Никола Јокић је пре четири године отишао директно из Мега баскета у НБА, са тек навршених 20 година, што се сматрало за куриозитет, а било је и оних који су предвиђали да ће да се врати у Европу пре но што је и стигао у Америку! Његов стреловит узлет даје наду још једном нашем тинејџеру, Алену Смаилагићу (18 год, 208 цм), да ће његов крајње нетипичан пут ка најбољој лиги света имати успешан крај.

– Сви ми кажу: „Шта си урадио од свог живота, да одеш из Бека, из Котежа у НБА”? Остали су имали неку одскочну даску, а ја сам са бетона отишао у НБА. Испунио сам сан многих тинејџера. Најдраже ми је кад ми неко са 15 година напише да му је жеља да буде као ја. Нисам ни свестан шта сам постигао са оволико година – каже Ален Смаилагић приликом јучерашњег гостовања у кући „Политика”.

Смаилагић је од седме до седамнаесте године играо за Беко из Котежа, а пре недељу дана потписао је четворогодишњи уговор (6,13 милиона долара) за Голден Стејт Вориорсе, троструке шампионе НБА у последњих пет година. Из Бека је прошлог лета отишао на драфт развојне НБА лиге (Г лига) и у њој постао најмлађи играч свих времена, у дресу Санта Круза, филијале Голден Стејта. Како је до тога дошло, објашњава:

– Дамир Богућанин, директор Бека, саопштио ми је: „Мали, мислим да си спреман да изађеш на драфт Г лиге. Можда би могао да одеш“. Одговорио сам му: „Ако ви мислите да је тако, како ја да сумњам у себе“. Објаснио ми је да је изашло ново правило, где играчи са 17 година из Европе могу да играју и додао да је то мој стил игре… Директор ме је пријавио, наравно уз одобрење породице. Цела фамилија је дошла код мене, окупили смо се око малог компјутера, да гледамо драфт на којем сам био четврти пик.

На питање о првим утисцима у Америци, каже:

– Питао сам се шта ја тражим овде! Када сам видео играче како трче, скачу... Знате, ја сам у Србији био обично највећи на терену, али када сам отишао тамо, био сам најмањи, најслабији, са најмање искуства. Међутим, већ после прве утакмице, Стеф Кари ми је пришао и рекао: „Немој да се бринеш што ниси играо, тек си напунио 18 година“. Само настави да радиш.

Откад зна за себе био је везан за Котеж у којем је до скора живео, а ту је и почео да тренира, у Основној школи „Васа Пелагић”. Са 16 година ушао је у први тим Бека и играо у српској Б лиги, са 17 је био носилац игре и најбољи играч (МВП) јединствене јуниорске АБА лиге. Пре два лета постојала је могућност да пређе из Бека у Динамик са Дорћола који је тада тренирао Мирослав Николић. Међутим, кад је Николић прешао из Динамика у Партизан, Смаилагићу је понуђено да пређе у црно-беле, што он није прихватио, јер је сматрао да му је боље да игра још годину у Беку него да седи на клупи у великом клубу.

– Беко се као клуб према сваком појединцу понео максимално фер. Први тренер била ми је Јелена Поповић, кроз њу сам почео да волим кошарку, уз мало драња, темпераментности, али то је узбуђење, то ствара љубав. Не може све да буде по моме, а то не би ни било занимљиво – каже Смаилагић и истиче да му је породица највећа подршка: „Смаилагићи су из околине Новог Пазара и Тутина, то је бошњачко презиме. Мама је из Дубова, а тата из Липице. Тата је електричар, мама није радила. Пошто нису имали пара да плате тренинге, салу и неке друге ствари, тренер Ненад Петровић је преузео те трошкове на себе, кад сам имао 14-15 година. Био је ту кад нико није веровао у мене.

Прошле сезоне играо је у Санта Крузу и просечно бележио девет поена, четири скока и асистенцију по мечу. Голден Стејт га је на недавном драфту (са 39. позиције) изабрао у другој рунди, у трејду са Њу Орлеансом, а после запажених игара у Летњој НБА лиги потписали су уговор са њим. Ту је велику улогу одиграо и Коста Јанков, шеф скаута Вориорса за Европу, коме је на Смаилагића пажњу скренуо Дамир Богућанин.

На питање како изгледа бити у истом тиму са таквим асовима као што су они који играју за Голден Стејт, Смаилагић каже:

– Никад нисам играо са већим и јачим играчем од Казинса. Мало сам се закачио с њим, али нисмо хтели да се бијемо. Рекао ми је: „Удари ме још једном и вратићу ти”! Пошто је јачи од мене, морао сам да се снађем… Све се одмах изгладило, а онда ми је рекао: „Дечко свиђаш ми се, имаш добар карактер“!

На недавној Летњој лиги све је одушевио жестоким закуцавањима (неретко преко играча) која су постала његов заштитни знак и у Г лиги.

– Саиграчи су ми после једног мог закуцавања рекли да је срамота да белац закуца преко црнца. Сваку утакмицу сам куцао преко неког играча, што у Србији никада нисам урадио. Можда нисам могао, или нисам размишљао о томе – каже некадашњи јуниорски репрезентативац Србије кога је Голден Стејт скривао уочи драфта, тако да је био једна од највећих мистерија овог лета у најјачој лиги света.

Клеј ме прати на Инстаграму

„Питали су ме како се осећам откако ме Клеј (Томпсон) прати на Инстаграму а ја њега не пратим. Пошто нисам ни знао да ме прати, морао сам одмах и ја њега да пратим…”, каже Смаилагић коме су идоли Кевин Дурент и Немања Бјелица.

Кад Грин заурла, само му врати

„Људи из Голден Стејта су ме припремили за (Дрејмонда) Грина: Кад дођеш одмах ће да се дере на тебе, чак и кад ниси крив. Дере се на Карија и Клеја, а тебе ће да понижава. Рекли су ми и да му одмах узвратим, без пардона. Ако те пита – како то играш, шта радиш, реци му – шта те брига како ја играм!

Циљ је репрезентација

Ален Смаилагић каже да му је један од главних циљева да се нађе у сениорској репрезентацији на неким наредним такмичењима:

– Ако будем добро радио, надам се да ћу успети да се наметнем селектору Ђорђевићу. Можда већ за Олимпијске игре у Токију 2020. Надам се да наша репрезентација може да савлада Американце у Кини и да може да освоји злато.