субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:04
„ПОЛИТИКА” У ЛИПЉАНУ

Нека мртве не дирају

Уништавање гробаља у протеклих двадесет година је део систематског уклањања трагова српског и православног присуства на Косову и Метохији
Аутор: Живојин Ракочевићпонедељак, 15.07.2019. у 22:00
Липљанско гробље између ноћних рушитеља и дневних градитеља (Фото Ж.Р.)

Ли­пљан – С ви­ше­спрат­ни­це у из­град­њи чу­ју се сна­жни удар­ци че­ки­ћем, а мај­сто­ри се гла­сно до­ви­ку­ју на ал­бан­ском је­зи­ку. Ис­под њих, ју­че, ли­пљан­ски Ср­би тра­же гро­бо­ве сво­јих по­кој­ни­ка на гро­бљу, где су се, пре две но­ћи, чу­ли удар­ци ко­ји­ма је раз­би­је­но и по­ло­мље­но де­вет­на­ест срп­ских над­гроб­них спо­ме­ни­ка. Из­ме­ђу тих ноћ­них ру­ши­те­ља и ових днев­них гра­ди­те­ља сто­ји, над пот­пу­но сру­ше­ним гро­бом сво­јих ро­ди­те­ља, Дој­чин Ко­стић. Тих, сми­рен, за­ми­шљен, с емо­ци­ја­ма све­де­ним на ме­ру град­ског чо­ве­ка. 

,,Је­ди­но ту­га, не­ма мр­жње, не­ма оча­ја... Мно­го је зла ов­де учи­ње­но, пре­ви­ше смо огу­гла­ли. Има­ли смо пре­ви­ше уби­ста­ва, па­ље­ви­на, стре­со­ва. Овај спо­ме­ник је био не­што ма­ло леп­ши, па им је па­дао у очи. Га­ђа­ли су га пре се­дам ме­се­ци ка­ме­њем. По­ло­ми­ли су крст, по­пра­ви­ли смо га. Али ни­шта: пра­ви­ће­мо но­ви, па не­ка ру­ше, а ми смо ту да по­ди­же­мо. Не знам до­кле ће то да тра­је”, при­ча Ко­стић. На хум­ци ње­го­вог оца сле­гла се зе­мља, па мер­мер­не пло­че штр­че из по­то­ну­ле зе­мље. Дој­чин Ко­стић је рав­но­ду­шан и пре­ма по­ли­ци­ји, ко­ја нај­ве­ћи број на­па­да и ин­ци­де­на­та ни­ка­да ни­је ре­ши­ла и ве­ру­је „да ве­ћи­ни ра­зум­них Ал­ба­на­ца ово сме­та”.

На ли­пљан­ско град­ско гро­бље сти­гао је и гра­до­на­чел­ник Гра­ча­ни­це Ср­ђан По­по­вић и са сво­јим са­рад­ни­ци­ма пот­пи­сао и еви­ден­ти­рао ште­ту. Ње­гов ко­ле­га из Ли­пља­на, Ал­ба­нац, ни­је се по­ја­вио, по­ли­ци­ја је оба­ви­ла уви­ђај и ис­тра­гу.

,,Ово је не­што што не сме ни да се по­ми­сли, а ка­мо­ли да се до­го­ди у два­де­сет пр­вом ве­ку. По­го­то­во не у Ли­пља­ну, сви зна­мо шта је пре­жи­ве­ла оп­шти­на, ко­ли­ко се Ср­ба ов­де исе­ли­ло. Да­нас ви­ди­мо да ни мр­тви не­ма­ју ми­ра”, ре­као је По­по­вић и за­тра­жио да по­ли­ци­ја и без­бед­но­сне струк­ту­ре ра­де свој по­сао ,,јер по­што­ва­ње исто­ри­је, кул­ту­ре и тра­ди­ци­је је пред­у­слов за би­ло ка­кав мир и бу­дућ­ност”.

Уни­шта­ва­ње гро­ба­ља у про­те­клих два­де­сет го­ди­на је део си­сте­мат­ског укла­ња­ња тра­го­ва срп­ског и пра­во­слав­ног при­су­ства на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. За­јед­но с не­стан­ком и про­те­ри­ва­њем Ср­ба из гра­до­ва, у нај­ве­ћој мо­гу­ћој ме­ри, по­ру­ше­на су ве­ли­ка град­ска гро­бља у При­шти­ни, Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, Пе­ћи, а гро­бље у Ђа­ко­ви­ци је пот­пу­но за­тр­то. Из ши­ка­ре у ко­ју за­ра­ста на­зи­ре се тек оста­так град­ског гро­бља. Јед­на од ме­то­да уни­шта­ва­ња је пре­и­ме­но­ва­ње и фал­си­фи­ко­ва­ње име­на, на­ме­не и вла­сни­штва, гро­ба­ља, цр­ка­ва и кул­тур­них ме­ста. 

Ка­рак­те­ри­сти­чан је при­мер ра­зо­ре­ног гњи­лан­ског срп­ског гро­бља где је не­дав­но на ал­бан­ском је­зи­ку по­ста­вље­на та­бла ,,Гроб­ни­ца при­пад­ни­ка за­јед­ни­це ка­то­ли­ка, про­те­ста­на­та и Је­вре­ја”. Та­ко је срп­ско пра­во­слав­но гро­бље по­ста­ло ме­сто не­ких дру­гих и, у нај­ве­ћем бро­ју, не­по­зна­тих за­јед­ни­ца и ве­ро­и­спо­ве­сти. Ду­бо­ко у ет­нич­ки очи­шће­ној те­ри­то­ри­ји си­сте­мат­ски су уни­шта­ва­на се­о­ска гро­бља ко­ја је да­нас вр­ло те­шко про­на­ћи. Нај­ве­ћи по­зна­ва­лац ове про­бле­ма­ти­ке, проф. др Ми­тра Ре­љић, с Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, два­де­сет го­ди­на про­у­ча­ва уни­ште­но спо­ме­нич­ко на­сле­ђе.

У књи­зи ,,Срп­ска гро­бља на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји: уни­ште­на спо­ме­нич­ка и је­зич­ка ба­шти­на” твр­ди да је у овом пе­ри­о­ду уни­ште­но не­ко­ли­ко де­се­ти­на хи­ља­да спо­ме­ни­ка, раз­ли­чи­те ста­ро­сти, од сред­њег ве­ка до да­нас. У јед­ној од нај­ва­жни­јих књи­га о на­шем је­зи­ку „Срп­ски је­зик на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји да­нас” про­фе­сор­ка Ре­љић ка­же да „спо­ме­нич­ки нат­пи­си пру­жа­ју до­вољ­но по­да­та­ка о исто­риј­ском усу­ду, ве­чи­тим, на­си­љем иза­зва­ним ми­гра­ци­ја­ма и те­гоб­ном жи­во­ту ко­сов­ско­ме­то­хиј­ских Ср­ба, о па­три­јар­хал­ној ве­за­но­сти по­ро­ди­це, сваг­да­шњој скром­но­сти, ве­ри и пра­шта­ју­ћој при­ро­ди ко­смет­ског чо­ве­ка”. Она се у свом ду­го­го­ди­шњем ра­ду че­сто освр­ће на уни­шта­ва­ње спо­ме­ни­ка пре­ми­ну­лој де­ци, о не­ки­ма се и лич­но ста­ра и одр­жа­ва их. 

Ме­ђу де­вет­на­ест сру­ше­них гро­бо­ва на град­ском гро­бљу у Ли­пља­ну је и ле­па бе­ла над­гроб­на пло­ча јед­но­го­ди­шње Ни­ко­ли­не То­нић. На по­ла пре­ло­мљен нат­пис, је­дан од ме­шта­на бо­ја­жљи­во бри­ше ру­ком дуж про­ва­ље­ног гро­ба и се­ћа ка­ко је ба­ка не­у­те­шно пла­ка­ла за уну­ком. Ма­ло да­ље при­ча­ју ка­ко се већ два пу­та ло­ми крст по­ро­ди­це Ла­бус. Сва­ко тра­жи сво­ју му­ку и сво­ју по­зна­ту сли­ку. Не­ко из по­ро­ди­це Круљ је Цве­ти са­ста­вио раз­би­је­ну фо­то­гра­фи­ју, пре­ци­зно као да се ра­ди о мо­за­и­ку. На гро­бу Злат­ка Јо­ва­но­ви­ћа ње­го­ва су­пру­га Ми­ли­ја­на из­го­ва­ра свој мо­но­лог ко­ји ли­чи на ту­жба­ли­цу:

„Шта да ра­дим, не мо­гу на гро­бљу да спа­вам, али одав­де не идем, ов­де ми је муж са­хра­њен – ту ћу и ја, а они не­ка ра­де шта хо­ће! Не­ка узму ба­гер, па не­ка за­рав­на­ју, ја ћу ту по­ред мо­га су­пру­га. Не­ма­мо ми­ра, са­мо ја знам ка­ко сам про­шлу ноћ про­ве­ла, а на­па­ли су ми на ку­ћу пре пет­на­ест го­ди­на, ис­ту­кли ме, ни­је је­дан дан да се ово пре­тр­пи... Мо­ли­ла бих др­жа­ву, до­бре љу­де да се обра­те њи­ма и да им ка­жу да мр­тве не ди­ра­ју!” 


Коментари5
99046
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа Бз
Похвала новинару Ж. Ракочевићу за текст и за све оно што ради да вандалски атаци на српски народ не остану незабележени. Треба да буде пример свима - да свако од нас, у свом домену, пружи највише што може, једино тако ћемо опстати. Иначе сам овај чин говори о цивилизацијским достигнућима једног народа. Као пример нека послужи и муслиманско (арбанашко) гробље у северном делу Косовске Митровице на којем ниједан споменик није порушен. Дакле, сваки и најмањи атак мора бити писано забележен.
шта каже Европа???
Зашто се о овоме не говори у преговорима??? Не треба пристајати ни на какве преговоре ни компромисе док се српска гробља не оставе на миру! Срамота да Европа дозвољава овакво дивљаштво. Треба поставити страже на сва наша гробља на Косову!
Marija
Suvise je ovo bolno da bi se dao komentar...mozemo ovim nasim mucenicima samo suzu prineti, suzu saosecanja. Kao sto je to tako skoro uvek kad se citaju vesti s naseg Kosova.
Poskok
Sve tacno, osim da je pecko groblje razruseno, mahom je u celosti sacuvano. Moze neka reportaza o crkvi Samodrezi?
Истраживач
Пећко гробље је 60% поломљено, однесено и урасло у земљу. Од капије са леве и десне стране је пустош са горње и доње стране поред ограде исто. Капела у јадном стању демолирана, бисте, слова са споменика, ограде, стари крстови уништени и однесени. Оно што видите сада није пећко гробље то је 40% "преживелих" споменика од којих су неки подизани и поправљани. Многи када дођу на задушнице не могу да пронађу своје ближње.
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља