Да је америчко нуклеарно оружје размештено у Белгији, Холандији, Немачкој, Италији и Турској – досад је била јавна тајна, али је она грешком и потврђена у недавном документу Парламентарне скупштине НАТО.

У извештају се наводи да се оружје налази у базама Клајне Брогел у Белгији, Волкел у Холандији, Бухел у Немачкој, Авијано и Геди-Торе у Италији и Инџирлик у Турској. Тајне локације је открио канадски представник у Парламентарној скупштини НАТО Џозеф Деј у извештају о будућности нуклеарне политике алијансе не позивајући се ни на један извор, пише „Вашингтон пост”.

Иако је документ написан у априлу, доспео је у жижу интересовања тек кад је пре неколико дана оригиналну верзију објавио белгијски лист „Морген”. Текст је објављен и на интернету, али је у тој верзији избачен део са местима где се налази амерички нуклеарни арсенал. Деј је изјавио да је верзија која се појавила у медијима била нацрт и да су сви његови подаци јавно доступни, док је НАТО саопштио да то није званични документ алијансе.

Иако су америчке нуклеарне бојеве главе на Старом континенту позната ствар, ни Европљани ни Американци никад не коментаришу локације званично. Места са распоређеним арсеналом откривају се посредно, као што је био случај и 2009. кад је „Викиликс” објавио депеше америчког амбасадора у Берлину у којима су се спомињале земље с америчким нуклеарним наоружањем.

„Ако повучемо оружје из Немачке и можда из Белгије и Холандије, за Турску ће бити веома тешко да задржи арсенал”, писао је тадашњи амбасадор.

За „Морген”, Дејов извештај је „доказ црно на бело да Американци имају нуклеарно оружје у Белгији”, док холандска телевизија РТЛ њуз јавља да је „НАТО открио најгоре чувану холандску тајну”.

И амерички конгресмени би да откривају војне тајне, па су изгласали да Пентагон мора да се изјасни о томе да ли је лабораторијски модификовао крпеље да би их користио као биолошко оружје и да ли је због тога допринео ширењу лајмске болести. На предлог републиканца Криса Смита, Представнички дом је у предлог закона о финансирању војске уврстио амандман којим се од министарства одбране захтева да испита наводе о експериментисању од 1950. до 1975. године. Од надлежних се тражи да обелодане да ли су крпељи напуштали лабораторије и да ли се то догађало случајно или намерно, али да би предлог постао закон, потребно је да прође и у Сенату и да га председник потпише.

Иницијатива је покренута пошто се у мају појавила књига која је ширење заразе повезала са огледима у Пентагону. Ауторка са Универзитета Стенфорд Крис Њуби и сама је искусила болест која се сваке године дијагностификује код 400.000 Американца, изазивајући симптоме умора, главобоље и грознице.

Према писању „Гардијана”, Крис Њуби се позива на Вилија Бургдорфера, научника који је открио узрочник лајмске болести и тврдио да је у америчкој војсци имао задатак да зарази крпеље, комарце и буве да би се зараза пренела и на људе. Како пише у књизи, војска је избацивала незаражене бубице изнад насељених места да би видела како ће се ширити, али је експеримент кренуо по злу и изазвао епидемију лајмске болести шездесетих година у Америци.