Рођен у Уздину надомак Зрењанина Јонел Петрој, композитор светског реномеа који живи и ради у Њујорку, као дечак је имао могућност да изабере између лопте и виолине. Деда му је купио виолину када је имао четири године, међутим, она је толико шкрипала да ју је малени Јонел убрзо поломио. Деда Јон је, ипак, био толико упоран да га његов унук наследи у музичким водама па му је убрзо купио хармонику. Хармоника се у Јонеловим рукама лепо сналазила, али ју је неку годину касније ипак заменио контрабасом... Ово је у најкраћем животна путања Јонела Петроја, композитора чији аутентични стил карактерише, како тврде светски музиколози, јединствена енергија ритма, експресивни лиризам и инвентивна музичка структура.
– Откад сам поникао у Уздину, месташцу мање познатом по музици, а више по сликарима и стонотенисерима, све је у мом животу и окружењу везано за ноте. И поред тога што годинама уназад живим изван граница Србије, најпре у Паризу, затим у Њујорку, носталгија за родним поднебљем је константна. Увек сам се враћао овде с много емоција – каже за „Политику” Јонел Петрој, с којим смо разговарали протеклих дана приликом краћег боравка у Београду будући да је неуморни композитор сваки слободни тренутак проводио са својом мајком и сестром у Уздину.
Ових дана Јонел Петрој борави у Требињу са својом супругом Татјаном Ранковић, пијанисткињом, оснивачем и директорком манифестације „Music & More Summer Fest”, у оквиру којег је управо изведена и његова композиција „Кредо 800” за гудачки оркестар и клавир посвећена 800. годишњици постојања Захумско-херцеговачке и приморске епархије. Пeтрој је Требињцима прошле године даровао композицију „Сунчани валцер”, инспирисану песмом Јована Дучића „Сунце”. И премијерно извођење композиције „Кредо 800” је, сазнајемо, било веома успешно, потпомогнуто гудачким оркестром „Камерата М” и пијанисткињом Татјаном Ранковић.
Јонел Петрој је рано започео музичку каријеру будући да је већ са шест година почео да наступа у дедином оркестру. То рано искуство било је за Петроја, како каже, вишеструко корисно, посебно јер му је развило љубав према импровизацији. Музичко образовање стицао је Панчеву, затим Зрењанину, да би студирао клавир, контрабас и композицију на Музичкој академији у Београду. У исто време професионално се бавио музиком, гостујући с камерним оркестром „Душан Сковран” по целој Европи.
У потрази за новим музичким видицима Јонел Петрој отиснуо се осамдесетих година прошлог века у Париз, где је годинама живео и радио. У тој плодној стваралачкој фази Петрој је стварао музику изузетне виталности. Написао је преко 70 дела за оркестар, соло клавир, виолину, глас, камерне ансамбле, оперу, балет... Међу њима свакако је и „Мала сирена” за два наратора и оркестар, „Гавран”, „Балкански болеро”, „Пчела”, „Тамни адађо”, „Светли адађо”, затим опера на Јонесков театар „Вежбе и дикције француског језика за америчке студенте”, балетски пројекти са светским компанијама „Витни Џејкоб”, „Ниња балет”…
Петројева дела изводили су и Београдска филхармонија, Луксембуршка филхармонија, угледни ансамбли и филхармоније у Француској, Немачкој, Русији, Букурешту, Шпанији, САД… У свету сценске уметности Петрој је познат и као композитор филмске музике будући да је аутор музике за 19 филмских остварења француске, канадске, швајцарске, белгијске и америчке продукције. Тако је ноте могла да чује филмска публика у Кану, Венецији, Лондону, Торонту...
И таман када се, рекло би се, ушушкао у свој париски статус, случај је хтео да Јонел Петрој укрсти своје музичко искуство с пијанисткињом Татјаном Ранковић на новом музичком компакт-диску. Како нам је Петрој духовито открио, диск никада није заживео, али је он добио супругу: љупку Београђанку Татјану Ранковић, с којом живи у Њујорку.
– Имали смо после венчања могућност избора између Париза и Њујорка. Сложићете се да је било једноставније да се ја с компјутером преселим у Њујорк, него Тања с клавиром у Париз. Никада нисам сањао да ћу живети у Њујорку, откривао сам га у зрелим годинама и дивио се његовој отворености. У Њујорку те нико не пита ко си и одакле долазиш, већ мораш да покажеш какве имаш вредности, шта можеш да му допринесеш својим талентом и знањем. Није лако никоме и нигде пронаћи своје место под сунцем, посебно уметницима. Ствари су се у нашој професији јако промениле. Данас се композитори много служе компјутерима, то је та транзиција – прича Jонел Петроj.
Недавно је светлост дана угледала и књига о музици нашег саговорника на енглеском језику „Relative Man”. Наслов књиге је инспирисан Петројевим музичким стилом који је сам композитор назвао „ Musique Relative”, из пера француског музиколога Иванке Стојанове, а објавила је кућа „ Books We Live By” из Њујорка.
Неуморни Јонел Петрој тренутно истрајава на великом пројекту, односно новој духовној опери која је већ започета, као и балетским остварењима за следећу годину с компанијама „Ниња балет” и „Артистс плус”.
