среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:20
Белешке с пута: Северна Македонија

Сутон у сабласном заборављеном селу

У Железнецу, уцртаном у мапе још у доба краља Милутина, време као да стоји, старе куће од камена и блата, напуштене су већ деценијама
Аутор: Доротеа Чарнићуторак, 16.07.2019. у 18:22
(Фотографије Доротеа Чарнић)

Сутон се спушта у долину Црне реке, док кривудавим путем промичемо путем кроз југозападни део Северне Македоније. Раскошна природа овде још чува трагове прошлих времена, старих насеља некада богатог рударског краја, познатог још из средњег века. Јер, у селима око Демир Хисара, варошице на путу Битољ–Кичево све је мање становника.

Време као да је стало у селу Железнец, у коме извире Црна река. Ово село било је уцртано у мапе још у доба краља Милутина, а као град Железнец је био познат и код наследника династије Немањић, као и касније у држави Мрњавчевића.

Као кулисе за филм, о историји овог града, остале су да сведоче старе куће од камена и блата, напуштене већ деценијама. Саобраћајни знак упозорава нас на ограничење брзине у насељеном месту. Али Железнец је више град духова него насељено место. Мрак пада на ово заборављено село, али се светла у кућама не пале. И тако већ деценијама.

Скрећемо десно са главног пута и затим настављамо пешице преко моста, у правцу домова људи који су одавно отишли одавде. Призор је сабласан. Старе куће зарасле су у високу траву. На ветру се љуљају разваљене ограде. Шкрипе климаве жалузине, а ветар фијуче преко напуклих црепова. На неким прозорима стакла су поломљена, али спуштени шалони још чувају као тајну унутрашњост ових кућа.

Ипак, више од сто година стара здања изгледају као да је неко не баш тако давно одавде побегао. На једном чардаку, још из турског доба, стоје зарђале сателитске антене, као траг савременог живота у овом селу, заглављеном у прошлости. Све гушћа тама, рој инсеката и једна змија поред пута упозоравају нас да није време за шетњу кроз Железнец. Тада се светло упалило у једном дворишту, а шум реке надјачали су весели гласови.

Једна породица окупила се у дворишту куће поред извора Црне реке око огњишта на коме су припремали печурке лисичарке. Иако зачуђени изненадном вечерњом посетом, љубазно нас позивају да им се придружимо. Нуде нам своју вечеру, кафу, ракију.

 „Нема овде никога осим мене. Тамо мало даље живи још пет, шест жена”, каже бака Изворинка, рођена у кући поред извора, пре 81 годину. Ту, поред воде, провела је цео свој век.

Њен син Борис, са својом породицом, дошао јој је у посету. Заједно су набрали печурке за вечеру. Он, као и већина становника Железнеца, давно се одселио. Сада са супругом и сином живи у Битољу и ради као возач.

„Никада нисмо били на мору, али купамо се у Црној реци”, каже Борис када му кажемо да смо у њихово село свратили у повратку из Грчке.

Многи су се, причају нам наши домаћини, одавде одселили у Србију.

„Посебно у Новом Саду има доста наших земљака. Ја сам скоро ишао баш тамо на службени пут и добро сам се провео”, прича нам наш домаћин.

Борис је, по свему судећи, изузетак, јер млађе генерације углавном нису имале жељу да посете куће својих предака. Становништво овог краја углавном се бавило рударством, а касније и сточарством. Стада оваца, коза и крава некада су пасла по околним брдима. После Другог светског рата, из Железнеца се углавном само одлазило.

Сада тамо више нема ни људи, ни стоке, али празни домови стотинак породица, које су некада настањивале село, још одолевају времену. Као музеј на отвореном, Железнец својим нестварним изгледом привлачи радознале погледе и тиме чува од заборава део историје и наслеђа овог дела Северне Македоније.


Коментари2
2dcd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Банет
Ако тамо нема никог онда да предамо то комшијама. Јел тако? На референдум
Miroslav Lazanski
Lepa reportaža koja me podsetila da sam u tom mestu bio kao vojnik JNA, daleke 1977. godine. Moja četa iz sastava 41. pešadijske divizije iz Bitolja imala je logorovanje od sedam dana upravo kraj tog mesta. Umivali smo se u Crnoj reci, spavali u šatorima, priroda divna, uspomene na taj deo bivše nam domovine lepe...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља