­вод­ња у по­го­ни­ма сто­ји, а жи­ви­на и сто­ка стра­да.

За раз­ли­ку од по­тро­ша­ча у Ср­би­ји, Цр­на Го­ра ви­ше не­ма ову му­ку. На­и­ме од 1. ав­гу­ста по­тро­ша­чи елек­трич­не енер­ги­је има­ју пра­во на од­ште­ту у ви­си­ни од 20 до 200 евра у слу­ча­ју не­стан­ка стру­је. 

– По­че­так при­ме­не фи­нан­сиј­ских на­док­на­да ко­је ће сле­до­ва­ти куп­ци­ма елек­трич­не енер­ги­је у слу­ча­ју не­стан­ка стру­је, пред­ви­ђен је за ав­густ и та­да по­чи­ње­мо са при­ме­ном пра­ви­ла – из­ја­вио је пред­сед­ник Од­бо­ра ди­рек­то­ра Ре­гу­ла­тор­не аген­ци­је за енер­ге­ти­ку РАЕ, Бра­ни­слав Пре­ле­вић, пре­но­си пор­тал ЦДМЕд­ме.ме. 

Он је пре­ци­зи­рао да ће од­ште­та из­но­си­ти од 20 до 200 евра, у за­ви­сно­сти од сте­пе­на угро­же­но­сти и на­пон­ског ни­воа на ком се по­тро­шач на­ла­зи. 

Упи­тан по­сто­ји ли ишта слич­но у Ср­би­ји и да ли оште­ће­ни ко­ме је не­ста­нак стру­је на­пра­вио ште­ту мо­же да за­ку­ца на вра­та ди­стри­бу­ци­је и за­тра­жи на­кна­ду ште­те, проф. др Сло­бо­дан Ру­жић, бив­ши са­вет­ник ми­ни­стра енер­ге­ти­ке, ка­же за „По­ли­ти­ку”, да је искре­но им­пре­си­о­ни­ран ко­ле­га­ма из цр­но­гор­ске Аген­ци­је за енер­ге­ти­ку, њи­хо­вом хра­бро­шћу и спо­соб­но­шћу да та­ко не­што уве­ду. 

– На жа­лост, ми­слим да то код нас ни­је ре­ал­но све док нас не­ко из Европ­ске уни­је, Енер­гет­ска за­јед­ни­ца или не­ко тре­ћи не на­те­ра да на­пра­ви­мо ма­кар и ми­ни­ма­лан ко­рак у том прав­цу. За са­да та­ква за­кон­ска оба­ве­за не по­сто­ји. Ква­ли­тет ис­по­ру­ке елек­трич­не енер­ги­је је ре­гу­ли­сан вр­ло ма­гло­ви­то и не под­ра­зу­ме­ва пла­ћа­ње би­ло ка­квих на­док­на­да по­тро­ша­чи­ма би­ло за пре­ко­мер­но тра­ја­ње ис­па­да то­ком го­ди­не, би­ло за лош ква­ли­тет на­по­на код по­тро­ша­ча. Да бу­де­мо објек­тив­ни, ни­је­дан мре­жни мо­но­по­ли­ста на све­ту не­ће то сво­је­вољ­но уве­сти, па ни­су „Елек­тро­мре­жа Ср­би­је” и „Ди­стри­бу­ци­ја” у то­ме из­у­зе­ци – ка­же Ру­жић.

Али, до­да­је, за­то тре­ба да по­сто­ји не­за­ви­сно ре­гу­ла­тор­но те­ло за енер­ге­ти­ку. Та­ко не­што био би пра­ви на­чин бри­ге о по­тро­ша­чи­ма, а не то­ле­ран­ци­ја за не­пла­ћа­ње ра­чу­на, хај­ка због по­ве­ћа­них ра­чу­на у пе­ри­о­ди­ма кад се при­род­но ви­ше тро­ши, ре­ла­ти­ви­за­ци­ја тро­шко­ва и ла­мен­ти­ра­ње над иона­ко ни­ском це­ном елек­трич­не енер­ги­је. 

– Да би­смо има­ли пра­ва да оче­ку­је­мо на­док­на­ду због ште­та или не­при­јат­но­сти, ко­је има­мо кад нам не ис­по­ру­чу­ју стру­ју, мо­ра­мо исто та­ко би­ти све­сни да се ра­чу­ни за утро­ше­ну елек­трич­ну енер­ги­ју мо­ра­ју пла­ћа­ти и то по ре­ал­ним еко­ном­ским це­на­ма да би се, из­ме­ђу оста­лог, од то­га мо­гла одр­жа­ва­ти и гра­ди­ти и ди­стри­бу­тив­на и пре­но­сна мре­жа – ка­же наш са­го­вор­ник. 

У Аген­ци­ји за енер­ге­ти­ку за „По­ли­ти­ку” ка­жу да вест о уво­ђе­њу фи­нан­сиј­ских ком­пен­за­ци­ја, ко­ју је уве­ла Цр­на Го­ра, упу­ћу­је на пра­ви­ла о ми­ни­му­му ква­ли­те­та ис­по­ру­ке и снаб­де­ва­ња елек­трич­ном енер­ги­јом, ко­ја су у Цр­ној Го­ри сту­пи­ла на сна­гу ав­гу­ста 2019. го­ди­не. Ме­ђу­тим, од­ло­же­на је при­ме­на фи­нан­сиј­ских ком­пен­за­ци­ја за две го­ди­не за ав­густ 2021. го­ди­не.

Са­гла­сно оба­ве­за­ма из тре­ћег па­ке­та про­пи­са, у зе­мља­ма Европ­ске уни­је ком­пен­за­ци­о­не на­кна­де се по­сте­пе­но уво­де већ го­ди­на­ма. Кон­крет­но, ком­пен­за­ци­о­не на­кна­де за не­из­вр­ше­ње оба­ве­зе по­нов­ног при­кљу­че­ња на­кон на­стан­ка пре­ки­да у за­ко­ном пред­ви­ђе­ном ро­ку уве­де­не су у Че­шкој, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, Ма­ђар­ској, Хо­лан­ди­ји, Пор­ту­га­ли­ји, Сло­ве­ни­ји, Бел­ги­ји и Фран­цу­ској.

Ду­жи­на тра­ја­ња пре­ки­да, на ди­стри­бу­тив­ном ни­воу про­пи­са­на је, у за­ви­сно­сти од зе­мље, у ра­спо­ну од три до шест са­ти (про­сек је че­ти­ри са­та), а на­кна­да за не­по­што­ва­ње за­кон­ског ро­ка је од 15 до 100 евра (у про­се­ку 20 евра).

Аген­ци­ја за енер­ге­ти­ку Ср­би­је, у скла­ду са оба­ве­за­ма ко­је про­ис­ти­чу из тре­ћег па­ке­та про­пи­са ЕУ и За­ко­на о енер­ге­ти­ци, до­не­ла је 2013. го­ди­не пра­ви­ла о пра­ће­њу тех­нич­ких и ко­мер­ци­јал­них по­ка­за­те­ља и ре­гу­ли­са­њу ква­ли­те­та ис­по­ру­ке и снаб­де­ва­ња елек­трич­ном енер­ги­јом и при­род­ним га­сом. На осно­ву ових пра­ви­ла при­ку­пља­ју се по­да­ци о пре­ки­ди­ма у на­па­ја­њу елек­трич­ном енер­ги­јом и пра­ти рад опе­ра­те­ра си­сте­ма. 

Ови по­да­ци ће би­ти осно­ва да се у сле­де­ћој из­ме­ни пра­ви­ла уве­ду и стан­дар­ди ква­ли­те­та ко­је опе­ра­те­ри тре­ба да ис­пу­не, као и ком­пен­за­ци­о­не на­кна­де по­тро­ша­чи­ма, уко­ли­ко опе­ра­те­ри си­сте­ма не ис­пу­не про­пи­са­не зах­те­ва­не вред­но­сти. 

Та­ко­ђе, у окви­ру ИПА про­јек­та, ко­ји се фи­нан­си­ра из ЕУ по­мо­ћи, јед­на од те­ма ко­ја се раз­ма­тра са кон­сул­тан­ти­ма је и пра­ће­ње ква­ли­те­та, де­фи­ни­са­ње стан­дар­да ква­ли­те­та и ком­пен­за­ци­о­них на­кна­да. Тре­нут­но, аген­ци­ја ана­ли­зи­ра рас­по­ло­жи­ве по­дат­ке и ра­ди на из­ра­ди но­вих пра­ви­ла.