понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Љубав и рањивост

Када неког волите, имате две могућности: или да прихватите да вас та особа може емотивно повредити и да уживате у свему ономе лепом што је могуће добити само у односу љубави, или да одустанете од вољења како бисте смањили ризик да будете повређени, и останете усамљени
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 29.07.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Прве, младалачке љубави често остављају траг на будуће љубавне односе, нарочито ако у себи носе неко негативно искуство. Није занемарив број оних који су у својим првим љубавним везама доживели да буду грубо одбијени, преварени, немилосрдно одбачени или напуштени без објашњења. Оно што су тада морали да схвате јесте да је љубав, вољење друге особе, повезано са позицијом рањивости. Из тог разлога многи од њих су погрешно закључили да убудуће морају да „дозирано” воле, како опет не би били „рањени”.

Љубав је као и сваки други однос у којем се емоционално везујемо за нешто, заиста повезан са позицијом рањивости. И када волимо свог кућног љубимца, пса или мачку, ми се за њега везујемо, и тиме себе доводимо у позицију да патимо када он настрада или угине. Са људима за које се љубавно везујемо је много комплексније: могу нас преварити, искористити, мучити својом љубомором, напустити или једноставно умрети. Сваку од ових ситуација прате наше веома непријатне емоције или поетски речено „ране”.

Школовање срца

Када је љубав у питању, или тачније онај њен аспект који зовемо вољење, тада сваки човек има две могућности: или да прихвати позицију рањивости и да ужива у свему ономе позитивном што је могуће добити само у односу љубави, или да одустане од вољења како би смањио ризик од „рањавања”. У овом другом случају је себе осудио на дубоку усамљеност јер човек који себе у егзистенцијалном смислу није везао за некога, остаје у „невезаном” стању, дакле сам и отуђен и од других и од своје природе, без могућности да ужива живот у његовом пуном обиму.

Постоје и компромиси, када неко смањује своју рањивост тако што одустаје од вољења људи, а везује се за животиње или материјалне ствари. Управо због свега онога што доносе љубав и вољење – припадност, блискост, саосећајност, радост због успеха вољених… – живети љубав из позиције рањивости јесте избор који се „исплати”.

Ни они људи који се одлуче за живљење љубави из позиције рањивости не желе да буду „рањени”. За њих решење није у „затварању срца”, већ у „школовању срца”. Решење је у емотивном сазревању и повећавању емотивне писмености. На тај начин они могу значајно, али не и апсолутно, да смање своју рањивост.

Туга и страх

Први корак јесте да прихвате себе као вредно људско биће. Превише је оних који погрешно верују да заиста вреде само ако их дотични партнер воли. Са раскидом и одласком партнера, нису само тужни због губитка особе коју још воле, већ се додатно осећају безвредно и одбачено. Људи не реагују само на догађаје као такве, као што је на пример раскид, већ првенствено реагују на оно значење које сами приписују тим догађајима. А када особа приписује раскиду и одласку партера значење да је то доказ да она не вреди довољно, тада она сама себе „рањава” и продубљује своју патњу. Када она то престане да чини, тада је раскид само тужан.

Туга је друго лице љубави и њен смисао је емоционално развезивање од нама емоционално важне особе коју смо изгубили. Истраживања која су вршена у различитим културама показала су да је прва, интензивна фаза туговања око шест недеља, а да до развезивања долази након дванаест недеља од раскида. Наравно, под условом да је реч о одраслом туговању. Дете је у позицији зависности од родитеља и када га изгуби оно није само тужно, већ је преплављено страхом шта ће бити са њим без његовог животног ослонца.

Одрасли су самостални и знају да када изгубе једног партнера да ће пронаћи неког другог са којим ће остварити исто тако квалитетан љубавни однос. Проблем је у „унутрашњем детету” које чини да и одрасли тугују на дечји начин.

Оно што такође смањује степен рањивости јесте избор одговарајућег партнера. Емотивно писмени знају да не треба да само гледају особу, већ и да гледају како та особа функционише, посебно у везама. Када се одлуче за особу која им се свиђа, а са којом могу да остваре стабилну и дуготрајну везу или брак, ризик од „рањавања” се значајно смањује.

Не само у љубавним односима, већ у целокупном животу, наша „људска ситуација”, филозофски речено, поразумева стање рањивости. Повећање емотивне писмености и емотивно сазревање нам помажу да стекнемо само оне „ране” које морамо, и да их што лакше преболимо.


Коментари9
75d8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Berislavci
Mnogi su, nazalost, skloni da idealizuju zivot a posebno ljubav koja predstavlja njegovu sustinu: pobudjuje najdublje ljudske emocije i cini smisao ispunjenog zivota. Ali jedno su bajke i iluzije, drugo je ziveti "kao ranjenik" bez ljubavi, a sasvim trece je biti realan u ljubavi koja znaci "voleti i mrzeti"(Dostojevski). Ko je spreman samo da "voli i uziva" u ljubavi, onda on/ona ne zna za celinu ljubavi koja sadrzi i bolniju stranu: u ljubavi je "kroz bol i patnju put do srece (Dostojevski).
Petar V. Terzic
Jedno je ljubav a drugo su nasa ocekivanja, predstave i poimanja ljubavi kao najdublje i najkompleksnije ljudske emocije. Ovom nikad iscrpljenom temom bavili su se mnogi psiholozi, psihoterapeuti, pesnici, filozofi, sociolozi, duhovnici i dr. Mnoge relativno uspesne ljubavne veze nisu krunisane toplom bracnom i porodicnom vezom zato sto nisu ispunjena nerealna i nezrela ocekivanja "ranjivih" partnera koji nisu mogli postici balans izmedju realnih i imaginarnih predstava o ljubavnoj vezi i braku.
Pacic Marija
Kao i uvek,odlican tekst iz koga moze mnogo da se nauci.Zao mi je sto mi ovako nesto nije neko objasnio pre 30 godina,kada sam prozivljavala veliku krizu,posle ne objasnjivog raskida veze koja je trajala skoro 4 godine. Prepoznala sam sebe u tekstu.I kao sto doktor kaze,to nije bila samo tuga,vec i "samoranjavanje",zbog osecaja da nista ne vredim. Trebalo mi je mnogo godina da ponovo ukazem poverenje ljubavi jednog muskarca i udjem opet u vezu.Srdacan pozdrav!
jos nesto ..
Neka moja iskustva su bila ..nekom su ocevi kupovali skupa kola da bi ovi upoznali neke dobre devojke, a ja davno kazem ko hoce da upozna neku dobru devojku neka kupi psa. Znam da nije bas logicno ali je tako. Devojke vole lepe, visoke, duhovite, ne vole nasilnike, cicije, vole paznju i toplinu. Sa nadobudnim, uobrazenim tipovima retko ko bas hoce, nego eto lepsi pol ima interesa. Na nasim prostorima vecitih novcanih problema zene jure ove koji mogu da im pruze neku sigurnost, a to nije ljubav.
NY
SLoveni su narod koji nosi mnogo emocija i dobrih i losih. LJubav izmedju dvoje ljudi muskarci i zene NE dozivljavaju na isti nacin. NIje bas ovako ..Na srce i dusu NE mozes zalepiti flaster. Prve i mladalacke ljubavi su burnije ..neki vole iz sve snage, neki manje. Zenama je veza i ljubav daleko vaznija u mladosti, a kod muskaraca obrnuto. Ili naucimo da budemo realni pa kazemo, ko hoce da se zeni sa mladjom 20 + god. moze samo ostavi sve bankarske racune ili da se pravite da ne primecujete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља