недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Берза сезонских радника на једном месту

НСЗ ће убудуће водити регистар радника које послодавци повремено ангажују, а у шифарник посебних знања и вештина већ је унето нових 18 шифара за сезонске послове
Аутор: Марија Бракочевићпетак, 16.08.2019. у 21:00
Модел пријаве сезонаца, засад успостављен у пољопривреди, могао би од наредне године да се примењује и у грађевинарству, угоститељству, туризму (Фото С.Марић)

Национална служба за запошљавање (НСЗ) убудуће ће водити регистар сезонских радника, захваљујући којем ће се знати какве вештине и знања поседују потенцијални кандидати за запослење. То ће, како откривају у НАЛЕД-у, олакшати пословање не само послодавцима, који ће унапред моћи да знају којег сезонског радника ће ангажовати и за коју врсту послова, него ће донети бољитак и сезонцима. Јер, и они ће у складу са својим знањем и способностима убудуће на такав начин лакше моћи да проналазе посао.

У НСЗ-у подсећају да тражиоци запослења, пријављени на евиденцији, већ сада могу да се изјасне да ли су заинтересовани за обављање сезонских послова, како би приликом захтева послодаваца ова служба била у могућности да уради селекцију, посредује и одговори на њихове захтеве за обезбеђивање радника.

– Док траје процена запошљивости, поред осталих важних параметара за посредовање у тражењу посла, НСЗ евидентира и спремност особе за рад на сезонским пословима јер су ти подаци значајни за квалитетнију селекцију по захтеву послодавца. Зарад боље регистрације оних који желе или су били ангажовани на сезонским пословима, у већ постојећи шифарник посебних знања и вештина унели смо нових 18 шифара за сезонске послове – напомињу у НСЗ-у.

У Србији засад функционише електронски систем за пријаву сезонских радника у пољопривреди кроз онлајн платформу за поједностављену регистрацију радника www.sezonskiradnici.gov.rs. Примена Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима почела је пре седам месеци, а како истичу у Наледу, који је са владом и уз подршку Немачке развојне агенције још 2017. покренуо реформу система радног ангажовања сезонаца у пољопривреди, предности увођења е-система су бројне.

Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор, јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца). Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, подсећају у НАЛЕД-у, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе.

– До пре неколико дана било је регистровано 18.318 сезонских радника и 230 послодаваца, од којих су 66 физичка лица. Држава је досад приходовала 31.409.904 динара на име пореза и 87.946.946 динара за доприносе – набрајају у НАЛЕД-у.

Остаје питање шта би могло да се унапреди на овом пољу рада и у којим областима би могла да се прошири могућност ангажовања сезонских радника по новом систему?

– Модел пријаве сезонских радника могао би додатно да смањи неформалну запосленост у Србији, а то је нарочито могуће постићи у бројним делатностима, где постоје послови сезонског или привременог карактера, и где је потребно релаксирати бирократију, која прати пријаву и одјаву радника. То су, пре свега, области грађевине, туризма и угоститељства, као и кућни послови – истичу у НАЛЕД-у, и додају да je Акционим планoм за сузбијање сиве економије 2019/20. планирано проширење обухвата Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима и на друге послове.

У овом документу пише да је циљ да се поједноставе послови кућног помоћног особља који су ограниченог трајања од неколико дана месечно (чишћење по кућама, дадиље и слично). Идеја је и да се ти послови уведу у легалне токове, али и да се упрости уплата пореза и доприноса, као и начин ангажовања кућног помоћног особља, уз обезбеђивање права ангажованих у складу са међународним стандардима, пише у акционом плану за сузбијање сиве економије, уз податак да ће се у току наредне године радити и анализе, које би показале колико је и у којим делатностима запослено људи на „црно” и где има простора да се уведе систем пријављивања сезонских радника.


Коментари3
e5809
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
У реду стоје деца политичара!
vox populi
Izgleda da ćemo svi na lizing.
dušan
Birokratija sama za sebe uvek nađe posla. Tako je govorio moj pokojni otac , birokrata u vojnoj firmi. Ponosimo se borbom protiv Turaka i Osmanske imperije ali trebalo bi nešto i da naučimo od onih koji su bili u stanju da 500 godina vladaju na 3 kontinenta ! Kakve to ima veze sa sezonskim radnicima ? Ima jedna taksa ili danak koji se zove GLAVARINA ! Plaća se godišnje državi bez obzira čime se neko bavi . Tu se birokratija saseca u korenu . Nema prijave-odjave ,PDV,odbijanja od plate i td...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља