Брутални злочин извршен пре неколико дана жестоко је узбуркао Немачку. На главној железничкој станици у Франкфурту један Еритрејац гурнуо је пред брзи воз мајку и њеног осмогодишњег сина, те покушао да на шине баци и једну старију жену. Дечак је изгубио живот, а несрећна мајка је тешко повређена. Учинилац се дао у бег, али су га ухватили грађани који су га предали полицији. Против Еритрејца је покренута истрага због једног извршеног и два покушана тешка убиства.

Још је одавно, кроз речи чувеног Шерлока Холмса, који није стварно постојао, али је ипак, захваљујући свом „творцу” Артуру Конану Дојлу, често цитиран и у озбиљним криминалистичким текстовима, изречена велика истина да је „најтеже разјаснити кривично дело учињено без мотива”. Такви су злочини, на срећу, веома ретки. Чине их најчешће неурачунљиви учиниоци. За сада није извесно шта је био мотив злочина „немачког” Еритрејца у Франкфурту.

Злочини попут франкфуртског убиства увек изазивају велику узнемиреност јавности, нарочито кад је главна жртва дете, а починилац из „мигрантске популације”. Све ово било је и више него довољан разлог да немачки министар унутрашњих послова прекине одмор, те се са још неколико високих полицијских функционера на конференцији за штампу хитно обрати јавности. За немачког министра и „главне полицајце” од кључне важности било је истицање једног великог парадокса. У Немачкој је последњих година смањена стопа криминалитета, уз повећање процента расветљавања кривичних дела, а истовремено је, услед таквих ужасних кривичних дела као што је злочин у Франкфурту, знатно повећан осећај несигурности грађана и њихов страх од криминалитета.

Нека питања посебно су забринула и полицијске функционере, али и немачку јавност, а основно је како ниједна надлежна служба појма није имала да је Еритрејац, који је имао уредну дозволу боравка, представљао потенцијалну опасност. Он се 2006. обрео у Швајцарској, где је потом добио и азил. Швајцарске власти га сврставају у „категорију Ц”, што значи да је оцењен као добро интегрисан у друштво. Затим је „добро интегрисани” Еритрејац у тој држави извршио насилно кривично дело. Срећу је потом потражио у Немачкој, коју већина миграната доживљава као „обећану земљу”.

На конференцији за штампу посебно су истакнути проблем велике поларизације у немачком друштву и опасност од јачања десног екстремизма након злочина у Франкфурту. Већ непосредно након овог злочина извршено је неколико рација у главним центрима ултрадесног екстремизма, а појавиле су се и информације да су неки ултрадесничари припремали оснивање тзв. ударних бригада ради заштите Немаца од „мигрантског терора”. Немачки министар унутрашњих послова посебно је нагласио да Немачка ипак не планира измене у својим прописима који се односе на давање азила, заштиту избеглица/миграната и боравак странаца у Немачкој, али да ће свакако предузети све потребно ради боље размене информација са другим европским полицијама које се односе на мигранте/странце са криминалном „личном историјом”. Посебну забринутост изазива могућност да је франкфуртски убица деловао из освете због недавног покушаја убиства једног Еритрејца у Немачкој, које је предузео један Немац из расистичких и антимигрантских побуда, који је потом извршио самоубиство.

Франкфуртски злочин је најтежа могућа трагедија за породицу несрећног дечака, али је он велика трагедија и за немачко друштво, које деценијама настоји да се развија као мултикултурално и толерантно, а због таквих злочина и, нажалост, неминовних реакција на њих, које ће пре или касније попут бумеранга уследити, биће на великим искушењима. Може се реално очекивати пораст нетрпељивости, чак и мржње према мигрантима, као и јачање ултрадесног екстремизма.

Стара је истина да је „боље спречити, него лечити”. Злочин у Франкфурту, нажалост, није спречен, а последице које су већ наступиле, као и оне које ће тек наступити или би могле да наступе, захтевају озбиљне мере „лечења”, што ће свакако захтевати и значајне промене у немачким прописима који се односе на безбедност. Могуће је и да ће немачка јавност, због „ране” настале овим злочином, нарочито ако она буде продубљена и тешким реакцијама и контрареакцијама на њега, захтевати од државе да њено деловање буде адекватно старој народној истини да „љуте ране, захтевају љути лек”. Мора се наравно, сачувати „хладна глава”, што се од Немачке као европске правне државе свакако и очекује.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду