петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

У Србији се попије 5,5 милиона кутија седатива годишње

Злоупотреби антидепресива чешће су склоне жене, а последњих година све више младих од 18 до 25 година
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 15.08.2019. у 22:55
(Фото Д. Јевремовић)

Житељи Србије годишње попију 5,54 милиона кутија лекова за смирење, показују подаци Републичког фонда за здравствено осигурање за 2018. годину. Да смо постали нација која не може без ових медикамената можда најбоље илуструје податак да је прошле године прописано и реализовано око 3,2 милиона рецепата лекова који се налазе на позитивној листи – „бромазепама”, „диазепама”, „алпразолама” и „лоразепама”. Људи најчешће посежу за њима због несанице, ансиозности, мишићног спазма… Осим тога, наши људи узимају и антидепресиве, јер је у 2018. години за лекове из ове групе прописано око 1,59 милиона рецепата, а у апотекама је издато око два милиона паковања.

Доцент др Јанко Самарџић, клинички фармаколог са Медицинског факултета у Београду, наглашава да се наша земља налази у самом европском врху по потрошњи ових лекова, такозваних бензодиазепина. Анализа показује тренд раста и у региону, где су, на пример, стопе потрошње и потенцијалне злоупотребе још веће у суседној Хрватској. Људи нису свесни да треба бити опрезан приликом њиховог коришћења, јер понављана употреба лекова за смирење доводи до зависности, а може да утиче и на пролонгирање тегоба код пацијента и одлагање постављања праве дијагнозе.

– Медикаменти из групе бензодиазепина који чешће изазивају зависност су они попут „бромазепама” и „алпразолама”. То се може догодити уколико се узимају велике дозе лекова и то дуже од три месеца. Треба знати да ако се пију, на пример, са алкохолним пићима постоји повећан ризик од појаве токсичних ефеката, па тада бензодиазепини могу да изазову такозвану смртоносну респираторну депресију. Чињеница је да се ови лекови доста користе код нас, али и да је неопходно спровођење строжих мера због боље контроле приликом њиховог прописивања. Ипак, ови лекови су ефикасни и готово незаменљиви за поједина стања и битно је утврдити шта све утиче на њихову прекомерну употребу. Потребна је боља едукација и информисаност о овом проблему – каже др Самарџић и додаје да је Финска, која је имала високе стопе злоупотребе ових медикамената, одговарајућим мерама смањила проценат примене бензодиазепина у општој популацији на мање од 10 одсто.

Наш саговорник појашњава да је злоупотреба лекова много чешће присутна код жена него код мушкараца, а да се последњих година све више бележи код млађих људи. Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” из 2014. године показују да је у периоду од 12 месеци лекове из групе анксиолитика, седатива и хипнотика узимало 22,4 одсто испитаника из опште популације: 13,9 одсто мушкараца и 30,9 одсто жена. Међутим, др Самарџић истиче да су резултати њиховог истраживања, које је обухватило више од 500 студената на Медицинском факултету у Београду, дали алармантне податке.

– Добијени су у најмању руку неочекивани резултати. Сви очекују да су студенти медицине мање склони конзумирању лекова из ове групе, али подаци су показали да је чак 22 одсто студената и 25 одсто студенткиња узимало неки од бензодиазепинских препарата за потребе ублажавања студентског стреса. Ако се посматра период од последњих 12 месеци – 15,6 одсто свих анкетираних студената их је користило, а нешто мање од 10 одсто у последњих 30 дана. На основу ових података можемо да закључимо да је коришћење седатива широко распрострањено међу нашом студентском популацијом – истиче др Самарџић.

Да је злоупотреба бензодиазепина глобални проблем упозорава и доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”. Они се обично прописују особама старије животне доби, али немедицинска употреба је највећа управо код младих који имају од 18 до 25 година. У нашој земљи анализа потрошње ових лекова показује тренд раста у последњих десетак година.

– Ови лекови се често злоупотребљавају јер су лако доступни и ефекат остварују брзо. Већина људи која злоупотребљава анксиолитике први пут је лекове набавила бесплатно од пријатеља, рођака или их чак добила на рецепт од лекара. То што се ефекат ових лекова осећа готово тренутно још један је од разлога за злоупотребу. Иако они заправо не лече у правом смислу речи, тренутно олакшање симптома анксиозности и несанице чест је разлог зашто људи одлучују да у дужем периоду узимају ове лекове и без консултације са психијатром – наглашава др Сташевић Карличић.

Понављана примена бензодиазепина, додаје она, доводи до физиолошке зависности и толеранције, са апстиненцијалном синдромом, то јест синдромом обуставе употребе лека као главном манифестацијом наглог прекида узимања лека након четири до шест недеља примене код чак 30 одсто особа.

– Уколико се зависност развије, важно је обратити се психијатру, који ће пацијенту, у зависности од тога о којем је леку реч, или започети постепено смањивање медикамента или најпре пребацити пацијента на анксиолитик са мањим потенцијалом, а затим тај постепено искључити – додаје наша саговорница.

Не може се са сигурношћу утврдити колико људи погрешно користи и злоупотребљава лекове и тиме се налази на граници зависности, каже др Самарџић. Једно од истраживања у САД је показало да је лекове месец дана злоупотребљавало 2,5 особа узраста изнад 12 година, док су стручњаци Немачког центра за борбу против болести зависности утврдили да је око два процента људи на Старом континенту зависно од медикамената.


Коментари11
42a64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milojko
Ne znam u cemu je problem? U celom svrtu anksioznost je u porastu, zasto bi se Srbija razlikovala?
vera
Mislim da je to jedini nacin sto smo preziveli i zivimo jos uvek !Neko drugi ne bi sve to izdrzao i opstao Sve to treba imati u vidu ! U tome nas porediti sa drugim narodima i zemljana je besmisleno kao porediti primanja Nemca ili Svajcarca sa Srbinom! dakle, besmisleno!
Modesty
Лекари радо преписују седативе. Узроке треба тражити у агресивном дејству фармацеутске струке.
Violeta
Dobro smo i zivi sta smo doziveli devedesetih, gubili decu na tudjim ratistima i kao najgore avione nad glavama! Iz posleratne bede i bez posla, polako smo se dizali ali bez lekova za zivce to je tesko islo. Zene kao majke i domacice su podnele najveci teret. Inace, uslovi rada kod nas su tezi nego nekad i ljudima popustaju nervi, jedini spas neki nromazepam...
Felipe
Gospodjo, "tudja ratista" su kada neko ratuje u Afganistanu, Somaliji, Iraku, Siriji ili slicnim mestima. Recimo, nedavno poginuli hrvatski vojnik je uistinu poginuo na tudjem ratistu gde ga je poslala njegova drzava za tudje interese. Rat o kojem govorite se vodio na prostoru SFRJ koja ni po kojem osnovu nije mogla biti "tudje ratiste". Istina je da su zene najvise patile zbog toga ali ne mesajte ovde babe i zabe.
Препоручујем 9
Komentar
Šta ljude najviše u ovoj Srbiji nervira, šta najteže podnose? Nepravdu i korupciju, odsustvo svakog sistemskog rešenja. Zato i piju lekove za smirenje. Jednostavno je. Ova država ne čini ništa i to namerno da uvede bar negde da se nešto pošteno radi i da birokratiju i činovnike nauči poštenju i poštovanju čoveka. Dve godine ne možemo, zato što smo nepošteni, da imamo novi zakon o javnim nabavkama, navikli smo da smo nepošteni i sve kupujemo tajno i to ljude nervira. Pa piju lekove za smirenje!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља