уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:44
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА ЗАДУЖБИНЕ

Трагови владара

Дворова из прошлости ми Срби немамо, али смо засејани црквама и манастирима. Цркве и манастири, задужбине наших владара, били су права кућа чобанину и прави двор владару – записала је Исидора Секулић
Аутор: Драгољуб Стевановићсреда, 17.07.2019. у 18:00
Манасија (Фото Драган Боснић)

Ресава, раскош иза бедема

Манастир Ресава врло рано почиње да се назива и Манасија. Сви остали храмови у Србији су били немасија јер нису имали сјај и раскош задужбине деспота Стефана. На потомке је Манасија остављала снажан утисак, па анонимни летописац Карловачког родослова наводи да „призренске цркве патос и дечанска црква и пећка припрата и бањско злато и ресавско писније не обретајет се нигдеже”.

ЈЕДНА ФРЕСКА, ЈЕДНА ПРИЧА
Свети ратници

Деспот Стефан, сјајно образовани аристократа, космополита, љубитељ и добро обавештени зналац уметности, довео је најискусније живописце, тада најбоље у читавом византијском уметничком кругу да насликају фреске у Ресави. Једна од најпознатијих и најлепших фресака налази се у певницама и на њој су представљени свети ратници: Св. Ђорђе, Св. Димитрије, Св. Прокопије, Св. Артемије, Св. Јаков Персијанац и Св. Јевстатије налазе се у јужној певници, а у северној су Св. Теодор Тирон (?), Св. Теодор Стратилат, Св. Меркурије, Св. Никита, Св. Нестор и Св. Арета. У Србији деспота Стефана, у време незаустављиве турске најезде, одабрани борци и поуздани бранитељи Христове вере, зазивани у молитвама верника и ктитора, пружали су наду и поуздање. Неки од њих представљени су у позама ратне приправности, а неки у парадном ставу какве елитне смотре. Сви су у пуној војничкој опреми, са фигурама класичних пропорција, чврстих ставова тела, наглашеног волумена (са сајта manasija.rs).

Задужбинари
Кнез Страцимир – Градац код Чачка
Кнез Мирослав – Свети Петар код Бијелог Поља
Велики жупан Стефан Немања – Богородица и Свети Никола код Куршумлије, Ђурђеви ступови, Студеница, Хиландар, Свети Ђорђе (нема остатака), Свети Никола (нема остатака)
Краљ Стефан Првовенчани – Жича, Придворица, Богородица
Краљ Радослав – додаје припрату Студеници
Краљ Владислав – Милешева
Краљ Урош I – Сопоћани
Краљица Јелена Анжујска – Градац код Рашке
Краљ Драгутин – Свети Ахилије у Ариљу; предање му приписује и оснивање три фрушкогорска манастира: Бешеново, Велика Ремета и Мала Ремета
Краљ Милутин – Свети Јован, Бањска, Свети Ђорђе у Старом Нагоричану, Грачаница, Богородица Љевишка, Краљева црква у Студеници, обновио Прохор Пчињски, српски Манастир Светих архангела у Јерусалиму...
Краљ Владислав II – Манастир Тавна код Бијељине (заједно са братом Урошицом)
Краљ Стефан Дечански – Високи Дечани
Цар Душан – Свети архангели, започео Матејче
Цар Урош V – довршио Матејче
Jован Урош Палеолог – Метеори
Краљ Вукашин и Краљ Марко Мрњавчевићи – Свети Архангели код Прилепа
Кнез Лазар Хребељановић – Раваница
Деспот Стефан Лазаревић – Манасија
Деспот Ђурађ Бранковић – Мала црква у Смедереву
Вожд Карађорђе Петровић – Црква у Тополи
Кнез Милош Обреновић – Саборна црква у Београду, Црква у Топчидеру....
Кнез Александар Карађорђевић – Црква Захвалница у Радовањском лугу
Кнез Михаило Обреновић – Народно позориште у Београду
Краљ Милан Обреновић обновио и крунисао се у Жичи
Краљ Александар Обреновић – Света Петка Иверица*
Краљ Петар Карађорђевић – Свети Ђорђе на Опленцу
Краљ Александар Карађорђевић – Свети Андреј Првозвани на Дедињу
Кнез Павле Карађорђевић – Бели двор на Дедињу
*Цркву Иверицу су подигли официри када је престолонаследник Александар спасен од дављења у Бијарицу. Касније су га официри убили.

Текст и фотографије: Драган Боснић (Из књиге „Србија која ми недостаје”)

Грачаница (Фото Драган Боснић)

Бурна историја Грачанице

Манастир Грачаницу саградио је краљ Милутин између 1315. и 1321. и посветио Успењу Пресвете Богородице. То је била и последња од 42 задужбине које је изградио од Београда, Солуна и Барија до Јерусалима и Цариграда, за 42 године своје владавине.

Краљ Милутин се женио више пута, прво тесалском принцезом, па сестром жене свога брата Драгутина – Јелисаветом, затим Аном, ћерком бугарског краља Ђорђа Тертера. Његова жена била је и Симонида, ћерка византијског цара Андроника која се после смрти мужа замонашила у једном манастиру у Цариграду. Управо она је и била инспирација за данас најпознатију фреску у манастиру Грачаници. Након што је оштећена на местима где су биле насликане краљичине очи, песник Милан Ракић посветио јој је стихове („Арбанас ти је ножем избо очи...”) у једној од својих најлепших песама.

Манастир се налази у истоименом селу десетак километара од Приштине. Током 14. и 15. века духовна слава светиње је била на врхунцу и овде је живело стотине монаха. У 16. веку овде је радила и прва штампарија. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе. После Другог светског рата обновиле су га монахиње и од тада он служи као женски манастир.

Црква Успења Богородице је једини сачувани објекат средњовековног манастира Грачанице. Са пет купола представља врхунско остварење византијског уметничког круга 14. века. Страдала је више пута, прво у време Косовске битке, а затим у 15. веку.

Бурна је историја Грачанице: 1903. прокријумчарено је и постављено црквено звоно. Тада се, први пут од 16. века, огласило. Избијањем Првог балканског рата у октобру 1912. манастир је коначно доспео у српске руке. За време Првог светског рата опљачкали су га Бугари. Уочи Другог светског рата саграђени су велики конак и две зграде, порта је ограђена и направљена је велика капија.

Осим фреске на којој су Симонида и краљ Милутин, значајне су и фреске са циклусима Васељенских сабора, Акатиста Пресвете Богородице и Рођења Господњег. На зидовима су и портрети српских архиепископа и патријараха као и погребна сцена грачаничког митрополита Дионисија.

Грачаничка ризница је уништена у пожарима 1379. и 1383. године У манастиру се и данас чува збирка старих икона међу којима је најзначајнија икона Христа Милостивог из 14. века, јединствена по својим димензијама (269 цм х 139 цм).

Као и други Милутинови манастири, Грачаница је вековима, иако пљачкана, скрнављена и нападана, остала симбол поноса свог народа, одржавајући га у животу у тешким временима.


Коментари1
9eae6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
O ovoj prelepoj svetinji slusao sam price svoga oca Stevana kako su se borci Kragujevackog puka osecali kada su je 1912 oslobodili od vekovnog turskog carstva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља