петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ПОГЛЕДИ

Олујни крајпуташи

​„Веритас” је до сада евидентирао 1.869 Срба погинулих и несталих у акцији „Олуја” и после ње, од њих 1.220 цивила, међу којима су три четвртине чинили старији од 60 година
Аутор: Саво Штрбацсубота, 10.08.2019. у 18:00

Ми Крајишници већ 24 године почетком августа поменима и парастосима присећамо се наших жртава из ратова деведесетих, али и свих ранијих погрома и прогона, како не бисмо заборавили ко смо, шта смо и одакле смо. А управо 4. августа 1995, на празник Благе Марије, хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског већа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН (сектори „Север” и „Југ”) и да су се само дан раније у Женеви водили преговори о мирном решењу српско-хрватског сукоба.

Та агресија вишеструко надмоћнијег непријатеља и његових савезника довела је до великог крајишког егзодуса, у којем се нашло више од 220.000 домицилних Срба, који су потражили спас код сународника у Српској и Србији. Али не спасише се сви. И кад је престао сваки отпор Српске војске Крајине (СВК), агресор је убијао људе који нису хтели или могли са својих вековних имања, али и оне у избегличким колонама, и до Уне и преко Уне.

„Веритас” је до сада евидентирао 1.869 Срба погинулих и несталих у овој акцији и после ње, од чега 1.220 цивила, међу којима су три четвртине чинили старији од 60 година. Међу жртвама је 551 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година. Од укупног броја жртава на евиденцији несталих води се још 745 лица, од чега 565 цивила, међу којима 289 жена. Број несталих драстично би се смањио кад би се идентификовали до сада ексхумирани посмртни остаци (357), а још више кад би се ексхумирали и идентификовали посмртни остаци са познатих места укопа (152).

„Веритас” је крајишке жртве из акције „Олуја” поделио у две основне групе. У прву спадају „директне жртве”. То су они који су страдали од непријатељске стране (ХВ, ХВО, АБиХ) разним начинима усмрћења (убиства ватреним и хладним оружјем, артиљеријским и авио гранатирањем...) у борби, у заробљеништву, на непријатељској страни, на сопственој територији или у избегличким колонама. Од укупног броја евидентираних жртава на ову групу се односе 92 процента, од чега су 63 процента цивили. Од хрватских снага (војска, полиција, парамилитарне групе), страдало их је 97 процената.

С ­једног­ од ­протеста ­Срба ­избеглих­ из ­Хрватске (Фото Т. јањић)

У другу групу спадају „индиректне жртве” – њихова смрт не може се приписати директно деловању непријатеља на њихова тела, али је у узрочно-последичној вези са акцијом „Олуја”. То су они који су умрли у својим кућама од глади и недостатка лекова или суицида због избегавања заробљавања или немирења са окупацијом, али и они који су страдали у колони, било да су погинули у саобраћају или убијени из нехата, односно умрли услед временских (не)прилика, недостатка адекватног медицинског третмана или од туге за изгубљеним завичајем. „Веритас” је евидентирао 152 жртве из ове групе, од којих је 140 цивилних лица.

Ђуро Миланко (66) из Карина Доњег код Бенковца 4. августа 1995. није хтео да напусти своје село због гроба свог сина, који је погинуо у јануару 1993. у акцији „Масленица”. Испраћајући жену и остале рођаке у збег рекао им је: „Идите ви, ја остајем да осветим сина”. Не знам да ли је осветио сина, али знам да је његово тело 2014. ексхумирано са задарског гробља и да је након идентификације годину дана касније сахрањен поред сина.

Радомир Бојанић (47) из Книна, официр СВК, не могавши да поднесе пораз своје војске и не желећи да напусти Крајину, првог дана агресије извршио је самоубиство у згради команде у Книну. Тело му је ексхумирано 2001. са книнског гробља, а након идентификације сахрањен је 2005. на Бежанијској коси у Београду.

Старицу Љубицу Врућинић (90) из Раштевића код Бенковца у збег је повезао комшија Илија Бегић. Љубица је умрла у колони у близини Доњег Лапца, гдје ју је Илија поред цесте и покопао, и где се још налази без икакве ознаке. Поред Љубице покопани су и још један старац и једно дете.

Недавно смо обавештени од ЈКП „Градско гробље” из Бјељине да је на градском гробљу у том граду од августа до новембра 1995. године покопано 14 Крајишника, који су умрли у колони или у бијељинској болници. Погребно предузеће од „Веритаса” тражи контакт са њиховим породицама како би добили сагласност да им подигну спомен-обележје. Од њих 14, на „Веритасовој” евиденцији налазила су се само тројица.

Причу о Љубичином гробу испричао ми је лично Илија. У међувремену је и он умро, али је у „Веритасу” остала забележена прича о Љубици, по којој ће неко од потомака (а има их) једног дана пожелети да је пронађе и достојно сахрани. А колико је оваквих необележених гробова крајпуташа из „олујних” времена које нико нигде и никоме није пријавио?

Документационо-информативни центар „Веритас”

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари7
45345
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... nikada nije bilo lako ziveti i opstati od Knina do Kladova i od Subotice do Djevdjelije .... razni i svakojaki osvajaci,okupatori,horde zlikovaca i zlocinaca su uvek tu i vrebaju svaku priliku za svoje pljackaske i krvave pohode,da uvek u ime demokratije ... nadajmo se da cemo opet docekati slobodu ...
Trifun
@slavko Hrvatska je izvrsila agresiju na Republiku Srpsku Krajinu,koja je "Vensovim planom" i Rezolucijom SBUN 743/92 proglasena "Zasticenom UN zonom".SB UN nikad nije ukinuo R 743/92 i ona je formalnopravno jos na snazi..Naravno,Hrv je za to imala zeleno svetlo,i logistiku,zapadnih mocnika,ali to ne umanjuje pravnu cinjenicu da je Hrv izvrsila agresiju na RSK -zasticenu UN zonu.Hrvatska je proglasila Krajiske Srbe agresorima,a oni tamo zive stolecima.Hrvatska je priznata kao drzava tek 1992.g
Gordana
Strasna je sudbina Srba iz Republike Srpske Krajne. Tuzno je kada se dopusta komentar da Hrvatska nije mogla da izvrsi agresiju na svojoj teritoriji. Po nije ni JNA izvrsilo agresiju na Hrvatsku, a svi u Hrvatskoj to prihvataju kao apsolutnu istinu. RSK je bila drzava kao sto je bila i nova RH, jer su Srbi bili konstitutivni narod i imali su pravo izbora. Nisu izabrali povampirenu ustasku drzavu, vec svoju dugovekovnu Krajnu.
malo i povrsno
Povremeno se tu i tamo pojave svedocanstva o ubijanju onih koji nisu hteli u zbeg i to su bili uglavnom stari ljudi. Primer ubistva hendikepiranih osoba pred ucima UN u Dvoru na Uni je indikativan za prilicnu nonsalantnost onih koji bi po logici stvari morali da cuvaju od zaborava ne samo ta stradanja nego i istinu u celini.
Branislav
Jasno je da je oluja imala izrazen zlocinacki karakter, sto se da primetiti iz prezentovane statistike. Najtuznije je sto su sami Srbi na pojedinim podrucjima RSK radili iste takve stvari hrvatskim civilima i tako im dali svojevrsni moralni alibi za zlocin. Onaj ko u ratu koristi ustaske metode zlocina nad civilnim stanovnistvom sam sebe svrstava u ustase pa makar se iz sve snage busao u svoja srpska pluca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља