уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Уместо Стакленца – дневна соба Београда

Попут хелсиншке вишенаменске библиотеке Оди, и престоница би на Тргу републике могла да добије здање у коме би посетиоци могли да уче, друже се, забављају, раде, излажу...
Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 07.07.2019. у 11:58
Тржни центар на Тргу републике привремени објекат већ три деценије (Фото А. Васиљевић)

Лео има годину дана. Проходао јесте, али и даље ужива у пузању. Посебно када се у чарапама спретно клиза низ стрми под библиотеке „Оди” у центру Хелсинкија, провлачећи се између ногу посетилаца док се пењу на својеврсни прамац здања које су Финци добили као рођендански поклон од града и државе за стогодишњицу независности. Леов широки осмех уверава да се он у овом кутку осећа као у дневној соби. За дневну собу Хелсинкија „Оди”, једно од 37 одељења градске библиотеке, важи откако је отворена прошле године. Јер, она је понајмање дом за 100.000 књига, часописа и новина.

„Оди” је јавни потпуно бесплатни простор у власништву грађана који на том месту могу да завршавају радне обавезе, гледају филмове, користе аудио-визуелна студија за снимање, три де штампаче, шију, држе часове кувања, организују бројне радионице и изложбе, играју видео-игрице, ручају, на тераси испијају кафу, уживају у панорамском погледу или да се само испруже и мозак пусте на отаву.

Позиционирана је у срцу Хелсинкија на тргу Кансалаистори и окружена установама модерне демократије – тачно преко пута „Оди” је национални парламент, поред ње су и здање слободне штампе Саноматало, музеј савремене уметности Кијазма и кућа музике Мусикитало, а у близини библиотеке је и конгресни центар Финландија.

Марко Стојчић:
„На Тргу републике, где су две најзначајније институције српске културе, Народно позориште и Народни музеј, уз Културни центар Београда, требало би да буде још један мултифункционални културни објекат са подземном гаражом и станица метроа”

Обилазак тог културног и медијског чворишта не може а да не асоцира на Трг републике, као на место где би могла да буде адреса београдске „Оди”. Тако би се ставила тачка на вишегодишњу дилему да ли уместо Стакленца зидати зграду опере или галерије.

Пошто још не знамо како ће коначно изгледати преуређени централни београдски трг, изненађења нису искључена упркос томе што су последње званичне најаве биле да ће Стакленац заменити здање опере за које ће бити расписан архитектонски конкурс.

Градски урбаниста Марко Стојчић сматра да овај простор, који већ три деценије заузима привремени тржни центар, није довољно велики за зграду опере и зато предлаже да будућа концертна дворана Филхармоније у новобеоградском Блоку 13 буде дом и за оперу и за све велике концерте класичне музике. За ту идеју, за коју, како каже, још није добио зелено светло, није касно. Јер, конкурс за концертну дворану између Палате Србија и трговачко-пословног центра „Ушће” тек треба да буде организован.

– На Тргу републике, где су две најзначајније институције српске културе, Народно позориште и Народни музеј, уз Културни центар Београда, требало би да буде још један мултифункционални културни објекат са подземном гаражом и станица метроа. Слажем се да би то могла да буде дневна соба Београда у којој ће културни и уметнички садржаји преовладати, али тако да привуку што више житеља престонице. Спровешћемо анкету међу грађанима и културним посленицима да видимо шта би они волели да имају на том месту – најављује Стојчић.
Таквом потезу прибегле су финске власти пре него што су одлучиле да на Народном тргу, једном од последњих неискоришћених простора у центру Хелсинкија, граде библиотеку. Вођени идејом да она мора да задовољи различите потребе корисника који нису само потрошачи културе него активни учесници друштва, спровели су низ истраживања о томе шта би библиотека у 21. веку могла и требало да буде. То је, уосталом, била и њихова обавеза јер најбољи систем образовања на свету почива и на чињеници да 5,5 милиона Финаца годишње из библиотека широм земље изнајми чак 68 милиона књига.

У здање у центру Хелсинкија дугачко стотинак метара уложено је 98 милиона евра, не рачунајући опрему (Фото Б. Тошковић)

Пре него што су 2012. године организовали међународни архитектонски конкурс, на који су пристигла 544 рада, прикупили су идеје грађана за дизајн библиотеке данашњице. Становници Хелсинкија бирали су и уметничка дела која оплемењују „Оди”. Чак је и њено име плод отвореног такмичења у којем су житељи финске престонице давали предлоге, а жири на крају изабрао кума. Све то је допринело да грађани заволе и осећају „Оди” као своје здање, можда и пре него што је 2013. проглашен победник конкурса – финска пројектантска компанија „АЛА аркитектс”, а две године касније започета и 2018. завршена градња централне библиотеке.

Осмишљена је као енергетски ефикасна троетажна грађевина у коју је уложено 98 милиона евра, не рачунајући опрему. Стотинак метара је дуга, а укупна површина јој је око 17.000 квадратних метара.

Архитектура зграде која је све само не класична библиотека плени иновативношћу. Финским смрековим даскама обложена благо заталасана површина главне фасаде прераста у атрактивну надстрешницу која необичним обликом ствара заклон за јавне догађаје испред „Оди” и мами посетиоце да уђу у здање.

Библиотека „Оди” није само дом за 100.000 књига – она је јавни бесплатни простор у власништву грађана који ту могу да гледају филмове, користе аудио-визуелна студија за снимање, 3Д штампаче, шију, држе часове кувања, организују бројне радионице и изложбе, играју видео-игрице...(Фото Б. Тошковић)

Улазни хол и први ниво доживљавају се као логичан наставак јавног простора испред библиотеке. Два јавна садржаја градски трг и „градска дневна соба” срасли су на том месту у нераздвојну целину.

Надстрешница је у исто време и кровна тераса са које се сагледава Хелсинки. На терасу се излази са главне етаже на којој су полице са књигама, читаонице, кафић и део за децу. Овај простор купа се у дневној светлости која допире кроз застакљену фасаду и кровне лантерне које пробијају валовиту „капу” здања.

Баш на том нивоу библиотеке „Оди” беба Лео хвата свој прикључак нацији која и ове године, према истраживањима, важи за најсрећнију на свету.


Коментари2
8acf1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бинср
Па није Србија развијена земља где људи раде фине послове преко рачунара. Србија је укинула добра радна места, протерала памет напоље, а дала простор конобарима, куцачима тикета, радницима у трафици, завртачима, одвртачима, простој радној снази која ради за минималац. Србија нема више фирму способну самостално да изгради аутопут, неки комплекс, дворану, мост. Предали смо странцима и нафту и гас и фармацију и рударство, пољопривреду, грађевинарство. Постали смо јефтина проста радна снага..
Одговорна грађанка
Овако нешто би било предивно направити и предати грађанству - да НИСМО У Србији! Замислите “САМООДГОВОРНОСТ” савремених “естрадних грађана” којима је главно занимање гледање “Парова”, “ Задруге” а ИДЕАЛ певаљке, криминалци и остали полу-свет како “културно користе СВОЈУ СОБУ aла ова финска”? МОЖЕТЕ ЛИ? ЈА МОГУ и зло ми је исто као и када очајна сваког раног јутра изађем да покупим разбацано ЂУБРЕ по травњацима Светосавског платоа око Храма и допринесем смањењу СРАМОТЕ пред светским ТУРИСТИМА !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља