понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ПОЛИТИКУ”: КВЕНТИН ТАРАНТИНО, амерички редитељ

Желео сам да дам шансу Шерон Тејт

Не тражим себе на интернету. Чак и када ми кажу да због мене гори „Твитер”, ја им одговарам: „Па шта?” Све то ме уопште не додирује
Аутор: Дубравка Лакићсреда, 14.08.2019. у 22:55
(Фото ЕPA-EFE/Riccardo Antimiani)

После светске премијере на 72. Канском фестивалу и недавног уласка у америчке биоскопе „Било једном у Холивуду”, најновији филм култног холивудског редитеља Квентина Тарантина, у београдском Синеплексу „Ушће”, вечерас је имао и званичну балканску премијеру, а од четвртка ће се наћи и у свим биоскопима Србије.

Ово је Тарантинов девети осветнички филм у каријери. Прича о избледелој телевизијској звезди (Леонардо Дикаприо), која се појављује у вестерн серијама, о пријатељству с дублером каскадером (Бред Пит) и о Холивуду 1969. године. О једној од најдраматичнијих година у „фабрици снова”, па и у целој Америци, када се наивност и невиност деце цвећа преко ноћи претворила у крвави сатанистички пир Чарлса Менсона и његових следбеника, у серију убистава од којих је најужасније убиство трудне глумице Шерон Тејт (Марго Роби), младе супруге Романа Поланског.

У ексклузивном интервјуу за „Политику”, који је вођен у канском хотелу „Карлтон”, под посебним условима (потписивање сагласности на све услове које је поставила компанија „Сони пикчерс ентертејмент”) и захваљујући напорима Драгане Гаге Тешић, челнице београдске куће „Con film”, званичног заступника „Сони пикчерса” за Балкан, Квентин Тарантино говори о мотивима настанка овог и оваквог филма, који је у Америци већ оборио рекорде на биоскопским благајнама...

Уз све сцене вестерн акција, филмских туча и хорора, овај филм одише и неком необичном носталгијом?

Често ме питају да ли сам носталгичан у односу на ову холивудску епоху, за холивудском прошлошћу. У филму постоји носталгија, али не моја лична јер нисам био део ере с којом сам сада у овом филму имао посла. Да бих се осећао носталгичним за Холивудом тога доба морао сам бити део тога. А нисам, јер сам те 1969. имао шест година. Сећам се тадашњег Лос Анђелеса, па сам испричао своју причу.

То су сећања на телевизијске серијале и филмове које сте тада као дете гледали? И на шта још?

Рад на овом филму је тражио да се пробијам кроз своје успомене и кроз размишљања како видим ствари. Сетио сам се плаката по зидовима, како су изгледале аутобуске станице, шта се емитовало на телевизији. Нисам имао старије сестре тако да нисам био окружен младим хипијима, али јесам бебиситеркама које су се управо тако облачиле. Моја мама је радила, а оне су ме чувале и сећам се да су пушиле траву на каучу док су гледале ТВ, али ниједном нисам то рекао мами. Сећам се посебно једне од тих девојака, звала се Карен, која је имала задатак да ме покупи после школе и води кући. Једном смо се возили поред полицијске патроле и ја сам раздрагано махао полицајцима јер су они у том узрасту за мене били хероји које треба поштовати, а Карен је повикала: „Је..те се, свиње!” Карен је била од оних екстремних.

Да ли сте у овом филму покушали да покажете и неку врсту невиности Холивуда каква данас не постоји?

Толико је невино било да је улазница за филм коштала само 75 центи! Само то је добар доказ колико је било другачије. Свако је могао да приушти себи да иде у биоскоп и гледа филм. У данашње време биоскопи су постали толико скупи, попут драмских позоришта или опере на Бродвеју. Да бисте данас погледали филм у биоскопу, морате да потрошите 35 долара. Уметност филма је 1969. била доступна свима, а данас је то постала привилегија.

А када бисте снимали филм о данашњем Холивуду, чији сте и ви део, да ли би то био љубавни филм?

Не бих снимао филм о данашњем Холивуду и истина је да не гледам пуно нове филмове. Наравно, и даље ненормално много гледам филмове, али већина њих су они стари добри филмови. Не желим да снимим савремени филм, још увек имам пуно вере у праву кинематографију, иако се пејзаж променио. Када су се „Марвелови” стрипови појавили, ја сам имао 27 година и мислио сам да је то најбоља ствар на свету. Сада имам 55 година па „Марвеловим” јунацима не бих одговарао као што сам то могао некада. Таква врста суперхероја није за мене.

Те 1969. Холивуд је заувек обележило ужасно убиство, али сте ви у филму „спасили” Шерон Тејт?

Случај убиства Шерон Тејт и дан-данас ужасава и читав тај догађај је готово незамислив. Како је Чарлс Менсон успео да заведе толико велики број младића и девојака? Једноставно, то нема смисла. Што више научите о овом догађају и читавој причи, то она постаје све нејаснија. Мислим да управо немогућност да све то схватимо изазива све већу радозналост. Шерон Тејт је била лепа, млада глумица, ускоро је требало да постане и мајка и ја сам у филму желео да јој дам шансу за будућност, као што сам то дао и својим главним јунацима.

Те главне јунаке, глумачку звезду и његовог дублера тумаче Леонардо Дикаприо и Бред Пит, али зашто је Дикаприо звезда, а Пит дублер?

Само зато што сам мислио да ће Леонардо заиста бити добар у улози звезде. Он је у правом узрасту за ту улогу и има нечег веома узбудљивог у чињеници да је звезда мог филма млад момак кога већ сматрају антиком.

Бред Пит и Леонардо Дикаприо у филму „Било једном у Холивуду” (Фото „Сони пикчерс ентертејмент”)

Роман Полански је жив, филм се бави и трагедијом његовог живота, да ли сте од њега тражили дозволу за то?

Не. Нисам тражио дозволу. Нисам хтео да отварам ту Пандорину кутију. Нисам хтео да ми он одговори негативно, па га нисам ни питао.

Познајете Поланског?

Срео сам га неколико пута. Велики сам обожаватељ његових филмова, а посебно „Розмарине бебе”, али га нисам видео већ неколико година.

Постоји широка расправа о представљању жена на филму, и вама су замерили како сте представили Шерон Тејт, да ли то утиче на ваш креативан процес и снимање филмова?

Уопште се не бавим том проблематиком у „Било једном у Холивуду”. Напорно сам радио да не допустим да друштвена критика утиче на мој рад. Мој посао није да се бринем о друштвеној критици, мој посао је да је игноришем. Могу да добијем позитивне или негативне реакције, али то је то. Успут буди речено, данашње време неће трајати заувек, али се надам да моји филмови хоће. Филм „Било једном у Холивуду” данас можете интерпретирати на један начин, а за 20 година на сасвим другачији. Све је ствар перцепције.

Да ли је тешко данас имати ореол култног редитеља с обзиром на брзину реакција друштвених мрежа?

Ако се не бавите тим стварима и нисте укључени у читање мишљења о филмовима или о приватном животу, онда вам те ствари не значе ништа. Нисам нешто активан на друштвеним мрежама, нисам на „Фејсбуку”, „Твитеру”, „Снепчету” и нечем сличном од тог смећа и не знам шта се тамо догађа. У основи, више волим доба пре мобилних телефона. Не тражим себе на интернету. Чак и када ми кажу да због мене гори „Твитер”, ја им одговарам: „Па шта?” Све то ме уопште не додирује.

У сутрашњем броју „Политике” ексклузивни интервју с Бредом Питом и Леонардом Дикапријом.


Коментари17
b7952
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen
Ovo je jedan od najboljih njegovih filmova, pravo remek delo i poslastica za prave filmofile. Mnogi nisu shvatili radnju filma jer ima više nivoa i potrebno je imati viseslojno obrazovanje i istancan ukus za pravu kinematografiju
Бранислав Станојловић
Тешко би се нашао неко откаченији!
Mikan
Prosecna cena bioskopske karte u Americi je oko 8 dolara, tako da ne znam otkud mu 35?
Vidak Petrovic
Zavisi gde zivite. Plus, sastavni deo odlaska u bioskop danas su kokice koje su od 5-8 dolara, zavisno od velicine kesice ili kutije. Plus, gazirana pica poput Sprajta ili Koka Kole koja kostaju, zavisno od velicine, 4-6 dolara. Znaci, ako idete u bioskop u AMC Theater u Njujorku platicete oko 13 dolara za kartu plus sve ovo drugo sto je oko $25. Nije $35, to je malo mnogo, ali i ovako je skupo. Ako ide porodica od cetvoro, to je oko 80-100 dolara jer se ponekad kokice dele. Pozz
Препоручујем 3
гандра
"Тарантино је рођен у Ноксвилу, у Тенесију, као син медицинске сестре Кони Заступил и глумца и аматерског музичара из Квинса, у Њујорку, Тонија Тарантина пореклом из Италије"....... .........А ШТА ЈЕ?!!!...да није американац?!!!!
gandra
amerikanc je samo po drzavljanstvu / po nacionalnosti on je italijan
Препоручујем 2
bili
Sa obzirom da je Tenesi gdje je Tarantino rodjen jos uvijek u SAD, naravno da je on Amerikanac.
Препоручујем 7
Pavle Brajkovic
Dobro BRE, Politiko! Pa kako ovako? Intervju je odlican, ali pitanje vezano za radnju filma stvarno mora da bude uokvireno da moze da pokvari film. Stavite ga na kraj i napisete: upozorenje, ako niste gledali film sledece pitanje vam ga moze otkriti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља