петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:27

У Србији по два посла ради скоро 200.000 људи

Раст цена, који је учестало већи него што је стопа раста зарада, најчешће утиче на запослене да потраже још један извор месечних прихода
Аутор: Марија Бракочевићсреда, 17.07.2019. у 21:00
Ако је судити по огласима за посао, шанкер је једно од траженијих занимања (Фото ЕPA-EFE/Roman Pilipey)

За фотографе изгледа увек има посла. Они могу да зараде и мимо званичног радног времена. Тај други, хонорарни посао, углавном одрађују на свадбама и разним догађајима где некада дневно могу да узму и до 200 евра. Тако већ годинама ради С. К. из Београда који је званично запослен на порталу који прати вести из забаве. Са платом од око 48.000 динара не може, како каже, комотно да преживи месец, јер само на комуналне режије мора да издвоји трећину зараде. Због тога је принуђен да ради и викендом.

– Мука ме је натерала да радим два посла. Рецимо, моја зарада је испод републичког просека, а за десетак хиљада виша од минималне потрошачке корпе у Србији. Срећом, имам посао за стално, а предност видим и у томе што волим то што радим. Рад на два фронта има и безброј мана, а главна је то што немам ниједан слободан дан у недељи. Морам нон-стоп да радим, јер сам принуђен – каже овај фотограф.

Према најновијим подацима Европске статистичке агенције, два посла у Србији ради безмало 200.000 људи. У последњих девет година тај број се повећао око 80 одсто што је Србију поставило на готово сам врх листе која показује тренд раста радника који имају додатну зараду. Тако, рецимо, број радника, који има додатни посао, повећан је 79,9 одсто и то када је реч о запосленима који имају између 15 и 64 године, односно 80,7 процената кад су у питању особе старе између 15 до 74 године. Уз то, Евростат наводи и да у Србији има више људи који су спремни да раде два посла него што је то случај у Аустрији, Белгији и Црној Гори.

Стручњаци истичу да је у Србији месечна потрошачка корпа већа од просечне зараде, што потврђује чињеницу да је грађанима заиста потребно да раде више послова како би могли да преживе. Тако, рецимо, у априлу ове године просечна потрошачка корпа износила је 71.831,24 динара, а минимална потрошачка корпа 37.453,08 динара, док је просечна нето зарада била 54.645 динара.

– Већина њих има мање приходе, од онога колико им треба да би могли да покрију животне потребе, па зато мора да нађе додатни посао. С друге стране, ако се упореде цене у односу на прошлу годину, приметан је њихов раст који је већи него што је стопа раста зараде. И тако је из године у годину. И то и те како утиче на запослене да траже други посао. Осим тога, много грађана у Србији је задужено у банкама јер су кредитима куповали станове или аутомобиле. Њихова једна плата никако не може бити довољна да покрије и дуг и основне трошкове живота, тако да су принуђени да траже још један посао – објашњава проф. др Владимир Гречић, додајући да то није само одлика људи са нашег поднебља. На исти начин често размишљају и други народи, чак и Американци.

– Кад сам их питао о томе да ли им је потребан и други посао, казали су ми да им један посао служи да задовоље своје потрошачке потребе, а други да покрију кредит. Код нас постоје и запослени који нису довољно искоришћени на радном месту а имају нижа примања, па и они често траже додатни посао. То су, народски речено, људи из категорије „мало га послодавац плаћа, па мало и ради”, а имамо доста и мајстора и занатлија, који траже додатне изворе зараде – истиче Гречић.

Ако је судити по огласима за посао, тренутно се најчешће траже

преводиоци, фотографи, шанкери, возачи, магационери, дадиље, електричари, неговатељи старијих, фризери, шминкери, а то су углавном занимања којима се људи често баве и ван радног времена.

У омладинским задругама истичу да такозвани парт-тајм послови нису често у понуди. Уколико неко већ има посао, а жели да себи повећа приходе, најпривлачнији су послови који се раде до четири сата.

– Највише нудимо послове са стандардним радним временом од осам сати. Послови до пола радног времена су изузетно ретки, али имамо и њих у понуди. То су углавном физички послови или разне промоције – кажу у Омладинској задрузи „Доб” из Београда.


Коментари13
10856
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Onaj koji radi dodatne poslove u ovoj eri brutalnog kapitalizma nema ni odmora ni počinka. Ti ljudi najčešće nemaju izbora. Voleo bih da mi neko objasni zašto im država od te teško stečene crkavice uzima nekakve doprinose. Isplate honorara zaposlenima ili mučenim penzionerima ne bi smeli biti opterećeni bilo kakvim doprinosima osim porezom na zarade i to sa umanjenjem od primljenog iznosa za one olakšice kao kod zaposlenih. Doprinose imaju već obračunate na radnom mestu, ovo je dodatan rad.
Vidak Petrovic
Pamtim majstor Ziku iz Rakovice. Jos davne 1985. je imao dva posla. Jedan u 21. maju iz Rakovice, a drugi u garazi svoje kuce (da, majstor iz drzavne firme je imao kucu u Beogradu od jedno 250 kvadrata). A garaza kod Zileta bolje opremljena nego ona na poslu, sve slicnim alatima i masinama. Kakva podudarnost da je "kupio" bas istu opremu. I kada bi odvezli auto na servis u 21. maj, Zile vam toplo preporuci da dodjete kod njega kuci jer ce to biti uradjeno brze, a i delovi iz kola nece nestati.
Igor
Postoje ljudi u Srbiji koji zbog svog radnog mesta nisu u mogucnosti da rade dva posla , a placeni su za pola posla.
Срба
Ма, има и оних који раде и по 3,4,5 послова- нпр. лекари, посланици, политичари.... и сви лепо узимају по толико државних и приватних зарада.... а, стање у здравству, судству, држави- никад горе, поготову по пацијенте. Похлепа и бахатост нас убијају полако...
а, сад сви на своје радне задатке
Само треба забранити да било ко, са буџета(или на терет државе-државне фирме), месечно прими више од једне плате!!!Код приватника може радити и пет послова и примити и пет плата...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља