Национални парк „Фрушка гора” се налази на 16 километара од Новог Сада и око 50 километара од Београда. Поред локалног, пресецају га и магистрални пут М21 и два регионална, тако да се до Фрушке горе лако стиже из свих праваца, али управо то заштитарима задаје доста главобоље.
- Дневно преко Иришког венца прође и по 10.000 возила и камиона. Избегавајући наплатну рампу на аутопуту, многи иду преко Фрушке горе - објашњава Константин Плужаревић, директор Националног парка „Фрушка гора” али и додаје, судећи по плановима, да неће још дуго.
- Да би транзитни саобраћај вратили на прави пут одлучили смо да уведемо наплату за пролазак кроз Национални парк. То је једини начин да се смањи загађење од издувних гасова, посебно из теретњака, и ниво буке који ремети мир становника ове оазе мира - објашњава наш саговорник. Наплата се, наравно, не односи на мештане.
Осим камиона, Парк угрожавају и номади са својим стадима.
- Да би израсла храстова шума потребно је да прође 120 до 200 година. Девет година се чека да сазри семе из којих ничу младице. А онда наиђе стадо од 500 оваца и обрсти младе биљке изникле из семена, те тако уништи сав труд! Зато на све начине настојимо да спречимо њихово задржавање у Парку - објашњава Горан Матић, руководилац службе за планирање заштите.
Своје смеће собом носи
Ту где је некада било море, па отекло, уместо острва остала је планина, чији највећи врх Црвени чот сеже на 525 метара надморске висине. Можда то и није нека висина, па ипак је, после Вршачког брега (639), Фрушка гора највиша у Војводини, богата шумама, пропланцима и ливадама које маме посетиоце.
- Велика је посећеност Парка, тако да смо приморани да га редовно чистимо.Уочи првомајских празника покошена је трава, постављене су клупе и табле са упозорењима да се не баца смеће и не ложи ватра (осим на за то предвиђеним местима). У акцији су учествовали и запослени у Министарству за екологију из Београда, јавно комунално предузеће из Новог Сада и Ирига, стигла је помоћ и од комуналаца из Сремске Митровице - рекао нам је Плужаревић, наводећи да је око 300 запослених успело да очисти сваки папирић.
(/slika2)Посетиоцима су дељене и кесе за одлагање смећа уз молбу да отпатке не остављају на планини, или да га бар оставе поред пута како би га радници лакше сакупили. И заиста, из године у годину људи се понашају савесније, тако да је све више оних који смеће односе са собом, наглашава он.
Моторизовани посетиоци и ове године за боравак на Фрушкој гори плаћају 100 динара. Те паре су намењене за даље уређење Парка, да би се у њему сви осећали што пријатније. На коментар да „такса“ није популарна мера, Душан Пајкић из Министарства за екологију нас подсећа да то није ништа ново, да се у многим парковима широм света улаз наплаћује, и на тај начин одржавају.
Од срца срцу
За оне који би да се шетају,ту су планинарске стазе у дужини од 500 километара. Бели кругови са црвеним срцем у средини су не само путоказ, већ и израз добродошлице, па на њу треба и узвратити у истом духу, поштујући правила Парка у којем постоје три степена заштите. Жутом бојом на стаблима и таблама је означен први степен, односно подручје у које не треба залазити, наглашава Матић.
Запослени у Парку истичу да им је посебно стало да госте упознају са планином, да им покажу њене особености и разлоге због којих је још у време СФРЈ 1960. године, прва у Србији, проглашена за национални парк, јер се до сада све углавном сводило на посету манастирима.
Фрушка гора је позната по липовој шуми и надалеко чувеном фрушкогорском липовом меду. Пчелари који сваке године довозе овамо своја пчелиња друштва на липову пашу, плаћају Националном парку теглом меда по кошници, из које се, ако је година добра, добије више од 40 килограма меда. На коментар да се у свету пчеларима плаћа да са пчелама дођу у воћњаке и винограде, наши саговорници указују да се шуме опрашују ветром, а виноградари и воћари у подножју планине могу на својим имањима да приме пчеларе. Парк против тога нема ништа.
