среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:20
НА УГЛУ ТЕРАЗИЈА И УЛИЦЕ ДРАГОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА

Зграда „Путника” постаје хотел

Здање је подигнуто по пројекту архитекте Николе Несторовића 1914. за потребе банке Николе Бошковића. – Сецесијску раскош изгубило је крајем тридесетих, али део те лепоте биће враћен у току актуелне обнове
Аутор: Д. Алексић, Д. Мучибабићнедеља, 21.07.2019. у 15:00
(Фото Д. Алексић)

Пажњу пролазника на Теразијама последњих дана привлаче декоративна фасадна платна на згради на углу са Улицом Драгослава Јовановића, која је деценијама припадала туристичком предузећу „Путник”. На платнима су приказани раскошни балкони и украси на фасади које ово здање нема. То није случајно јер, како сазнаје „Политика”, овој вишеспратници добрим делом биће враћена фасада у стилу сецесије, која ју је красила до прве половине тридесетих година. После детаљне реконструкције објекат, који ужива заштиту у оквиру целине „Теразије”, биће претворен у хотел.

Инвеститор, како стоји на градилишној табли, јесте предузеће „Дуал ДЈ 1 доо”, а обнова зграде је, према истом извору, орочена на две године, односно до марта 2021.

Ово предузеће, према подацима Агенције за привредне регистре, основано је у новембру 2015, претежна делатност му је хотелска, а његов власник је компанија са Кипра „Enim Options Ltd”. Како незванично сазнајемо, вишеспратницу у центру „Дуал ДЈ 1 доо” купио је од претходног власника – руске „Метропол групе” која је 2007. пазарила најстарије српско туристичко предузеће.

Три године касније „Метропол група” отворила је реновирани хотел „Путник” у Новом Београду, први у региону који је заслужио плочицу познатог ланца „Тулип ин”. То здање у Улици Палмира Тољатија 9 пројектовао је архитекта Михајло Митровић, а реконструкцију зграде у центру која гледа на Стари двор потписује архитекта Зоран Љубичић. Према изгледу декоративног фасадног платна, делује да ће на фасаду овог здања великим делом бити враћен потпис њеног изворног архитекте, чувеног Николе Несторовића.

Како наводе у Заводу за заштиту споменика културе града, ова институција је у поступку издавања локацијских услова, априла ове године, утврдила услове за адаптацију, реконструкцију, санацију и промену намене постојећег пословног објекта у хотел.

– Овим условима дозвољени су радови који не мењају волумен и габарит објекта. Целина „Теразије” документ је развоја модерног Београда и простор значајних друштвених, културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности и као таква ужива статус добра под претходном заштитом – прецизирају у Заводу.

Сама зграда на углу Теразија и Драгослава Јовановића, како додају, подигнута је 1914. за потребе банке Николе Бошковића, у непосредном окружењу најзначајнијих и најрепрезентативнијих државних здања – дворског комплекса, будућег дома Народне скупштине, као и министарстава просвете и правде.

Од Народног музеја до „куће са зеленим плочицама”
Потпис чувеног српског архитекте Николе Несторовића данас се може видети на више здања у престоници. Нека од најчувенијих су зграда Народног музеја (некадашња Управа фондова), хотел „Бристол” и Београдска задруга. Његова дела су и кућа трговца Стаменковића на углу Краља Петра и Узун Миркове, колоквијално познатија као „кућа са зеленим плочицама”, и Несторовићева кућа у Кнеза Милоша 40. Део ових здања Несторовић је осмислио у коауторству са Андром Стевановићем.

– Пројекат за то време изузетно савремене пословно-стамбене вишеспратнице урадио је један од најзначајнијих националних архитеката 20. века. Ова зграда, сходно позицији и вредном непосредном окружењу, конципирана је као репрезентативни објекат са фасадама на којима доминира богата сецесијска пластика. Посебан акценат читавој архитектонској композицији давао је угаони мотив зграде решен у виду узаног еркера са богатом фасадном пластиком – подсећају из Завода.

Овај раскошни еркер као и богата фасадна пластика уклоњени су тридесетих прошлог века. Између 1929. и 1933. зграду је откупило туристичко предузеће „Путник”, за чије потребе је адаптирана између 1939. и 1940. године према пројекту архитекте Ђорђа Ђорђевића.

– Наредне интервенције на објекту изведене су на самом крају шесте деценије 20. века, када је према пројекту архитекте Рајка Татића 1959. дограђен један повучени спрат, веома поједностављене стилске обраде како не би конкурисао постојећем корпусу објекта нити својом волуметријом вредном окружењу. У оквиру целине „Теразије” којој припада и чини њен градивни елемент, објекат је вреднован као дело архитектонских, урбанистичких и културно-историјских вредности, значајан у историјском развоју и коначном формирању овог дела града. Посебну вредност представља његов подређен, али складан однос са кубетом Старог двора, као главним просторним акцентом парног фронта Улице Драгослава Јовановића и доминантним мотивом потеза Теразије – Краља Милана – истичу у Заводу.

У Заводу за заштиту споменика културе нису прецизирали детаље услова који су издати инвеститору, али на основу фасадног платна који најављује будући изглед зграде јасно је да некадашњи еркер неће бити враћен. Делује и да ће јасније бити истакнут и да ће богатије бити декорисан последњи спрат овог здања.


Коментари1
70728
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mare
Zavod za zastitu spomenika nije dozvolio da se vrate erkeri koje je zgrada imala pre drugogo svetskog rata, bruka i sramota.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља