петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:28

Фантомска фирма из Хага укочила стечај „Зорке”

Пре тачно једне деценије продата је имовина шабачке фабрике „Зорка – минерална ђубрива”, али стечајни поступак још није окончан због холандске инвестиције о којој нема трага
Аутор: Мирољуб Мијушковићуторак, 13.08.2019. у 22:55
Имовину фабрике „Зорка – минерална ђубрива” купила је „Викторија група” , па преузео „Еликсир” (Фото М. Ми­ју­шко­вић)

Шабац – Бивши радници предузећа „Зорка – минерална ђубрива” у стечају још тумарају од немила до недрага у потрази за својим неизмиреним зарадама, иако се од продаје ове, некада највеће фабрике у шабачком хемијском систему ових дана навршило пуних десет година. Нису им помогле ни извршне судске пресуде, ни пресуда суда у Стразбуру да им је повређено право на располагање имовином, ни чињеница да су њихова потраживања призната у стечајном поступку...

Последња препрека да се из прикупљене стечајне масе од 306 милиона динара колико-толико намире повериоци, била је тужба холандске фирме „Кроубери Б. В.” из Ден Хага, која је од предузећа „Зорка – минерална ђубрива” у стечају потраживала 6,3 милиона долара главног дуга и преко два милиона долара камате на име наводног инвестиционог улагања током 2003. године.

Међутим, нико од бивших радника с којима смо разговарали не сећа се ове фирме с бобичастом воћном врстом у свом називу, нити су у пословним књигама „Зорка – минералних ђубрива” евидентиране обавезе по наведеном основу, како је то службено утврдила Агенција за лиценцирање стечајних управника.

„Шабачки челници, којима смо се обраћали за помоћ, дуго су нас убеђивали да су паре од продаје фабрике потрошене и да немамо чему да се надамо. Ипак од стечајног повереника Предрага Манојловића, а потом и од председнице Привредног суда у Ваљеву Јасмине Игић Матић, добили смо обавештење да та средства постоје и да су орочена код Поштанске штедионице”, каже за наш лист Радослав Јаковљевић, председник Одбора за наплату радничких потраживања.

Фабрика „Зорка – минерална ђубрива” продата је у августу 2009. године „Викторија групи” за 3,4 милиона евра (упола од процењене вредности) према тада новом моделу приватизације. Купац је, наиме, преузео имовину фирме без обавезе да измири дуговања радницима и другим повериоцима. Као правно лице, предузеће је формално наставило да живи до 2015. године, када је уведен стечај.

„Пре продаје, око 875 радника потраживало је с каматама преко 580 милиона динара за 13 ускраћених зарада, а већина је имала и правоснажна и извршна судска решења. Нисмо успели да се наплатимо, пошто се тада целокупна ’Зорка’ налазила у процесу реструктуирања. Недуго после продаје наше фабрике, кровно предузеће у систему ’Зорка холдинг’, у договору с градским руководством, дало нам је непристојну понуду: да за свега 10 одсто откупи наша потраживања. Било је – узми или остави”, наводи наш саговорник.

Према његовим речима, 170 запослених није пристало да будзашто прода зараде, већ су одлучили да чекају новац из стечајне масе. Када је стечај и званично отворен, потраживања је пријавило око 500 бивших радника, али је стечајни управник признао да право за наплату имају свега 64 запослена.

„Одбијени су сви они који су узели 10 одсто, а стотинак оних који су имали право нису били обавештени о отварању стечају, па се нису ни пријавили. Међутим, потраживања из стечајне масе је пријавио и ’Зорка холдинг’, који је тражио за сваког исплаћеног радника пун износ, иако је дао тек десети део. Правници веле да је такво трговање послодавца незаконито и неуставно, али и ако није, апсолутно је неморално”, истиче Јаковљевић.

Из стечајне масе од 306 милиона динара у коју је ушла и продаја преосталих некретнина „Зорка – минералних ђубрива” 2017. године за 9,6 милиона динара „Еликсир групи”, која је у међувремену преузела фабрику од „Викторија групе”, бивши радници потражују 48 милиона динара.

Агенција за лиценцирање стечајних управника одбила је захтев фирме из Хага, која се позвала на уговоре са шабачком фабриком о закупу, управљању и инвестиционом улагању од 18. јула, 14. октобра и 4. новембра 2003. године, али и протокол од 27. маја 2009. године, којим је потврђено њихово потраживање. Занимљиво је да је „протокол” о признавању дугова „Зорка – минералних ђубрива” потписан свега два и по месеца пре него што се као купац њене имовине појавила „Викторија група”.

„За утврђивање вредности оспореног потраживања од 906.853.441 динар, поверилац ‘Кроубери Б. В.’ је покренуо судски спор против стечајног дужника. Будући да се ради о потраживању са великим процентуалним учешћем у укупним потраживањима, деоба стечајне масе ће се вршити по окончању овог спора”, наведено је, између осталог, у решењу од 8. априла ове године, које су бивши радници добили од Јасмине Игић Матић, председнице Привредног суда у Ваљеву, а којим је као неоснован одбијен њихов приговор за убрзање стечајног поступка.

Истим документом радници се обавештавају да је решењем Привредног суда у Ваљеву поступак у овом спору прекинут ради престанка постојања холандске фирме и да ће бити настављен када га преузму њени правни следбеници или када их суд на предлог стечајног дужника позове да то учине.

Наше трагање у регистрима Краљевине Холандије показало је да је ова фирма из Хага, која је основана 25. децембра 2001. године, још 1. априла 2016. године остала без директора, да је Привредна комора обавештена о њеном распуштању 21. фебруара ове године, а да је 23. априла ликвидирана и угашена као правно лице.

Из јавно доступних података о току спора са шабачком фабриком у стечају, који је почео 16. јуна 2016. године, може се видети да је до прекида поступка 4. фебруара ове године одржано шест рочишта, а да су одложена три, да је поднето више од десет поднесака, као и да је холандска фирма у међувремену остала без адвоката, па је суд морао да именује привременог заступника. Пре него што је прекинут, око спора су морали да буду ангажовани и Сектор за међународну правну помоћ Министарства правде Србије и надлежни орган Краљевине Холандије.


Коментари7
b0271
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Pavic
Evropljanima nije u interesu da ti funkcionises dobro, nego da te unisti i rasturi kao sto su i uradili i to ne samo u Srbiji nego u celoj bivsoj sfrj. Npr. u Hrvatskoj ( istocni deo) nije otvorena ni jedna nova fabrika iako su u EU a stare su prosle kao Zorka. Evropi je u cilju da od nas napravi jeftinu radnu snagu koja ce hrliti u tu istu Evropu i raditi one poslove koji oni nece.
poverilac Mataruske i Bogutovacke Banja
Slicno pitanje za pravnike:zbog pisanog prigovora na uvodjenje stecaja stec.upravnik za prioritetna potraz.racuna datum ponovnog uvodjenja a stecajni sudija kaze da pravne posledice nastupile prvim uvodjenjem stecaja. St. uprav. na objektima postavio resenja sa datumom prvog uvodjenju stecaja (suprotno od svog izjasnjenja) i kvart, izvestaje radio bez prekida od pvog uvodjenja (privrem.stec. uprav.) I prigovor kao podnelo preduzece ,a svi radnici i rukovodioci uzeli socijni program pre stecaja
Milan
Radnici treba da budu sretni,jer jos uvek nisu izvradjeni radni logori.
Jelisaveta
Fantomska firma iz Haga ciji je vlasnik, sigurno sa ovih prostora.Pare orocene , isto kao sa Genexovim parama koje su bile orocene u Kom ercijalnoj banci nakon Miskoviceve kupovine hotela Intercontinental itd.Zaista toliko providno da se coveku zgadi!
Petar
Kakav model privatizacije, da padneš u nesvest.Da li je ovo, a biće da jeste , najgori model privatizacije, koji smo samo mi usvojili i niko drugi? I dalje guslamo sa istim, pa zašto , pa dokle i da li je on nepromjenjiv ? Ovo je zaista teško isčitati do kraja, a ovakvih primjera je mali milion.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља