четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:21

Сусрет на Златибору

Председник жирија Спортског филма Владимир Станковић присутан је у спортском новинарству више од 50 година. Покренуо је прву југословенску кошаркашу ревију „Кош”, био директор за медије Евролиге, а као дописник „Борбе” извештавао је из Барселоне. Аутор је и књиге „Монтевидео, Бог те видео” по којој је снимљен истоимени филм и серија...
Аутор: Љиљана Петровићсреда, 14.08.2019. у 22:00
Владимир Станковић (Фотографије лична архива)

Владимир Станковић је тврдио да ће бити новинар, и то спортски, и тај сан му се остварио. Данас је познато име у српском спортском новинарству. Каријеру је почео 1969. године као београдски дописник загребачког „Вјесника”. Био је уредник у „Борби”, потом и дописник поменутог листа из Барселоне, директор за медије Евролиге, публициста. На путу од Књажевца до новинарске славе није заборавио на своје корене и – свој народ.

Написао је књигу „Монтевидео, Бог те видео” по којој је снимљен истоимени филм и серија и изазвао велику пажњу. „Монтевидео” је вратио у сећање заборављено време, етику и естетику. Осветлио је упечатљиво једну епоху. То је прича о времену кад је био фудбал млад и о oсвајању трећег места наше репрезентације на Првом светском првенству у фудбалу у Уругвају, 1930. године.

Пре два месеца вратио се из Барселоне, где је живео 27 година. Ми смо имали прилику да Владимира Станковића упознамо на Златибору, на Међународном фестивалу спортског филма, где је био председник жирија.

Незаборавни „Монтевидео”

– Осетио сам велико задовољство и понос на премијери филма „Монтевидео, Бог те видео” као аутор идеје и писац књиге – сећа се наш саговорник. – Публика је била веома емотивна. У првом тренутку сам се носио мишљу да сам пишем сценарио за филм „Монтевидео”, међутим паметни људи су ме уверили да је то занат за који се уче школе. Питали су ме: „Јеси ли писао некада сценарио?” Рекох да нисам. „Па... препустите то професионалцима.”

Наравно, заслуга Драгана Бјелогрлића и филмске екипе увек остаје. Ово је био његов редитељски првенац и постао је филмски хит, као и серија која је више пута репризирана на телевизији. Многи млади глумци су у филму одиграли прву улогу и винули се међу звезде. Сигуран сам да ће се увек радо сећати филма и рада на њему!

Спорт је увек био захвална тема за филмске приче, додаје. Сећа се „Ватрених кочија” о двојици британских атлетичара на Олимпијским играма 1924. године и „Бега у победу”, са глумачким величинама какви су Макс фон Сидоу, Мајкл Кејн... За златиборски фестивал каже да је за кратко време успео да се афирмише и да отвори врата ствараоцима, што је корисно за спортски филм. И посебно је значајно, наглашава, што је део једне велике међународне смотре која обједињује 16 фестивала спортског филма на пет континената. Наши награђени филмови биће у финалу светског FICTS изазова у новембру у Милану, где је седиште интернационалне федерације спортског филма и телевизије. Прошле године су наша два филма („250 степеника” и „Београд, колевка кошарке”) добила признања. Све озбиљне земље улажу у спорт и филм.

У друштву дела глумачке екипе серије „Монтевидео, Бог те видео”

Присутан је у спортском новинарству више од 50 година. Покренуо је прву југословенску кошаркашу ревију „Кош”, а као дописник „Борбе” извештавао је из Барселоне. Био је и дописник листа „El Mundo Deportivo”, годину дана директор за међународне односе у московском клубу Динамо. Радио је и као уредник шпанског месечника „FIBA basketball”, објављивао је текстове у мадридском „Асу”, кошаркашком недељнику „Gigantes del basket”, сада је колумниста сајта Евролиге. Писање му је у крви. Аутор је и књига „Педесет величанствених”, „Шпанија од нашег дописника”, „Задња пошта – Тимок”, „Мисли о фудбалу”, „Кош по кош”, „Од Монтевидеа до Москве”...

– То је књига о двадесет Мундијала, десет је Јован Секулић обрадио, десет ја.

Тежак ритам

Прича нам како је постао колумниста сајта Евролиге... Радећи у шпанском листу „El Mundo Deportivo” од 1992. до 2000. године објавио je на стотине информација, интервјуа, прича, репортажа..., a када је 2002. основана Евролига прихватио је функцију првог директора за медије. Ипак, због тешког ритма, 24-часовног отвореног телефона, био је после четири године рада приморан да раскине сарадњу, али је остао као колумниста Евролиге. И даље пише приче из историје кошарке, портретише велике играче и тренере. Од дела тих прича настале су две књиге – 101 биографија највећих играча из прошлости и 31 мајстора кошарке.

– Да ли желите да чујете шта ме је инспирисало да радим на пројекту „Монтевидео”? Случајно сам на сателиту током једне хладне фебруарске ноћи у Москви 2006. гледао амерички филм „Игра њиховог живота”. То је хроника о Мундијалу 1950. у Бразилу и успеху америчке репрезентације у фудбалу. Екипа САД је тада победила Енглеску са 1:0 што је била светска сензација, јер су Енглези били „изумитељи фудбала”, а Американци „дунстери”. Квалификовали су се на Мундијал само зато што су од три пријављене екипе из такозване Конкакаф зоне две ишле у Бразил. Два пута су глатко поражени од Мексика (0:6 и 2:6), али се ипак пласирали јер су били бољи од Кубе. Били су аматери, студенти, имали своје професије, а фудбал им је био хоби. Валтер Бар је био учитељ, голман Френк Борги, јунак меча, возио је погребна кола у фирми свог ујака, Бен Меклоглин је чак морао да напусти првенство јер је газда тражио да се врати на посао... Тренирали су само један дан пред пут у Бразил. Пратио их је новинар из „Сент Луис поста” и то тако што је сам себи платио пут. Његов извештај о сензацији у Бело Хоризонтеу био је једини у америчким новинама. Осморица од једанаесторице која је победила Енглеску били су рођени Американци, а тројица су тражила држављанство што је према мишљењу Америчке фудбалске федерације било довољно да буду увршћени у репрезентацију. Када је стигла агенцијска вест да је резултат 0:1, Енглези су помислили да је дошло до грешке у куцању, да је резултат 10:1 за њихову репрезентацију и да је испала јединица, а остала нула. Међутим, није била грешка.

У фудбалу су та чуда ретка, али су могућа, додаје. Тако је фудбал исписао једну од својих бајки за историју. Ова утакмица је инспирисала Џефрија Даласа, професора енглеског језика, да уочи Мундијала у САД 1994. године напише књигу „Игра њиховог живота”. Разговарао је са петорицом играча који су још увек били живи и објавио књигу која је послужила за снимање истоименог филма.

– Када сам то гледао, помислио сам ако су Американци од једне случајне победе на Мундијалу направили овакав леп филм зашто ми не бисмо снимили филм или серију о нашем историјском успеху из Монтевидеа – каже Станковић. – Тај црв ми се усадио и почео сам да размишљам о томе, да чепркам по документацији. Мало тога сам нашао јер није готово ништа сачувано. Једини извор ми је била „Политика” која је имала добру спортску страну и свог извештача Бору Јовановића на првом Мундијалу. Листајући „Политику” гледао сам шта се тада дешавало у Краљевини Југославији, у Европи. Читао сам и Предрага Милојевића, дописника „Политике”. У његовим текстовима се већ тада могло наслутити какво нас зло чека са Хитлером. Наишао сам тада и на идеју о Европској унији, о уједињеној Европи. Истраживао сам и шта се дешава у Београду, у биоскопима, позориштима, на спортским теренима и политичком плану. Све то уплео тако да буде читљиво и за оне који не воле фудбал. Сценаристи су доста мењали. Говорили су ми да не разумем драматуршке потребе... Било је доста измењених чињеница, али генерално је то све испало добро.

Са славним фудбалерима Стоичковим и Пелеом

Испраћај из Барселоне

Чујемо како су му у децембру шпанске колеге приредиле опроштајно вече које га је емотивно уздрмало. Дошло је тридесетак и више колега из разних каталонских медија, из радија и телевизија, донели поклоне. Извукли су из листа „El Mundo Deportivo” 200 његових чланака и од тога направили књигу у тврдом повезу. За њега је то највеће признање.

– Дошао сам како странац, а отишао као један од њих. Са пријатељствима за вечност – прича нам Владимир Станковић. – Барселона је град са изузетном архитектуром, споменицима на сваком ћошку, са пет-шест Гаудијевих ремек-дела, а свака утакмица на „Кампу ноу” је доживљај за себе. Од 1992. био сам у друштву славних, упознао многе фудбалске асове... Недостајаће ми Барселона. Када се зажелим, сешћу у авион и отићи на неколико дана да удахнем влажан ваздух.

За крај, питамо га ко су фаворити на Светском првенству у кошарци 31. августа.

– Екипа САД, без обзира на више отказа играча. Остаје да се види колико је остатак света спреман да им се супротстави. Ми имамо реалну шансу да се боримо за неку медаљу. Треба да идемо корак по корак – закључује наш саговорник.

Чувена генерација из Тампереа

Скреће пажњу да се данас снимају филмови о спортистима и великим колективним тријумфима и он би волео да се неко осмели да сними филм о чувеној олимпијској генерацији из Тампереа 1952. и утакмицама између Југославије и СССР.

– To je било време Информбироа, великог сукоба Југославије и СССР. За совјетску јавност је било шокантно да њихов тим изгуби од Југославије – присећа се Станковић. – У совјетским медијима је објављен само резултат. Стаљинов син, који је био велики љубитељ фудбала, успео је да код оца испослује да фудбалери не иду у Сибир. Ако су били официри били су ражаловани, послати у друге екипе. Као војни тим ЦСК је расформиран.


Коментари0
4dd2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља