уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:48

Серија која је узнемирила духове

„Чернобиљ” није прича о тој једној нуклеарној електрани. То је прича о крхкости људске врсте и њене будућности у свету којим управљају политички интереси, скривене агенде и нестанак сваког морала. Зато је Чернобиљ могућ и данас и зато је важна опомена
Аутор: Снежана Чикарићуторак, 13.08.2019. у 20:00
(Фото: ЕПА/Roman Pilipey)

Тема којом се бавила британско-америчка мини-серија „Чернобиљ” била је подједнако интересантна и гледаоцима и критичарима. На ИМДБ је оцењена као једна од најбољих у историји телевизије, али је наишла и на осуду јавности у Русији која је не сматра историјски веродостојном. Због чега је привукла толику пажњу, због чега је њена тема релевантна и данас, за наш лист говоре стручњаци са Факултета драмских уметности.

За др Влатка Илића, теоретичара уметности и медија, успех би се могао образложити на више начина.

– Тематски гледано, „Чернобиљ” своју привлачност дугује не само пажљиво конструисаном свету фикције, око чије аутентичности се воде полемике, већ и чињеници да је реч о једној од великих колективних траума из новије историје света. Несрећа у нуклеарној електрани у близини града Припјата се и даље сматра вероватно највећом еколошком катастрофом коју је узроковао човек, и попут сабласти прогања све велике наративе модерног доба, пре свега оне о способности људи да посредством технологије овладају живом и неживом природом. И као што је то увек случај с траумама, ми јој се непрекидно враћамо, нарочито данас услед опседнутости технолошким достигнућима са једне и све већим еколошким проблемима с друге стране – сматра Илић, ванредни професор на ФДУ.

Осим тога, наводи наш саговорник, реч је и о изузетно лукративном медијском продукту.

– За комерцијални успех серије „Чернобиљ” заслужно је, можемо претпоставити, и већ постојеће интересовање за нуклеарну електрану и тзв. мртву зону која је окружује, а у оквирима тога што се назива „мрачним туризмом”. Организоване и надгледане туристичке посете Припјату и околним напуштеним селима често се тумаче као покушај украјинске државе да поврати део капитала који се непрекидно улаже у санирање последица нуклеарне несреће из 1986. године, док су сами простори делимично аранжирани не би ли боље одговорили на очекивања посетилаца. Спектакуларизација еколошке катастрофе, која је на делу, свој врхунац вероватно достиже са емитовањем серије, која посредно доводи и до значајно повећаног броја посета „мртвој зони”. Њени креатори јавно апелују на утицајне кориснике Инстаграма, након мноштва објављених фотографија из околине Чернобиља, да се са више поштовања односе спрам „мрачног” наслеђа ове катастрофе. Туризам, друштвене мреже и индустрија забаве здружено увећавају симболички капитал овог сада већ медијског феномена, не би ли се на њему што више зарадило – упозорава др Илић појашњавајући да је, такође, серију могуће тумачити као опомену савременом човеку, иако је реч првенствено о успешном производу медијске индустрије, због чега се и снимање руског „Чернобиља” пре може разумети као резултат тржишне трке него идеолошког сукоба.

Селфи у близини места где се десила нуклеарна катастрофа (Фото ЕПА/Sergey Dolzhenko)

Катастрофа у нуклеарној електрани Огњена Обрадовића, песника и драмског аутора, враћа у прошлост јер се сећа како је баш у време пуцања реактора број 4 у Припјату мајка његове куме била на Дурмитору.

– Лекари су је упозорили да висока надморска висина значајно повећава страх од контаминације, али она, на срећу, није подлегла страху који се те 1986. године ширио северном хемисфером. За ову причу сам сазнао тек недавно, јер смо она и ја први пут о Чернобиљу разговарали 2019. године, након што га је серија ХБО поново учинила популарним.

Према његовим речима, серија је, заиста, изведена вешто.

– Прича о катастрофи и њеним узроцима расплиће се јасно и питко у пажљиво реконструисаном амбијенту који доприноси утиску о аутентичности збивања. Људске судбине су ту да употпуне мозаик, али не гуше основну причу вишком детаља и (овде) непотребним заплитањем односа. С друге стране, не губећи најшири план збивања, серија ХБО успева да чернобиљску катастрофу одрази у животима људи, изоштравајући тако своју критичку перспективу (Легасов) и дајући јој дирљиву људску ноту (Људмила и њен муж, рудари...). Мислим да је нађена мера – драматуршки, редитељски, глумачки – сматра Обрадовић и додаје:

– Када су у питању замерке серији, најчешће се спомињу идеолошка пристрасност у сликању совјетског друштва и ниподаштавајући приказ обичних људи. Што се мене тиче, серија је убедљиво приказала затвореност једног система, који ће учинити све да себе очува, јер ће људи који се о њега користе учинити баш све да сачувају себе и своје позиције. Али зар није сваки систем такав?

Радује ме што је једна добра серија повод да се разговара о Чернобиљу. Међутим, оно што је већину нас привукло није важност теме већ – забава. Чини ми се да је без тог фила, у који нам индустрија забаве увија своје производе, све теже придобити нашу пажњу. Има нечег циничног у томе што капитализам од свега успева да направи разгледницу, па и од совјетске нуклеарне катастрофе.

Подсећајући како се на крају прве епизоде, након експлозије, људи окупљају на мосту да гледају светлост која излази из реактора и која је за њих само леп призор, јер нису свесни опасности од контаминације, Обрадовић препричава како ликови на екрану стоје безбрижно, док гледаоци у слоу моушну прате како радиоактивне честице падају на њих.

– Некад мислим да смо ми као ти људи на мосту, али истовремено и ликови и гледаоци – знамо да нас загађује оно што веје по нама, али о томе ћемо мислити сутра. Данас гледамо ватромет – сматра Огњен Обрадовић, асистент на катедри за теорију и историју ФДУ.

Ана Мартиноли, теоретичарка медија и ванредна професорка на Факултету драмских уметности, нуклеарне катастрофе у Чернобиљу се сећа, као и већина њених вршњака која је тада имала десетак година, по забрани да трче по трави, једу јагоде и зелену салату.

– То су, отприлике, биле све последице са којима смо се, у тадашњој Југославији, суочили након једне од највећих хуманих катастрофа у 20. веку. Или, бар, званично објављени могући ефекти. Више од 30 година касније, започела сам гледање серије о овом догађају, највише заинтригирана жељом да сазнам шта ће бити порука креатора серије – зашто је прича о Чернобиљу релевантна и данас, чиме би требало да привуче савремене гледаоце, шта би могла да им понуди – прича др Мартиноли.

Сцена из серије „Чернобиљ” (Фото ХБО)

Према њеним речима, ова серија, визуелно и продукционо беспрекорна, до детаља је оживела некадашњи Совјетски Савез, свакодневицу обичних грађана, њихове станове, стил облачења, начин говора, комуницирања и, више од свега, неприкосновеност, окрутност и свеприсутност партије.

– Сам ток радње, микрозаплети на нивоу појединачних ликова, нису били изненађујући, штавише, недостајала им је повремено аутентичност (стравичност), пластичност, огољеност сећања и безизлазност осећања стварних жртава трагедије које је Светлана Алексијевич прикупила и описала у својој књизи „Чернобиљска молитва – хроника будућности”. Све до последње епизоде нижу се сцене које остављају без даха, или без наде, својом суморношћу, трагичношћу, клаустрофобичношћу, да би се кулминација десила управо у последњим репликама финала – каже др Мартиноли, сматрајући да завршне речи Валерија Легасова, нуклеарног физичара који је практично управљао истрагом чернобиљске катастрофе, садрже дубоку, релевантну и са актуелним тренутком резонантну поруку серије.

– Поруку свима нама који живимо данас на планети Земљи, опхрваној еколошком катаклизмом у најави, комплексним политичким односима, јачањем популизма и аутократије, таласима миграција, ратовима... и више од свега, опхрвани лажима, обманама и манипулацијама од којих су изграђени наши политички и друштвени светови. Легасов затвара ХБО причу о Чернобиљу реченицама: „Лажи постају оно што нас дефинише. Када нас истина вређа, ми лажемо и лажемо, заборављајући да истина постоји. Али, она је увек ту... Шта је цена лажи? ... Права опасност је у томе да, ако чујемо превише лажи, онда више нећемо моћи да препознамо истину. Шта онда?” У овим реченицама налази се кључна порука серије „Чернобиљ” – разоткривање колико смо сви ми данас, обични грађани планете Земље, препуштени на милост и немилост, (не)званичним политикама и државним тајнама, незнању и ситним амбицијама појединаца, колико смо рањиви и колико за то не маре они који наше окружење обликују. И колико ће спасење или преокрет зависити од несебичних појединаца спремних да жртвују сопствени живот сада, да би купили безбедан тренутак остатку популације. Зато Чернобиљ није прича о тој једној нуклеарној електрани. То је прича о крхкости људске врсте и њене будућности у свету којим управљају политички интереси, скривене агенде и нестанак сваког морала. Зато је Чернобиљ могућ и данас и зато је важна опомена – оцењује др Ана Мартиноли.


Коментари8
a411b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ABH
U nedostatku Lazanskog filmski radnici moraju da brane bracu Ruse od svojih imperijalnih kolega. Hocu reci Lazanski je sluzio je vojsku kao ABH-aovac i veliki je postovaoc lika i dela SSSR-a i ako je za nesto kvalifikovan to je Cernobil.
Černobilj
Mnogo mi se dopada kako su iskomentarisali seriju!
Дејан
Можда и најбољи коментар на серију који сам прочитао до сада. Једино са чиме се не бих сложио је оцена да Руси снимају своју верзију "Чернобиља" из чисто капиталистичких и комерцијалних разлога. Узимајући у обзир све већу популаризацију СССР-а у Русији (вероватно да би народ тамо "прогутао" галопирајућу репресију), једна таква мрља попут Чернобиља не сме да постоји, већ СССР мора да буде једна идеална безгрешна држава, у којој су грешке немогуће. Тужно је само једно- ништа нису научили.
Fukusima
A kada ce serija o Fukusimi?
Fukusima
A kada ce serija o Fukusimi?
Божидар
Ево само што нису тј чим заврше домаћу серију о нуклеарној катастрофи - Island Three Miles. Због аутентичности могу да га снимају у Ханфорду. Не треба им осветљење јер сви могу да сијају у мраку!
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља