недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:19

Недоступно здравство

Када ћемо се и како приближити грађанима Аустрије и других тржишно оријентисаних држава у којима обавезно осигурање покрива далеко већи део здравствених услуга него код нас
Аутор: Бранко Павловићнедеља, 18.08.2019. у 18:00
(Драган Стојановић)

Када ћемо се и како приближити грађанима Аустрије и других тржишно оријентисаних држава у којима обавезно осигурање покрива далеко већи део здравствених услуга него код насПочећу питањем које, колико је мени познато, није постављено у нашој јавности: колико грађани Србије додатно издвајају за приватне здравствене услуге? И одмах ћу дати одговор – недопустиво много.

Према последњем извештају ЕУРОСТАТ-а (званична институција за статистику ЕУ), који по истој методологији даје податке и за чланице ЕУ, али и за све државе које су у процесу приступања ЕУ, Србија највише у Европи оптерећује своје грађане потребом додатног издвајања за трошкове приватног здравства, у односу на издвајања које грађани дају преко обавезног доприноса за здравство на приходе које остварују. Код нас је то отприлике пола-пола. Колико се издваја преко доприноса за здравство, толико се додатно плаћа из свог џепа.

Грађани Србије дупло више додатно издвајају за здравство него грађани Аустрије.

То би морало да буде централно стратешко питање за владу и надлежно министарство. Прво, како смо дошли до тако лошег стања, а онда када ћемо се и како приближити грађанима Аустрије и других тржишно оријентисаних држава у којима обавезно осигурање покрива далеко већи део здравствених услуга него код нас.

Није тема за министарство шта је од опреме купљено, јер то није њихова одлука, него савет стручњака шта треба набавити. Политичари морају само да одлуче, пошто, наравно, нема пара за све потребно, шта ће бити приоритет и да грађанима објасне зашто су ипак одустали од набавке нечег другог. Њихово је да објасне шта мора да сачека, а не шта је набављено.

Насупрот томе, огромно оптерећење грађана за додатна плаћања здравствених услуга је искључиво питање за министарство и владу. То је системско питање за које су они одговорни.

Ми не да немамо одговор од стране власти, него код нас ни питање није постављено. А грађани грцају у проблемима како да обезбеде новац за потребе приватних здравствених услуга и лекова који им се не рефундирају из обавезног осигурања. Из тог угла гледано, ставови о „буџетском суфициту”, док се трошкови преваљују на грађане, звуче цинично.

Истовремено Србија је и даље на самом дну лествице у Европи по стварној куповној моћи оних који уопште имају приходе. Иза нас су само: Албанија, БиХ и Северна Македонија. То отвара друго стратешко питање – како је могуће да је економски модел добар кад и даље нисмо у стању да престигнемо ни Црну Гору, а о Бугарској и Румунији да и не говорим. На њега, због обимности, не можемо одговорити у овом тексту, али оно још више заоштрава питање исцрпљивања ионако сиромашних грађана додатним издвајањима за здравство.

У тим условима ствара се још веће раслојавање у друштву, које је и иначе међу највећима у Европи. Уместо да се солидарност у здравству (и образовању) преко обавезних доприноса и пореске политике користи као важан ослонац смањивања социјалних разлика и омогућавања једнаких шанси за све грађане, без обзира на то из којег друштвеног слоја долазе, највећи део грађана се гура у још веће сиромаштво.

За почетак, док не добијемо одговор, треба да се суочимо са горком истином да је систем тако постављен да је квалитетно здравство, за велики број наших суграђана или суштински недоступно зато што је измештено у приватне токове или доступно уз гомилање дугова и огромна друга одрицања.

Адвокат

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари3
6853f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Kada je neophodna analiza krvi ili urina , moramo to uraditi privatno i dosta skupo platiti. Samo jedan lek mi iznosi 2500 dinara što šestina moje penzije.Neurolog vas šalje kod psihijatra, a ovaj odmah nove lekove koji se opet plaćaju, i zato sam odustao od psihijatra.U zdrastvenom sistemu samo smo još jedan broj, lekove mnoge plaćamo , a dozu nam samo povećavaju.Ako je lek da leči i izleči, zašto mi dozu pojačavaju, izgleda samo da moram više platiti. Kažu hrani se zdravo , kako kad sam sve
Jovan Cvijic
Evo, samo sto nismo
dragoslav kočović
Mi i Švajcarska smo imali najbolji zdravstveni siste. To smo sami urušili kao i sve ostalo pod sloganom oslobađanje od balasta socijalizma. Molim lepo, sve ono što su građani imali u rukama sami su dali "reformatorima" e sada ostaje zdravstva /besplatnog/ samo onoliko koliko im vlast da.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља