понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: Рибарска Бања

И за одмор и за лек

На брду Самар отворен је спортско-рекреативни центар са базенима са термо-минералном водом, па је у овом лечилишту и модерном туристичком центру све више гостију
Аутор: Раде Станковићпонедељак, 29.07.2019. у 15:29
У Специјалној болници Рибарска Бања попуњена су сва места током летње сезоне (Фотографије Р. Станковић)

Од овог лета Рибарска Бања богатија је за импресиван спортско-рекреативни центар на брду Самар, изграђен у недрима Великог Јастрепца, тамо где на површину избијају топле, сумпоровите воде из утробе земље, са више од хиљаду метара. Бања се налази на 214 километара јужно од Београда, или 35 километара од Крушевца. Да ово место уистину постане бисер здравственог туризма заслужна је овдашња Специјална болница за коштано-зглобна и дегенеративна обољења, која је из сопствених прихода реализовала инвестицију вредну сто милиона динара.

Нови спортски комплекс са базенима и тениским теренима за кратко време је постао магнет за посетиоце, тако има дана, нарочито викендом, када на Самару буде и више од хиљаду људи. Укупна површина центра износи 4.900 квадратних метара, од чега базенима припада 700 квадрата, сунчалишту и зеленим површинама 2.200, спортским 1.600 и угоститељском објекту око 400. Реч је о инвестицији која представља пун погодак у борби за развој здравственог туризма.

На улазу у краљевску бању

Анализе у Бечу давне 1834.

Такав подухват је и најлепше обележје 185. годишњице прве званичне хемијске анализе рибарских вода у Бечу (септембра 1834), урађене на иницијативу књаза Милоша Обреновића. Тачније, књаз Милош је почетком 1834. године издао налог да се потребан број крчага напуни рибарском водом и да му се пошаље у Крагујевац. Кнежеву заповест спровео је његов секретар Димитрије Давидовић. Он је крчаге те воде отправио, преко Земуна, Карловаца и Пеште, у Беч, а уз помоћ доктора Јакова Живковића и доктора Бартоломеа Куниберта. Хемијске анализе вода, допремљених из Србије, само су потврдиле доказана лековита и нешкодљива својства (уз напомену да у њима нема „рудокопине соли, креча, простосолне киселине, глине и луга”). Само годину дана касније, опет по захтеву књаза Милоша, немачки истраживач Жигмунд Хердер, прихватио се испитивања лековитих и минералних вода у Србији. По сведочењу, забележеном у монографији ,,Рибарска Бања” проф. др Миловоја Р. Јовановића, Хердер је оставио запис у којем се поред осталог, каже:

,,На три четвртине сата од села Рибара извире топла сумпоровита вода, која је под именом Рибарска Бања позната. Вода ова била је од пре заграђена и здањем за купање снабдевена, но ово здање сада је порушено, да се у овој знаменитој бањи окупати не може, ово је заиста велика штета, јер ова вода богатством сумпора све ове остале у Србији богатством на сумпор надвисује и зато врло лековита бити за исцељење многих болести дејствитељно послужити може. Топлота воде при извору 39 Целзијуса, а у купатилу 37.”

Отворени базен са топлом водом на улазу у бању увек је пун

Воду је препоручио за лечење многих болести коже, шуге, лишајева, чирева, у разним облицима костобоље, укочености зглобова, у случајевима слузавости црева, рђавом варењу јела, закључујући да ће ,,ове воде много ползе принети”.

Иако се за лековитост овдашњих вода знало још у доба Римљана, иако и данас постоји турски хамам (изванредно чуван и рестауриран, па је данас део СПА центра), година када је извршена прва хемијска анализа у Бечу (1834) узима се као званични почетак рада овог лечилишта.

Према речима др Душана Шокорца, директора Специјалне болнице, овде се годишње лечи око десет хиљада људи. У питању је углавном медицинска рехабилитација повређених и оболелих од разних коштано-зглобних болести. Ово је установа која се бави савременом медицинском рехабилитацијом, уз стручну примену природних агенаса и медицинских процедурa. Највећи број гостију и пацијената Специјалне болнице ,,вида ране” у посттрауматским стањима, због ортопедских и реуматолошких болести.

– За директора сам именован марта 2013. године и од тада смо започели унапређење медицинског дела болнице. Већ 2014. године смо отворили три кабинета за ултразвучну дијагностику, остеодезинтометријску дијагностику (ДЕХА), електромионеурографију (ЕМНГ), са најсавременијом опремом. Купили смо нови рендген апарат и отворили кабинет за хипербаричну оксигенацију. Завршили смо адаптацију виле „Херцеговина”, коју смо касније „топлом везом” спојили са велнес центром. Набавили смо опрему за вилу „Србија”. Осим тога, адаптирали смо и централни бањски плато и изградили десет локала чиме смо створили услове да будемо савремено лечилиште, али и модеран туристички центар – каже др Шокорац.

Поглед на нови спортско-рекреативни центар „Самар”

Слободно место се чека

На посету овој бањи знатно утиче и богат културно-уметнички програм, који већ годинама носи назив ,,Културно лето”. Све то, уз примарну медицинску функцију, утицало је да у овој бањи нема слободног места током овог лета. Има, кажу, и оних који су спремни да чекају да неко откаже посету због „више силе”, па да добију толико тражени кревет.

У плану је и да се изгради још један панорамски лифт којим ће непокретни и тешко покретни пацијенти лакше стизати до ресторана. Најважнији напредак, ипак је најавио министар Расим Љајић, који је обећао помоћ Владе Србије у изградњи најкраћег пута од Рибарске Бање до излетишта Јастребац, у централном делу најшумовитије српске планине. Јачању позиције на туристичкој мапи Србије сигурно ће допринети и најављена изградња ауто-пута, односно ,,Моравског коридора”, од Појата до Прељине. Овде верују да ће ова бања постати светски хит, попут оних бања у француским Пиринејима, чије воде су, по саставу, сличне овим, рибарским.


Коментари0
2e05e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља