петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:07

Цена минималног сата рада најмање 190 динара

Циљ је да се до 2021. изједначи минимална зарада са потрошачком корпом. – Преговори око цене минималца почињу 15. августа
Аутор: М. Бракочевићсреда, 14.08.2019. у 20:22
Љубисав Орбовић (Фото А. Васиљевић)

Да би до почетка 2021. године минимална цена рада била изједначена са минималном потрошачком корпом што је, у начелу, и тежња социјалних партнера – државе, синдиката и послодаваца, који крајем сваког лета преговарају о новој цени минималца, потребно је да се овог септембра минимални рад по сату процени на најмање 190 динара, уместо садашњих 155 динара. Тих најмање 33.440 динара, колико би износио минималац за наредну годину, израчунат у односу на могућих 176 часова рада у месецу, засигурно би дало могућност минималној заради да до краја следеће године достигне минималну потрошачку корпу, а то је и крајњи циљ, уверава Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије.

Он се јуче састао са Зораном Ђорђевићем, министром за рад, са којим је разговарао о начину рада, преговорима и ставовима синдиката у вези са повећањем минималца.

– Званични преговори почињу 15. августа, а до 15. септембра Социјално-економски савет требало би да заузме и коначан став по питању нове минималне зараде. Засад смо само разговарали о томе како ћемо да радимо, у ком смеру ће протећи преговори – казао је Орбовић.

Уназад месецима све учесталије се говори о повећању минималне зараде са садашњих нешто више од 27.000 динара на око 30.000 динара. То је недавно изјавио и председник Александар Вучић када је рекао да ће се држава трудити да буде на радничкој страни, да пређе ту магичну цифру од 30.000 динара.

За Орбовића би, како признаје, то повећање минималца на око 30.000 динара било једно од највећих досад – чак 11 одсто, али ни оно ипак не би било довољно.

– Још пре две године договорили смо се, а то је и прихваћено на седници СЕС-а, да минимална зарада за укупно три године сустигне минималну потрошачку корпу (овог априла била је 37.480 динара). То би значило да ако сада подигнемо минималац на тих 30.000 динара онда до краја следеће године, када се окончава наш трогодишњи план, никако нећемо моћи да сустигнемо износ минималне потрошачке корпе. Јер, онда бисмо идуће године морали да подигнемо цену минималца 20 и нешто процената, а то би било мало теже изводљиво. Зато ће се наши захтеви кретати у смеру да се приближимо вишем износу од 30.000 динара, а реално би било да се сат минималног рада повећа на 190 динара. Тако бисмо до 2021. успели да изједначимо минималну потрошачку корпу са минималном зарадом – истиче Орбовић.

Председник Србије недавно је подсетио и на то да у току преговора о повећању минималне зараде држава мора да води рачуна о послодавцима, јер су како је рекао „они ти који гурају земљу напред”.

– Послодавци траже да се ослободе неких намета државе ако се минималац повећа изнад њихових очекивања. Уколико би се привреда растеретила плаћања појединих дажбина, онда ће послодавци фактички бити ослобођени од плаћања пореза на 2,2 милиона упослених у Србији, што није логично јер према неким проценама минималац прима само око 350.000 људи. Зато и за тај проблем треба да се нађе некакво решење – подсећа Љубисав Орбовић.

Иначе, чланом 112. Закона о раду утврђена је надлежност Социјално-економског савета Србије за утврђивање висине минималне зараде, уз обавезу да се рачунају параметри: трошкови живота, кретање просечне зараде у Србији, егзистенцијалне и социјалне потребе запосленог и његове породице, стопа незапослености, кретање запослености на тржишту рада и опште економске развијености земље. У случају да на седницама СЕС-а социјални партнери не постигну сагласност о висини минималне зараде одлуку доноси Влада Србије, што је минуле године управо и урадила када је одлучено да нето цена радног сата од јануара до децембра у 2019. буде 155,33 динара, јер социјални партнери нису успели о томе да се договоре. Минимална зарада за 2019. годину повећана је десет одсто и тренутно износи око 27.280 динара, а у последње две године кумулативно 18,6 процената.


Коментари17
2f9a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mona
Sad ce da se pobuni Atanackovic, eto, privatnici "ne mogu da izdrze" tako "veliki" minimalac. A njegova rec je poslednja...
Licemerni SuperHik
Ah, to je onaj dragi i poznati gospodin, predsednik sindikata tajkuna..pardon - radnika.
BPI-Beogradska Pekarska Industija
Nije se taj borio za prosperitet radnika ni pre 13 godina. Kada smo ga molili za pomoć u očigledno kriminalnom postupku naseg poslodavca on je samo odgovorio:"Znate takav je zakon". Kada smo mu napomenuli da je samo godinu dana pre toga on učestvovao u donošenju tog zakona koji spominje reako nam je da ništa ne moze da uradi. Rekli smo mu da je mogao da da ostavku jer je nesposoban i napustili smo sastanak. On je i dalje na istom mestu a mi smo se snalazili kako smo znali i umeli.
Препоручујем 1
Александар Михаиловић
Све ово је само глуматање синдикалне борбе за права радника док синдиканла руководства млате паре и глуме функционере. То су капиталисти маскирани у раднике. Минимална плата до краја наредне године мора бити у висини цене велике потрошачке корпе, а не до краја 2021 у висини мале, јер и то је један од разлога за масовни одлазак радно најспособнијих из Србије која се све више претвара у тржиште робова, посебно ако се уведе и лизинг радника у комплетном саставу фирми. Никада се није лошије живело.
Mile
Ovaj covek ne zasluzuje da predstavlja coveka . Nije Srbija Afrika da s e radi za 1,5 evra po satu ? Ljudi koji nemaju odgovornost za coveka i drustvo , ne treba da s e bave javnim poslom . Minimalaac u Srbiji treba biti u visini neto 4 evra po satu minimum .Vlast i organi koji to ne mogu da sprovedu/ispune ne treba da se bave tim poslovima .
Rastko
Vi baš sa tih 470 RSD po satu priželjkujete krah monetarnog sistema, ili imate lepše namere? To da u Africi rade za preko 1.5 evra me baš zanima u kojim državama, jer produktivnost u tim zemljama je uglavnom za 80% manja nego ovde, mnoge zemlje se bore da prosek bude barem 80-90 evra. Minimalacc je uglavnom beznacajna kategorija.
Препоручујем 7
nikola andric
Samoupravljnje je olenilo radnike pa su izmislili najmanji radni sat koji iznosi samo 30 minuta. Nije verovatno da ce poslodavci posle uvodjenja kapitlaizma stim da se sloze.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља