среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:03

Цене поврћа никако да падну

Потрошачи закључују да су цене више него прошле године, стручњаци кажу да поврће уопште није скупо ако се узму у обзир трошкови које имају произвођачи
Аутор: Мина Ћурчићпонедељак, 22.07.2019. у 12:00
(Фото Д. Јевремовић)

Цене поврћа на престоничким пијацама у односу на прошлу годину су знатно више. „Тезге пуне, али мало купаца”, реченица је којом би се могло описати стање на београдским пијацама. Килограм парадајза у просеку стаје 120 динара, док је прошле године просечна цена износила 100 динара. Ван пијаца, улични продавци продају парадајз по истој цени као на пијаци. Многи од купаца питају зашто парадајз толико кошта, али продавци само одмахују главом и одговарају: „Па толико кошта, такве су цене.”

Паприка шиља кошта 150 динара по килограму, што је за 50 динара више него прошле године. Скупљи су и парадајз, тиквице, плави патлиџан, а јефтинији само купус

Како се неке домаћице већ припремају за прављење зимнице, око тезги с паприкама бабурама, такође је гужва. Бабуре стају по килограму 150 и 130 динара, за разлику од прошле године, када је у ово време килограм овог поврћа могао да се купи за 120 динара. Паприка шиља стаје такође 150 динара по једном килограму, што је за 50 динара више него прошле године. Док бирају тиквице, којих на појединим престоничким пијацама и нема много, купци нервозно одмахују главом, јер килограм тиквица износи 100 динара, за разлику од прошле године, када је један килограм у просеку коштао 70 динара. Велико и не баш пријатно изненађење јесте и цена плавог патлиџана, који се ове године креће од 100 до 150 динара, док је прошле могао да се пазари за 100 динара по килограму. Купус је, за право чудо, на неким престоничким пијацама јефтинији него што је био прошле године – уместо прошлогодишњих 80 и 100 динара, за један килограм потребно је издвојити 60 или 70 динара. Краставци, примера ради, прошле године у јулу су коштали 70 и 80 динара по килограму, док су ове године од 70 до 100 динара. Цвекла се такође може видети на тезгама и тешко да се може наћи по цени нижој од 100 динара, док је прошлог лета могла да се пазари и за 80 динара по килограму. И док потрошачи закључују да су цене другачије, то јест више него прошле године, стручњаци кажу да поврће уопште није скупо. Пораст цена, према њиховим речима, може се објаснити разумним разлозима. На тезге, како објашњавају, долази финални производ, а све оно што је потребно да би се посадило поврће није нимало јефтино.

– За пораст цена постоји више разлога, али један од њих је и цена репроматеријала, то јест свега што се потроши да би се посадиле и однеговале саднице. У ту цену, рецимо парадајза, улази грејање и догревање, пошто су април и март били хладни. Супстрати, семенке и све друго што је неопходно за заштиту од корова, штеточина, све то кошта – каже Жарко Илин, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду. Да нам се није учинило да на тезгама има нешто мање неких намерница него иначе, што такође утиче на цене, сведочи и саговорник „Политике”. Дошло је до повећања извоза, према речима Илина, а када се то деси, опада понуда, а цене расту. Трећи и можда главни разлог, како објашњава он, јесте платежна моћ становништва. Да су плате и пензије веће, воће и поврће не би било скупо јер, према речима Илина, оно није скупо, посебно када се узме у обзир то колико је потребно енергије и материјала да би оно било посађено.


Коментари10
a6f3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Цена парадајза је отприлике иста као овде у Лондону. А плате?
Zeljko Paunovic
Ako si ti iz Londona ja sam iz Dubaia. Zasto palis vatru? Cenu odredjuje ponuda i potraznja. Niko se ne zali kada npr Limun kosta 300din kilogram, kad Malina koju su prosle godine otkupljivali za 100din prodavali po 1500din u marketima. Najlakse je udariti na seljaka koji je doveka na svojim plecima cuvao socijalni mir u Beogradu i drugim gradovima. Secam se kada je cena zive mere svinja bila 200din mesare su odmah podigle cenu a kada je pala nije bilo smanjenja.I tada su svi napali seljaka.
Препоручујем 0
Macvanka u Bgd
Ni jedan od razloga navedenih u tekstu nije pravi, povrce je lose rodilo verovatno zbog losih vrem. prilika proletos. Moji u Macvi nikad losije i sporije sazrevanje nisu imali. Gledam na pijaci slaba ponuda,paradajz sitan kao breskva a pise leskovacki jabucar.
Милош Лазић
Погрешни су репери. Требало би да се пореде откупне и малопродајне цене, а однос је такав да сељаци радије заоравају род, док грађани купци "истерују линију пред одмор (на који неће ићи)". Дакле, нама економску политику на микроплану воде трговци са својим маржама, рабатима и "рекетима", што је катастрофално. Ево и примера: у пиљарници на углу Бирчанинове и Улице краља Милутина парадајз кошта 195 динара (!), а исти је као онај који могу да купим на пијаци Баново брдо која важи за скупљу, за 100.
Финални производ
"За пораст цена постоји више разлога...", да констатација је тачна али наведени разлози су смешни. А да бисе добио "финални производ", зашто се повећавају цене компоненти које утичу на његову финализацију. И тако годинама, економски парадокс или потреба која празни џепове грађана. И увек је просечан становник Србије на ивици финансијског опстанка. Повећањем плата и пензија следи повећање свега осталог. И ..... опет смо на почетку. Економски рингишпил. Интересантан је однос плата и потреба у ЕУ !
nikola andric
Zamislite teg od 1 kilograma kao promenjljive velicine. Moze da bude 1 kilogram ali i neka druga velicina. Takva je ustvari vrednost novca; varijabilna. Dakle cene ne objasnjavaju nista. Nekad se razlikovalo izmedju cena i vredsosti (Ricardo, Marx, itd) ali je moderna ekonomija napustila tu razliku pa se drzi cena ko pijan plota. Otuda ''idem per idem'' objasnjenja. Ako su cene zavisne od ponude i traznje kako to da u Beogradu ima povrca a nema kupaca. Odnosno kako to da cene ne ''padaju''?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља