четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:21
ЗДРАВСТВЕНИ ТУРИЗАМ

У Србију по лепше лице и тело

Ради здравствених третмана у нашу земљу годишње дође између 40.000 и 60.000 пацијената. Убедљиво најчешће користе услуге стоматолога (80 одсто), а циљ државе је да се понуда прошири у области ортопедије и кардиохирургије
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 22.07.2019. у 09:35
(С.Јовичић - С. Печеничић)

Србија може да привуче око 100.000 здравствених туриста, што је двоструко више него сада. Тај потенцијал препознало је и Министарство здравља, које је већ доделило сертификате за више од 70 ординација и клиника. Оне су тиме добиле могућност да се баве здравственим туризмом и промовишу на сајмовима широм планете.

Процењује се да 203 милиона људи годишње иде на путовања мотивисана здравственим разлозима и да на њима потроше 115 милијарди евра. Треба напоменути да здравствени туристи у просеку троше од 3.800 до 6.000 долара по посети одређеној клиници и држави у коју иду на интервенцију.

Стратегијом развоја туризма до 2025. наша држава је означила здравствени туризам као један од производа од посебног значаја за развој туристичке привреде.

Тренутно највише странаца долази у Србију да би поправило зубе и урадило неку естетску корекцију на лицу и телу, а надлежнима је циљ да се у тај посао укључе и медицинари других специјалности, посебно ортопеди и кардиохирурзи. Због тога ће се на презентацијама у иностранству представљати управо ове гране медицине. Лекари и стоматолози не пружају услуге из домена здравственог туризма само у Београду већ и у Нишу, Новом Саду, Ваљеву, Чачку, Смедереву. Шта они нуде у сертификованим клиникама биће представљено наредног месеца новинарима из скандинавских земаља који ће извештавати о здравственим капацитетима и потенцијалима за лечење у Србији. Надлежни сматрају да медицинске услуге могу да буду интересантне и Немцима, па је и за групу новинара из те земље организован обилазак здравствених потенцијала Београда, Ниша и Врњачке Бање.

Како истиче професор др Маријан Новаковић, председник Радне групе Министарства здравља за естетску медицину и антиејџинг и координатор за област пластичне хирургије, важно је да се постигну договори с осигуравајућим кућама које ће странцима „покривати” трошкове операција улепшавања.

– Они најчешће траже повећање или смањење груди, „пеглање” бора, такозвани фејслифтинг. Цене таквих интервенција су код нас двоструко или чак троструко јефтиније него у иностранству. Зато се странцима исплати да плате смештај, превоз и операцију – истиче др Новаковић.

Процењује се да 203 милиона људи у свету годишње иде на путовања мотивисана здравственим разлозима и да на њима потроше 115 милијарди евра

Чини се да, ипак, највише могу да профитирају стоматолози, који имају пуне руке посла током читаве године. Међутим, професор др Алекса Марковић, декан Стоматолошког факултета у Београду, истиче да би још више требало радити на развијању и рекламирању денталног туризма.

– Најчешће долазе наши људи који су на привременом раду у иностранству. Траже комплетну санацију зуба, од уградње имплантата до протетских радова. Процењује се да су такве услуге у Србији четири до пет пута јефтиније него у државама у којима они раде, а добијају исти квалитет услуге – појашњава др Марковић.

Будући да ће се код нас тек радити на рекламирању појединих грана медицине, питање је шта је оно што могу да понуде ортопеди и кардиохирурзи, који су већ „мапирани”?

Ортопед прим. др Бранко Сбутега истиче да је ортопедија једна од најскупљих грана медицине и да би странцима требало понудити услуге неких од најбољих центара из ове области, попут Института „Бањица”.

– Можда би странцима било интересантно да долазе због решавања проблема из домена ортопедске онкологије. Такође, јединствена је метода лечења деформитета, дефекта костију, одређених аномалија и неједнакости екстремитета. Можда би Србија могла да конкурише с уградњом вештачких зглобова по нижим ценама него што се то ради у другим земљама – сматра др Сбутега.

Аранжман с бањском рехабилитацијом

Када је реч о кардиохирургији, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” проф. др Милован Бојић каже да су они потпуно спремни за прихватање страних држављана. Листе чекања за наше пацијенте свели су на четири до пет месеци, планирају да оне потпуно „нестану” за неколико месеци, а затим да могу да приме и све оне из других држава који желе да се лече баш на овом месту.

– Према броју интервенција и квалитету, ми смо у самом европском врху. Можемо странце да лечимо по комерцијалним ценама и да то буде део аранжмана, рецимо с рехабилитацијом у бањама. Мислим да би највеће интересовање странаца било за нове технике које смо почели да примењујемо, пре свега за лечење аритмија срца, за захвате на аорти, уградњу дефибрилатора, минимално-инвазивну кардиоваскуларну хирургију. Ми и сада лечимо велики број пацијената из земаља бивше Југославије, који долазе због комплексних проблема, које нису могли да збрину у својој земљи. Занимљиво је да смо највећи број људи из бивше СФРЈ и Турске, на пример, имали управо деведесетих година прошлог века, када је овде била тешка ситуација – каже др Бојић.


Коментари0
209b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља