петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:25

„Застава” – или како заборавити покојника

Од некадашњег крагујевачког гиганта који је хранио пола милиона Југословена остала је само фабрика оружја за коју је заинтересована италијанска „Берета”
Аутор: Бране Карталовићнедеља, 21.07.2019. у 14:12
„Фића” на линији за монтажу (Фотодокументација „Политике”)

Крагујевац – Иако је пре 20 година, растурена НАТО бомбама, била на умору, крагујевачки средњошколци и студенти су и тада очекивали да ће заменити своје родитеље на радном месту и добити посао у некој од многобројних фабрика „Заставе”. Данашње генерације, које уче исте школе и факултете, „Заставу” више и не помињу.

Током претходне две деценије, многи мањи погони су једноставно угашени, што је случај с производњом „Заставиних” турбина за мале хидроелектране, а веће фабрике су продате страним компанијама, што је неизоставно значило и промену имена. „Застава тапацирница” данас је „Фори текстил”, а „Застава алатница” – „Униор компоненте”.

Неко ће рећи nomen est omen – име је судбина – али време чини своје и „Застава”, тај некадашњи крагујевачки гигант који је, директно или индиректно, хранио пола милиона Југословена, полако пада у заборав. Међу живима је све мање оних који се сећају река радника који у пола шест изјутра, док још није свануло, хрле ка фабричким капијама.

Седамдесетих година прошлог века, када је „Застава” била у напону снаге, у разним погонима и службама тог социјалистичког индустријског мастодонта радило је 35.000 људи. Данас у „Фијату”, који је преузео „Застава аутомобиле”, нема више од 2.400 радника. Наравно да је технологија производње аутомобила модернија, али то је нека друга прича.

Радници „Застава камиона” су се дуго одупирали транзиционим променама, очекујући да ће их преузети италијански „Ивеко”, њихов дугогодишњи партнер, или нека од великих кинеских компанија чији су долазак најављивали наши званичници, све док и та, трећа по снази фабрика, није избрисана са списка живих привредних субјеката.

Од великих „Заставиних” фабрика остала је само фабрика оружја, прва таква фабрика на Балкану, наследница чувене „Тополивнице” из 19. века, која је почела да ради 1853. године. За ту фабрику, коју су подизале обе наше краљевске династије, данас је заинтересована италијанска „Берета”. Иначе, нови закон о производњи и промету оружја из 2018. године омогућио је уплив страног капитала у нашу одбрамбену индустрију.

Преостала имовина упокојене „Заставе” гурнута је у стечајну масу, још се вуку тужбе неких бивших радника за неисплаћене зараде и доприносе, а у међувремену је са тржишта нестала и „Застава инпро”, фабрика за производњу аутомобилских приколица која је запошљавала махом особе с инвалидитетом. Посао те фабрике је преузео француски „Тригано”.

Нема више ни „Застава хортикултуре”, ни КУД-а „Застава”, а над „Заставином” медицином рада, у којој се лечи 30.000 Крагујевчана, недавно је покренут ликвидациони поступак.

Савремена технологија и нови тржишни односи неминовно доносе промене, али је тешко отети се утиску да брисање имена „Застава” из свих докумената нема и своју ширу, идеолошку позадину. Некада стуб националне индустрије као да треба избрисати и из сећања.

Чеси и Румуни су на „шкоди” и „дачији” задржали знак националног аутомобилског бренда и по доласку немачког „Фолксвагена” и француског „Реноа”. Ми смо се свог знака лако одрекли, ваљда да што пре заборавимо да смо икада ишта умели сами да направимо, одувек једино способни, или само за печалбу или за улогу јефтине радне у својој земљи.


Коментари27
da13b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Koren Svega
Zastava je bila neisplativa od osnivanja i nije bilo šanse da ona opstane sa onakvim proizvodima i viškom radnika. Dačija i Škoda su dobile ozbiljnog partnera onda kada su se Češka a kasnije i Rumunija, pokazali kao sigurni partneri eUropskih vlasti. Dakle, politika je odlučila a zašto Srbija nije bila u toj grupi prihvatljivih - pitajte vladare iz 90ih ako vam odgovore. Alternativno, pročešljajate arhive udbe - ako vam dozvole (po zakonu je tajnost skinuta jos 1995. ali...).
Dragoljub
Lakrdija.Trajaće sve dok nestane bilo kakvo obeležje bilo čega srpskog a i mislim, balkanskog-zato je izmišljeno "zapadni Balkan".Tražili smo demokratiju-sada imamo..kratiju na naš način-to u svetu nije viđeno.Nakad su Jugoslaviju zvali, mislim Kinezi-"Eksperiment".Na Balkanu dešava najokrutniji kolonijalizam, na način koji je najjeftiniji za nove gazde.Uništavaju se nacije i zemlja-u smislu cela priroda, oni koji znaju,prave se da ne vide,a oni koji su "gore" nemaju pojma šta se dešava? ili?
Шумадинац
"...над 'Заставином' медицином рада, у којој се лечи 30.000 Крагујевчана, недавно је покренут ликвидациони поступак"!? Страшан злочин, ова установа је у бившој Југославији била најсавременија медицинска установа типа поликлинике. Чак је и након распада велике државе направила сопственим знањем и технологијом растворе за анализе медицинских налаза који се нису производили у Србији и Црној Гори. И сада је то установа боља од свих домова здравља у Србији. Издаја државе и народа у континуитету.
Sreten Bozic -Wongar
Pre nego sto je izgradjen pokojni Fiat Kragujevac je imao polja ranoga zita . Na njimsu se negovale vrste zita koje ce sazreti za zetvu ranije od ostalih da bi prihranile gladan narod. Kasnije je tu lileno ortuzje da bi se osobodio narod od Vardara do Triglasva. Ani oni koji su oslobodjeni nisu znali za zahvalnost. Kazu da im je ropstvo bilo prijatnije nego sloboda.
Rade
Samo promenite ime u EI Niš, MIN Niš i sve je drugo isto.Naravno u komentarima i dalje ista pesma. Stranci su krivi ili komunizam. A Škoda i Dalija , katolici i pravoslavci i dalje rade posle komunizma. Ali oni nisu imali Slobu, sankcije,ratove i NATO bombardovanje i druge gluposti koje mi jesmo i koje su potpuno uništile naš narod.
Katarina R.
Rade@, od bombardovanja je proslo 20 godina . Osam godina vladavine SNS....dokle vise?? Dvadeset godina posle Drugog svetskog rata, dakle 1965.godine niko u svetu nije pricao o tome, vec stvarao saveznistva i za sukao rukave.
Препоручујем 9
Trifun
@Rade Najlakse je reci "Sloba je za sve kriv" i oprati necistu savest.Samo nikakve koristi od toga..Za Slobinog "vakta" su radile sve fabrike iz vremena komunizma,uprkos sankcijama,ratovima,bombardovanju..Njihova propast je usledila u plackaskoj privatizaciji,posle 5.oktobra.Tada je,prema stranim izvorima,iz Srbije opljackano i iz nje izneseno preko 50 milijardi dolara..Ne znaci da bi sve fabrike prezivele tranziciju.Ali dobar deo bi.Napr: Otpisana "Zelezara Smederevo sad je najveci izvoznik..
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља