уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Култура ћирилице

Аутор: А. К.уторак, 06.08.2019. у 23:06
Аутор поставке Иван Стратимировић (Фотографије: Н. Неговановић)

Слово српске ћирилице у лепоти краснописа и технолошки примењиве савремене типографије приказује се на поставци „Култура ћирилице” – калиграфија, типографија, повест, керамика и вез – у галерији „Атријум” Библиотеке града. Аутор поставке је Иван Стратимировић, председник Удружења „Култура ћирилице”.

Овде су, како је оценио аутор, изложени радови најбољих српских калиграфа на челу са Александром Додигом, професором који је многим генерацијама студената Факултета примењених уметности преносио  и неговао љубав према слову. Његови надарени ученици знање краснописа преносе даље, а на овој поставци показују своје радове у више уметничких праваца.

– Посетиоци могу да виде класични краснопис, слободну калиграфију са ауторским изразом лика словног знака, експресивну калиграфију и експерименте где је слово надахнуће, а израз апстракција – поручио је Стратимировић.

На изложеним калиграфијама могу се пронаћи мудре изреке филозофа, ту су мисли о животу, као и народне изреке и текстови мајстора писане речи. На радовима су, како запажа Иван, својеврсни ватромет боја и потеза пером, четком и посебним алаткама које су уметници направили за потребе свог уметничког израза.

Излагачи који су се представили са професором Додигом су професори Стјепан Филеки, Зоран Илић и Душко Трифуновић, као и уметници Дарко Новаковић, Снежана Лукић, Слободан Луковић, Светозар Пајић Диак, Лазар Димитријевић, Дејан Петровић, Милица Ристовић, Жељко Комосар, Олгица Стефановић, Драгиша Бушић, Ана Продановић, Људмила Стратимировић и Биљана Ећимовић.

О значају поставке говорила је и Наташа Рил, кустос поставке.


Коментари21
5ffaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лазар Д. Љубиновић
"@ Zoran Matorac: Ja pisem programe i to radim na engleskom i zato koristim latinicu." Нешто смешније и апсурдније нисам одавно прочитао. Хрватска абецеда, на којој дотични пише, не помаже ни у чему код стварања програма, и то енглеском транскрипцијом. А онај који је способан да креира програме способан је и да аплицира сопствено писмо - српску ћирилицу. 3, 14#/&$"**! Изговор је неуверљив и примерен је посттитоистичким Србима, којима изгледа нема лека.
Rale
Ono što se na srpskom jeziku, ćirilicom napiše na stranici A4, na engleskom, latinicom bude pola stranice A4. Ne bih se ja mnogo hvalio Vukom i ćirilicom. Ali ovde struka nije bitna, ovde važi samo politika, a ona se svodi na banalno srbovanje.
Srboljub
Nije neophodno engleskim, slično se pokazuje i na srpskom: i sâm se iznenadio, istim fontom i veličinom napisan, jedan isti tekst je kraći, i pored udvajanja! (nj, dž...), a naravno, što je tekst duži, to je i razlika drastičnija. Međutim, ovde je drugi problem, političko i emotivno obojen: ljudi mešaju pismo i jezik, pismo je samo i jedino alat; forsirajući fetiš ćitilice (žao mi je - nemam bolji termin) 'ladno se odriču prekodrinskih Srba (Andrića, recimo) i smatraju sebe većim patriotama.
Препоручујем 0
Истина и ништа друго осим истине..
Има оних који мисле да ће употреб. латинице стећи неке материјалне користи и то су и неки издавачи и средства информисања.Да ли држава може и сме жртвовати националну културу и културни идентитет зарад нечијег профита? Сетимо се да су нацисти 1941. међу циљеве за бомбардовање одабрали и Народну библиотеку. Међутим, у центру тог фронта (усред Београда) су људи који знају шта за српску културу и национални идентитет значи српска ћирилица. Зато и чине све да је протерају и преправе нашу културу!
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Бранислав Станојловић
Имају ли сада у основним школама "лепо писање" као што смо ми имали почетком 50их година?
Srboljub
Na žalost, kaligrafije nema u školama. U okviru teh. crtanja (sa nac. geom.), u srednjoj školi, postojala je nast. jedinica "tehničko pismo", verovatno postoji i dalje, tu se moglo poraditi sa decom i na čitljivom pisanju, i to je najbliže radu na "lepom pisanju". Možda kolege srbisti imaju u svom fondu časova teme kojim bi se unelo malo lepote u rukopise, ali bojati se da je to "prevaziđeno" umeće. Rekoh već, na žalost. Verujte nekom ko je ispisao na stotine diploma i pohvala redis perima. :(
Препоручујем 0
Живко(пиши ћирилицом)
Хвала богу, те се овакво благо приказује и одржава и, докле је тако, дотле ћемо опстати као народ па и државу сачувати(уколико не оде сва младеж). Најједноставнија и најлепша азбука која може постојати.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Писмо које пружа невероватно много могућности, а тако мало искоришћено! Зар је могуће да смо толико слепи и бесни?
Стефан
@slamkamenac – Шта ћемо ако радници Градске чистоће, апотекари, лекари, полицајци, правници, пекари, професори постану лењи? Ако почну да раде по свом и неће да се промене и слушају? Не иде то тако. Сваки држављанин Србије има одређену обавезу према Србији, а та обавеза и дужност се не заснива на осећањима или расположењу. Устав Републике написан је да би се поштовао, а не да бисмо ми филозофирали. Устав РС; члан 10: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.”
Препоручујем 1
slamkamenac
@ Zoran Matorac: Ja pisem programe i to radim na engleskom i zato koristim latinicu. Komentare pisem latinicom iz ciste lenjosti da promenim font. Kome smeta ne mora da cita ja se menjati necu. Mislim da je za Srbe dobro da koriste oba pisma; medjutim treba primetiti da i latinica nije standardna za Srbe vec srpska latinica sa posebnim slovima tako da je zastupljen Vukov fonetski princip. Ta latinica je nasa jer smo je mi podesili, nas Vuk, a to je nesto sto i Hrvati koriste od naseg Vuka!
Препоручујем 0
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља