недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Свети Сава прву епископију у Црној гори основао на Михољској превлаци

Седиште Зетске епископије био је манастир Светог архангела Михаила, по којем је и острво названо Михољска превлака које је после рата преимоновано у Оствро цвећа
среда, 07.08.2019. у 09:01
Михољска превлака: Млечани срушили стари манастир који је подигао Свети Сава (Принтскрин Јутјуб)

ТИВАТ - Острво Михољска превлака, данас познатије као Острво цвећа код Тивта у Бококоторском заливу, сведочећи о постојању хришћанских заједница на том подручју већ 1.700 година, чува успомену и на прву епископију формирану на тлу данашње Црне Горе - Зетску епископију, коју је у 13. веку основао и успоставио први српски архиепископ и просветитељ Свети Сава.

Исте године када је српска црква стекла аутокефалност, 1219. године, што је повод за овогодишњу прославу великог јубилеја, формирана је Зетска епископија већ самосталне аутокефалне српске цркве.

Седиште Зетске епископије био је манастир Светог архангела Михаила, по којем је и острво названо Михољска превлака.

Манастир је, уз помоћ свог брата Стефана Првовенчаног, Свети Сава обновио и подигао по узору на манастир који је на том месту постојао у 6. веку, у доба Византије.

Касније, средином 14. века српски цар Душан уздигао је Зетску епископију на ранг митрополије (време када је и српска црква уздигнута на ранг патријаршије ), а манастиру дао статус свештене царске лавре.

Манастир на Михољској превлаци доживео је судбину свих својих претходника на том месту, срушен је средином 15. века од стране Млечана.

Рушењу је претходило тровање целокупног манастирског братства које је бројало преко 70 монаха.

Тим археолога је 1997. године пронашао остатке отрованих превлачких монаха из 15. века.

Седиште Зетске митрополије је затим пресељено на Цетиње 1485. године, где је седиште митрополије цетињске (црногорске) остало до данас.

Први савремени покушаји обнове почињу у 19. веку трудом контесе Екатарине Властелиновић 1833. године, када је обновљена црква Свете Тројице и подигнуто крило конака, преноси Танјуг.

Монашки живот је обновљен на острву '90-их година прошлог века, а обнова манастира траје и даље...


Коментари5
583fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rashko Radulovich
Ako je Sveti Sava u xiii vijeku onovio manastir na Mihpljskoj Prevalaci kod Tivta po uzoru na manastri iz vi vijeka u doba vizantije. Interesuje Me koji je narod i koje vjere ziveo na tim prostorima oko Tivta i sire ako smo posle u vi i vii vijeku dosli odnekuda iza Karpata? Da li je tada bilo Srba na Balkanu? Pozdrav from Down under!063b8
Svetomir Jokić
Sa Karpata su došli Sloveni. Srbi su bili na svome i ranije. Uvjek se može naučiti, nije li tako?
Препоручујем 3
Miloš
I sad nakon svih trovanja i rušenja stigli smo do toga da Crna Gora ne priznaje svetosavlje.
др Милан Лекић
Нетачан наслов, а Српска црква, три пута у тексту написана малим словом "с" - и све то у јубиларној години обиљежавања осам вијекова самосталности свете Српске цркве. Свети Сава је 1219. године у Стону основао сједишта двије прве епископије Српске цркве: манастире Богородица стонска за Хумску и Свети архангел Михајло за Диоклијску епископију (у Подгоричком љетопису из 1734. назива се Диоклијско приморје). Територије Диоклије и данашње Црне Горе нису исте, а до 1939. Пељешац је био српски...
Radoznala
Ako ne znate zašto, objasniću. Nije bilo Dedeića i Đukanovića da mu zabrane ili zaprete rušenjem!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља