недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Макрон подржао идеју о француско-српској културној сезони

Сложили смо се да је главни изазов како разградити снажне, „политички коректне” предрасуде и отпоре утицајног дела француске интелигенције према Србији, али и то како у Србији развејавати скепсу према вредностима које се данас препознају као европске
Аутор: ​Иван Меденицапетак, 19.07.2019. у 17:00
Емануел Макрон с представницима српске културне сцене (Фото: Лична архива Ивана Меденице)
​Иван Меденица (Фото А. Васиљевић)

На сусрет с председником Републике Француске Емануелом Макроном отишао сам с подељеним осећањима. С једне стране, била ми је велика част што сам, као уметнички директор Битефа и једини представник позоришне сцене, био позван на овај сусрет и врло драго што је сам Макрон иницирао сусрет с актерима српске културне сцене, институционалне и неинституционалне, а који није био део званичног протокола (организовала га је амбасада Француске и Француски институт у Београду) и који је, имајући у виду да се једини одвијао без присуства медија, био контекст у коме су се могли чути директни, полифони, креативни и полемички тонови. С друге стране, не подржавам резерве које Макрон има према процесу придруживања Србије ЕУ, а ни начин на који његова влада третира протесте „Жутих прслука” у својој земљи.

Иако није дуго професионални политичар, председник Макрон оставља утисак искусног и зрелог политичара, од продорног погледа, преко снажног стиска руке до врло пажљивог слушања саговорника, што све заједно импонује. Са сваким од нас дванаесторо, подељеним у мање групе, водио је прави дијалог, озбиљан, концентрисан, а опет неформалан.

Као и на сусрету који је претходио овом, с чувеним стрип-уметником нашег порекла Енкијем Билалом и Пјером Лунгеретијем, високим чланом француске делегације, доминирала је тема пољуљаних француско-српских односа, који се традиционално заснивају баш на француском културном утицају у Србији. Сложили смо се да је главни изазов како разградити снажне, „политички коректне” предрасуде и отпоре утицајног дела француске интелигенције према Србији, али и то како у Србији развејавати скепсу према вредностима које се данас препознају као европске, иако су универзално хуманистичке (слобода говора, општи интерес, људска права, критичко мишљење, могућност развоја друштвених односа који би били суштински засновани на једнакости, солидарности, слободи...). Они су, с јачањем неолибералног капитализма и десног популизма, данас угрожени и на Западу, а не само у нас. Истакли смо и то да се француска култура идентификује с појмом „критичке културе”, оне која је, као што је у свечаном обраћању дан раније истакао управо председник Макрон, дужна да буде коректив актуелних политика, али да такво схватање културе у Србији није доминантно.

Такође, сви смо се залагали за веће учешће француских привредних субјеката у Србији у инвестирање у културу, те констатовали да Француски институт ради савршено, али смо се сложили да му је потребно повећати буџет, а неки од нас су сматрали и да би можда требало да буде мање програмски ексклузиван. Актери независне сцене и аутори нових уметничких пракси међусобно лакше комуницирају, те би требало помоћи да се оваква сарадња оствари и међу институцијама, те да француске постану узор за креативну, динамичку трансформацију и наших установа културе. Приметио сам да Француска, а имајући у виду традицију наших односа у тој области, не би требало да изгуби културни утицај који је имала јер тај простор већ заузима Русија, и то не врхунским остварењима и активностима ове несумњиво велике културе (што не би био никакав проблем, напротив), него оним који су израз у сваком погледу конзервативног дискурса.

Одлично схватајући поруку да су нам потребни „велики гестови” у културној сарадњи, председник Макрон је закључио састанак подршком идеји, а која се спонтано јавила у току разговора, да би се могла организовати француско-српска културна сезона. Та идеја је још увек далеко од реализације, покушаја да се ова сезона организује било је и у прошлости, али ако би се она заиста остварила, то би био један од најзначајнијих видова билатералне културне размене коју је Србија имала с било којом земљом у последње време. У том оптимистичком, проактивном духу завршио се сусрет на Калемегданској тераси, дупло дужи него што је било предвиђено, а на коме су учествовали, између осталих, професорка ФДУ др Милена Драгићевић Шешић, шефица Унескове катедре за културну политику и менаџмент Универзитета уметности, стрип-уметник из Панчева Саша Ракезић (Александар Зограф), Тијана Палковљевић Бугарски, директорка Галерије Матице српске из Новог Сада, Јасна Димитријевић, директорка Коларчеве задужбине, филмска ауторка Мила Турајлић, Слободан Накарада, директор Музеја савремене уметности из Београда, Иван Бевц, уредник издавачке куће „Бука”, и други.


Коментари1
37ac2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica Stojanovic
Lepo i korsino je kulturno saradjivati. Ipak, treba saradjivati i vojno: za pocetak neka Makron posalje bar 100 vojnika da cuvaju nase manastire i monahinje, jer su stalno izlozeni teroru Albanaca. Takodje, da se francuskom pomocu obnovi crkva u centru Pristine, koju su Albanci oskrnavili. Da se francuskoj javnosti jos vise pokaze koga su do sada podrzavali. Nama treba i kulturna saradnja, ali tek onda kad se uradi ovo navedeno. Tek onda mozemo govoriti o nekom novom pocetku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља