четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:17
ПОГЛЕДИ

Бесмислица од 500 евра

​Да би се домаћа примања заиста могла упоређивати са примањима у другим земљама, морали би се упоређивати и нивои цена, трошкови живота, инфлациона кретања, курсне политике, а то је сложен аналитички поступак
Аутор: Небојша Катићпонедељак, 19.08.2019. у 18:00

Србија је, по најавама власти, на корак од плате од 500 евра… и тако већ четири године. Створен је утисак да ће једног дана, када просечна плата коначно достигне ниво од 500 евра, то бити важна прекретница и коначна потврда да грађани живе много боље. Обећана просечна плата још није достигнута, па критике на тему „а зашто није, и када ће” не изостају. Проблем, међутим, није у року, проблем је у погрешном циљу.

Прво, просечна плата од 500 евра – и када једном буде достигнута – неће битно променити квалитет живота највећег броја грађана. Привлачност цифре од 500 евра је само и једино у томе што је округла и што је власт успела да је наметне као некакву велику прекретницу и важан циљ. Нажалост, са таквом платом Србија неће ући у вишу економску лигу у односу на ову у којој је сада. И са таквом просечном платом, када једном буде достигнута, Србија остаје на самом дну Европе. (Узгред, и македонски званичници, користећи исти пропагандни трик, најављују да ће и Северна Македонија у 2020. остварити просечну плату од 500 евра.)

Друго, просечна плата о којој се полемише не говори о томе колико просечни радник у Србији заиста прима. Што је друштвена неједнакост већа (а она је у Србији огромна), што су распони у примањима драстичнији, просечна плата је све даље од просечног радника. Другим речима, просечни радник не прима просечну плату о којој власт говори.

Како би се овај недостатак отклонио и како би се боље могла анализирати позиција просечног запосленог, статистика израчунава тзв. медијалну зараду. Медијална зарада је она коју стварно прима просечни радник. Просечни радник је на средини низа свих запослених, па половина запослених прима мање, а половина више од њега.

Илуструјмо то последњим доступним подацима – просечни радник у Србији је у мају примио 42.319 динара (медијална зарада), док је просечна зарада (о којој говори власт) у истом месецу била 55.380 динара. Када се ове плате искажу у еврима, медијална мајска плата је 359 евра, док је просечна плата за исти месец 469 евра. Просечна плата је за огромних 30 процената већа од медијалне зараде. Ако власт своје успехе жели да везује за висину плате и да је исказује у еврима, далеко је коректније да се говори о медијалној заради, а она је јако, јако далеко од 500 евра.

Трећи проблем је везан за само исказивање просечне плате у еврима. Може бити да политичка елита негде прима евре па зато све и рачуна у еврима, али грађани примају динаре и највећи број њих те динаре не троши на куповину евра. Они купују робу и услуге које се плаћају динарима – за њих је важно да ли од плате могу да живе и да ли та плата реално расте или стагнира.

Оправдање за коришћење евра могло би бити да су плате исказане у еврима упоредиве са платама у окружењу, али та врста упоређивања је методолошки крајње проблематична. Да би се домаћа примања заиста могла упоређивати са примањима у другим земљама, морали би се упоређивати и нивои цена, трошкови живота, инфлациона кретања, курсне политике, итд, а то је сложен аналитички поступак. Отуда је упоређивање просечних плата исказаних у еврима само непрецизна симплификација.

Прича о 500 евра говори и о тужно ниском нивоу аспирација српских политичара. Србија се данас по висини примања такмичи само са Босном и Херцеговином и Северном Македонијом, са некадашњим неразвијеним републикама које су у Југославији деценијама примале помоћ из савезног буџета. Србија је тада била развијена република. (Црна Гора, која је такође била неразвијена република и примала је помоћ, одавно има плате веће од српских, бар мерено евро аршином.)

Висина примања, куповна моћ грађана и њихов квалитет живота су озбиљне теме. Још озбиљније, а повезане теме су и сиромаштво, раст неједнакости и драматично социјално раслојавање. Погубне социјалне последице ових феномена јасно су видљиве у црним хроникама домаћих новина. Није добро када се о великим економским и социјалним проблемима углавном ћути и када власт систематски избегава расправу о њима убацујући у етар „теме-варалице”. Штета је и што стручна јавност на то наседа, и што се време и енергија непотребно троше у полемикама без смисла, попут ове о 500 евра.

Пословни консултант

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари69
5ad95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoljub
Bice 500 al kad utrostruci platu Bajatovicu ,Tabakovic Vulinu,mozda ce biti visa prosecna.
Бранислав Станојловић
Бесмислица је рачунати у тој крипто-валути 4ог Рајха. Неће дуго! Драго ми је што је Маги разумно задржала нашу хиљадугодишњу валуту, па неће бити проблема кад се кроз 2 месеца ослободимо.
Lana A.
Besmisleno je ovo što pričate, pogotovo s tog, u najmanju ruku, čudnog gledišta da je euro (ili evro) valuta nekakvog, kako rekoste, "četvrtog rajha". Euro (ili evro) je ozbiljna evropska valuta koja se koristi, za sada, u 19 zemalja članica EU i još 6 država koje ga sporazumno koriste, a nisu članice EU). Euro (ili evro) ne da neće propasti, već će postati i zvanična valuta u svim drugim državama članicama Unije, a na kraju i u onim državama koje će jednog dana postati sastavni deo EU.
Препоручујем 0
Земља чуда
Пре неколико година,као млад теренски комерцијалиста одем да обрадим тржиште града Лапова, који тада има највећу просечну плату у Сeрбији. Резултат поразан. У Лапову у страној фабрици ради шачица радника и имају велику просечну плату, a 90% радника незапослено и град одумире. Али по статистици водећи град у Сербији по највећој просечној плати.
Vojin Marjanovic
Ljudi, Srbiji treba skromnost i opreznost jednog Jovana Ristica sa Berlinskog kongresa, kojom je Srbija sa svojom hrabroscu i istinoljubivosti tada dobila simpatije svih zemalja, a ne pljacka i jeftina manipulacija sadasnje i ranijih vlasti, koja je ocigledna svim ljudima u Srbiji i neprijateljima u svetu, kojima to odgovara. To mora da se pod HITNO obezbedi, jer nam od 2020 godine, zbog Novog zakona u Nemackoj, preti stampedo GENOCIDA i EMIGRACIJE
Predrag
Sve pohvale za ovaj kao i ostale članake.Nisam emknomista niti me ekonomija zanima, ali je sve tako jesnostavno i zanimljivo napisano da mi je uzivanje da citam.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља