недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Обновљена Рамска тврђава

Дунав, код Рама широк пет километара, на овом месту је најмирнији јер га пресецају четири реке – Морава, Млава, Караш и Нера
Аутор: Оливера Милошевићчетвртак, 08.08.2019. у 09:10
Поглед на Дунав са рамске тврђаве (Фото О. Милошевић)

Велико Градиште – Рам, село у коме живи тек нешто више од 200 душа у шездесетак домаћинстава, једно је од најмањих у општини Велико Градиште, а како су га природа и историја богато наградиле, постао је једна од најважнијих туристичких тачака у овом крају.

Дунав је код Рама широк пет километара, па ово брдовито сеоце с доста грађевина од камена, рестораном на самој обали, риболовцима који стрпљиво чекају, има приморски шмек и неодољиво подсећа на италијанска месташца. Дунав је, кажу, на овом месту најмирнији, јер га пресецају четири реке – Морава, Млава, Караш и Нера. Не чуди онда што одавде Дунавом годинама свакодневно саобраћа скела до Банатске Паланке, па је Рам уједно и тачка која спаја источну Србију с Банатом. План је да се баш у овом селу изгради и пристаниште за крузере. Рамска тврђава прави је „шлаг на торти” за озбиљну туристичку понуду.

Рам је примамљив и жеља нам је да овде оживи туризам. Планирамо да преко ИПА програма ЕУ развијемо сеоски туризам, развијемо домаћу радиност, да људи овде искористе вишак простора и оспособе га за смештај гостију. Догодине треба да завршимо шетно-бициклистичку стазу од Рама до Затоња. То је веза с Голупцем и даље с дунавском рутом, а долази нам све више бициклиста. И госте с друге стране Дунава који долазе скелом задиви поглед на Рамску тврђаву. Морају да застану, па тек онда наставе ка Сребрном језеру. То нам је и циљ, да спојимо Рам и језеро, да привучемо што више туриста, каже за „Политику” Драган Милић, први човек општине Велико Градиште.

Обнова Рамске тврђаве почела је пре три године. Време је учинило своје у овом историјском здању које је још 1483. године подигао султан Бајазит Други, па су вредне руке неимара добродошле. Ми пара нисмо имали, па је турска Агенција за међународни развој и сарадњу (ТИКА) уложила око 1,5 милиона евра у сређивање девастиране тврђаве, подигнуте жељом њиховог владара. Обновљени су бедеми и куле, урађена спољна расвета, приступне стазе унутар и испред здања, као и унутрашња декоративна расвета. Иако овде има још посла, од јуче су врата обновљене Рамске тврђаве поново отворена за посетиоце, а разгледање се наплаћује 300 динара.

– У будућности морамо да завршимо радове, да спојимо куле, урадимо гелендере да људи могу безбедно да шетају с једне на другу кулу. Захвални смо турској држави и „Тики” што су уложили озбиљна средства. Општина је била на услузи све време, помогли смо око издавања грађевинских дозвола, смештаја радника... Обнова Рамске тврђаве много значи општини Велико Градиште. Верујемо да ћемо постати привлачни и за туристе из Турске, а пошто овде често срећемо немачке туристе, циљ нам је да и њих буде више – оптимистичан је Милић, показујући на десетине људи који, док разговарамо, обилазе рамску лепотицу.

Обнови су претходила обимна истраживања. Археолози су нестрпљиви да, након званичног отварања, изложе све што су пронашли међу зидинама из средњег века.

Обновљена Рамска тврђава захваљујући њима сачувала је аутентичност од пре 500 и више година, јер је рестаурација рађена материјалима сличним онима који су коришћени при градњи.

Без путне инфраструктуре мало који туристички потенцијал може да буде посећен. Зато се сређују путеви. Асфалтиран је регионални правац Рам–Тополовник, стратешки важан за овај крај, за прилаз Рамској тврђави, али и за Србију уопште, јер повезује Банат са источном Србијом. Ове године у плану су радови на путу Сребрно језеро – Затоње и Сребрно језеро – Рам.

Иако ова општина можда има велики туристички потенцијал, Драган Милић тежи да се обједине понуде Великог Градишта, Голупца и Пожаревца. Сребрно језеро би, сматра он, могло да буде нека врста базе, али би гостима уједно требало да се понуди обилазак Виминацијума, Љубичева, Рамске и Голубачке тврђаве, манастира Нимник и Тумане, Лепенског вира...

– Ваља нам само да искористимо ово што нам је бог дао да на тридесет километара у окружењу имамо оволико културних, историјских и туристичких садржаја и да то покажемо свету. У окружењу од 150 километара живи четири милиона људи, а да примамимо само један проценат од тога довољно је – сматра он.

Од Храма до Рама

Пре турског султана Бајазита Другог, који је, према предањима, био одушевљен Рамом, овде су били и Римљани, који су ту подигли маузолеј. Турци нису срушили овај објекат, већ су око њега подигли тврђаву с пет кула, димензија 25 пута 35 метара, намењену за освајачке походе, превасходно према Аустрији, али каснија археолошка ископавања открила су на том простору велики број скупоцених предмета, што говори да тврђава није била искључиво војни објекат. Да ли је тачна теза изведена из античких записа да се Александар Македонски баш код Рама сусрео са Келтима није доказано, јер су претпоставке засноване само на основу описа обале. Међутим, овоме у прилог говори Опидум, некадашње келтско утврђење, недалеко од Рама. Истина је да су археолози у околини пронашли више храмова и они су, верује се, били посвећени разним боговима, јер су се овде смењивале многе цивилизације. Отуда можда потиче и назив овог малог села на Дунаву, које је на старим мапама названо Храм, а касније се с почетка речи губи слово Х.


Коментари1
18002
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

V
Konacno tacni podaci o nastanku imena mesta!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља