среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:07
ИНТЕРВЈУ: архиепископ охридски и митрополит скопски ЈОВАН (ВРАНИШКОВСКИ)

Македонска црква не може да седи на две столице

Било је покушаја увлачења бугарске цркве у решавање статуса МПЦ, а што се тиче Цариграда, мислим да у овом случају неће поступити неканонски
Аутор: Јелена Чалијапетак, 09.08.2019. у 21:00
(Фото: Православна охридска архиепископија)

Српска православна црква донела је врло принципијелну одлуку на последњем Светом архијерејском сабору да отпочне дијалог са Македонском православном црквом (МПЦ), који није био прекинут разлозима који су се јавили у српској цркви, већ због МПЦ, каже у разговору за „Политику” архиепископ охридски Јован (Вранишковски). Поглавар Православне охридске архиепископије са седиштем у Скопљу истиче и да нема директних контаката ни са једним чланом Синода МПЦ.

– Преговори су били прекинути после неприхватања Нишког споразума од стране МПЦ. Тада је МПЦ предузимала све што је могла да би неутралисала постојање Православне охридске архиепископије, па је чак и прекинула сваку комуникацију са СПЦ. Затим се у све умешала држава, сада Северна Македонија, а држава је то радила врло неодмерено, рекли бисмо грубо, тако да је отежала, боље речено одужила, сваки вид комуникације са МПЦ. Као што је познато, ја сам неколико пута био затваран, а и после мог последњег ослобађања из затвора 2015. судски процеси су се наставили. То је био разлог зашто је дијалог био прекинут. И сада још траје један процес који је пред Врховним судом, а који је управо тај суд пре четири године вратио на поновно одлучивање првостепеном суду. Али ипак, и поред свих неиспуњених предуслова, односно да се уклони тај Дамоклов мач који нам прети уколико преговори не успеју, ми смо се сагласили да се преговори наставе како би се коначно решио статус МПЦ, која је већ много деценија у расколу – објашњава архиепископ охридски.

Да ли је дијалог СПЦ и МПЦ могућ у овом тренутку?

Осим претходно наведеног, сада постоји још једна препрека. Као што је већ познато, последњих година МПЦ је правила недостојне егзибиције. Прво је нудила Бугарској православној цркви да јој она буде мајка црква, као да се мајка може бирати, а затим је затражила од Константинопољске патријаршије да јој она буде апелациони судија, правним речником рекли бисмо од ненадлежног суда. Све ово, наравно, продужава време да би преговори започели, јер док се не добије јасан став о томе да архијереји МПЦ неће седети на две столице, почетак преговора је немогућ. Сам захтев о апелацији упућен Васељенској патријаршији о статусу МПЦ је бесмислен, јер чак и да се призна Васељенској патријаршији апелационо право у неким степенима, то би могло једино на индивидуалном нивоу, рецимо уколико нека личност, са црквеним чином или без њега, осећа да је обесправљена у помесној цркви у којој је суђена. Васељенска патријаршија није надлежна да решава међуцрквене спорове, за то је надлежан једино Велики црквени сабор. А не знам колико би МПЦ одговарало да њихово питање изађе на Велики црквени сабор, јер са претпоставком да се њихово питање на том сабору реши на начин неприхватљив за МПЦ, онда би они остали расколници још много деценија.

Да ли би у решавање питања канонског статуса МПЦ могла да се укључи и нека друга православна помесна црква? У својој недавној изјави премијер Зоран Заев је истакао добре односе МПЦ са бугарском црквом.

Црква је једна и поред тога што је административно подељена на 14 аутокефалних цркава. Тако је свакој помесној цркви чак и неопходно да се занима о стању цркве у читавој екумени. Ипак, неки административни процеси су у јурисдикцији једне од помесних цркава. Такво је и питање о црквеној аутономији неког дела који је под јурисдикцијом неке помесне цркве. Територија Северне Македоније је под јурисдикцијом СПЦ, и то је признато и од Васељенске патријаршије и од свих осталих аутокефалних цркава. Зато Бугарска православна црква није прихватила понуђено мајчинство. Дакле, није једнострано покушавала да се меша у решавање статуса МПЦ, него је било покушаја МПЦ да у то увуче бугарску цркву, а поготово је на томе инсистирала влада Северне Македоније под председништвом Заева. Господин Заев има можда добру вољу да решава и статус МПЦ. То је, на крају крајева, на дневном реду приоритета и Владе Северне Македоније јер, да не заборавимо, МПЦ је од почетка стварања 1958. под непосредним патронатом власти, будући да ју је власт створила. Сада кад су се побољшали државни односи са Бугарском, председник владе је сматрао да може да утиче на побољшање црквених односа. Али то се није остварило, јер су црквени односи независни од државних. Када ово схвате политичари у Северној Македонији и када оставе цркву да сама решава свој велики проблем који има са читавим православљем биће и решења, али све док они желе да имају патронат над МПЦ, до решења проблема МПЦ је немогуће доћи.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, у интервјуу агенцији Тас, рекао је и да не сматра могућим да „украјински сценарио” буде примењен било где на Балкану, па ни у Македонији. Слично сте изјавили и ви, када сте пре неколико месеци говорили о томе у „Политици”. Да ли је ваш став и данас исти?

И ја сам истог мишљења да Васељенска патријаршија неће направити такав неканонски поступак. Она је та која је дала јурисдикцију СПЦ над територијама данашње Северне Македоније, а сада нема никаквог разлога да ту јурисдикцију доводи у питање. Али, као што је митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао у истом том интервјуу, после онога што се догодило у Украјини може се све очекивати. Ипак, то би било на највећу штету управо Васељенској патријаршији, чије првенство части данас нико не доводи у питање, али првенство власти је неприхватљиво у православној цркви. Неприхватљиво је да у 21. веку само једна црква, па нека је она и првотрона, сама одлучује о питањима која су у интересу и других православних цркава.


Коментари10
4d7d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Nastavlja se sa zamenom teza i brkanjem lončića. Makedonska crkva iz oblasti Makedonije (Μακεδονία) je deo GPC i ne sedi ni na kakvim stolicama. Sam naslov ovog teksta je pogrešan. Brozova i vatikanska nepriznata i nepravoslavna religiozna sekta koju su lažno zvali MPC, a sada valjda SMPC, ko zna, takođe ne sedi ni na kakvim pravoslavnim stolicama. Ta sekta sa pravoslavljem ništa nema i ne sme da ima. Pravoslavni vernici u bivšoj BJRM imaju ili BPC ili SPC. Nekakva SMPC nikome ne treba.
др Милан Лекић
Папа Јован XXIII (1958-1963) је творац идеје о обнови Охридске архиепископије као МПЦ (1943.у Охриду, као апостолски делегат у Грчкој током Дрругог рата). Током његовог понтификата, притиском на патријарха Германа СПЦ је признала аутономију МПЦ (1959). Јован XXIII, растао се с душом у време Другог Ватиканског сабора, (ДВС, 1962-1965), те је његово шизматично чедо, самопроглашену аутокефалну МПЦ, признао папа Пио XVI, 1967. Тај чин био је показна вежба за практичну примену екуменских декрета ДВС.
др Милан Лекић
Оба примера су веома знаковита. МПЦ признаје Рим, а не признаје Цариград – УПЦ, супротно. Главни разлог није неусклађеност екуменских декрета ДВС и аката тзв. Критског сабора, већ чињеница да се у оба случаја поступа неканонски и агресивно. СПЦ, после 8 векова светлости - брзоплето и на више нивоа покушава да тај правни неред угради у свој нови устав, након чега би свака од 18 њених „архиепископија“ (?) могла постати аутокефална, директним захтевом Риму или „заобилазним“ путем преко Цариграда.
Препоручујем 0
др Милан Лекић
Оба декрета ДВС („о екуменизму“ и „о Источним црквама“) добила су свој оперативни наставак на контроверзном Критском сабору (2016), на коме је усвојен посебан акт под насловом – о аутономији и начину њеног стицања. Међутим, ослањајући се на упутства и ставове ДВС, васељенски патријарх је током додељивања аутокефалије тзв. Украјинској православној цркви поступио и неканонски, али и у супротности са ионако тенденциозно осмишљеном процедуром поменутог критског акта. Зачарани круг нечастивог или..?
Препоручујем 0
PETAR,Zagreb.
@Vernik. Sve je suprotno od onoga što tvrdite. Baš je na teritoriji koja je pripala K.Srbiji i sa kojom je ušla u Jugoslaviju izvršena emancipacija,modernizacija,stvorena RM i priznata nezavisna država. Pri tome su mnogi išli na rad po dekretu i izvršena su ogromna ulaganja od sredstava svih jugoslovenskih naroda. Znači i od Srba.Sa njima emancipacija u kratkom vremenu,a sa Grcima i Bugarima nestanak u još kraćem vremenu. Znači. Dogovor.Ali samo kanonski i to sa majkom ccrkvom.
Pozdrav iz Hr
Podrska Makedoncima.
Pozdrav iz SRB
Mislite podrška "severnomakedoncima" (građanima Republike Severne Makedonije) od kojih su veliki deo hrvatska braća Albanci i Bugari koji su se u svim ratovima borili sa Hrvatima a protiv Srba. Razumljivo.
Препоручујем 3
pluskvamperfekt
Da se Srbi pitaju uveli bi Dusanov zakonik. Ali, srednji vek je na zalost Srba davno proslo vreme.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља