уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:35
ИНТЕРВЈУ: Др Драгана Деспот, директорка Завода за биоциде и медицинску екологију

Највише комараца за последњих десет година

Повећан број летећих крвопија регистрован је у Београду, у Србији, али и у земљама у окружењу. – И дроном на амброзију. – Неформална насеља стална жаришта глодара
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 15.07.2019. у 09:58

Због летећих напасника – комараца многима је ово лето пресело. Осим што неуморно зујe око глава, убадаjу својски све што им дође под рилицу. Због чешања многи суграђани изгледају као да су стигли из неког боја. Овакво лето проведено у борби са крвопијама за сваки лагодан сунчан тренутак Београђани одавно не памте. Не памте га ни запослени у Заводу за биоциде који од почетка јуна воде окршаје са овим летећим напасницима.

До краја прошлог месеца њихове екипе су специјалним препаратима против комараца испрскале око 97.000 хектара. Али то није био крај. Од првог до 10. јула, како каже др Драгана Деспот, директорка Завода за биоциде и медицинску екологију, оперативни тимови третирали су око 19.000 хектара. Комарци су прскани и из авиона на површини од 18.000 хектара.

Многи суграђани тврде да све што је урађено од почетка године није довољно. Зашто баш ове године имамо огроман проблем са комарцима?

Година је тешка јер су хидрометеоролошки услови изузетно повољни за појаву и развој комараца. До првог јуна смо у потпуности држали бројност комараца под контролом. После обилних киша појавило се сунце, што је погодовало њиховом развоју. А управо нестабилно време у борби са комарцима представља велики проблем. Да би се oни третирали потребно је да три дана буде стабилно, да нема ветра и кише, да температура ваздуха буде око 27 степени и да се акција изводи када је активност комараца највећа. Дешавало нам се да екипе крену на терен јер у једном делу града нема кише, а онда се догоди да наиђу на део где је потоп. Тада нам покисну машине, а екипе морају назад у базу. Ако се у обзир узму претходне године, овог пролећа и лета имали смо најмање оптималних дана за рад. Иначе, у последњих десет година, у овом периоду, није забележена оволика бројност комараца. Њихов повећан број није регистрован само у Београду и у Србији, већ и у земљама у окружењу.

Да ли Завод има довољно возила, екипа и средстава да се обрачуна са летећим крвопијама?

Имамо 26 возила која су потпуно опремљена за прскање комараца и са јутарњим и вечерњим термином дневно на терену буду 52 тима. Средстава за прскање има довољно јер у сваку годину улазимо са залихама спремним за првих шест месеци. И у 2019. смо ушли са припремљеним препаратом. На тај начин превазилазимо потенцијални ризик недостатка средстава за сузбијање комараца из различитих разлога. Користимо искључиво препарате регистроване у Министарству за заштиту животне средине. Јавност на време обавештавамо о времену, месту и начину третмана.

Авиони се све мање користе у третирању комараца, али су ове године подизани два пута. Да ли ће се у наредном периоду користити и који простор ће бити третиран из летелица?

Од 2014. године авион је све мање у употреби. Учесталост авио-третмана зависи од бројности, локалитета који се третирају, погодних временских услова, претходних падавина, поплављеног подручја, усклађености упутства за рад одређеног препарата и техничким могућностима летелица. Препорука ЕУ је да се прскање не ради изнад урбаног дела града. По упутству произвођача, препарат се користи на висини од 40 до 60 метара од тла да би се постигао прави ефекат. Због тога и није препоручљив за урбане зоне. Сузбијање комараца из авиона је у јуну изведено у две акције у приобалном подручју Дунава (лева обала и десна обала до Гроцке), Саве (од Макишког поља до Скеле и Ушћа) и подавалским селима. Ове године обезбеђена су средства за 24 авиона. У једном третману подиже се најчешће по шест летелица изнад места са највећом бројношћу комараца која су неприступачна за рад са уређајима са земље. Ове недеље, ако буде лепо време, планирамо запрашивање авионима.

А шта се користи у градским срединама?

У градским срединама се за борбу са комарцима користи термално и хладно замагљивање. Термално се примењује на специфичним теренима где има шуме, шибља... Уређај који се користи за ову врсту третмана производи дим па се због тога назива термално замагљивање. Хладно замагљивање користи се у насељима.

На којим местима су ове године највише третиране летеће крвопије?

Почетком сезоне, због појаве шумских комараца, највише посла било је у приобаљу Саве и Дунава, као и у шумским комплексима у граду и око њега. Са порастом бројности обичних, кућних комараца, третман је учестао и у насељенијим деловима града, првенствено на левој обали Дунава која због својих карактеристика представља повољно подручје за развој ове врсте. До сада је сузбијање комараца обављено у свим градским општинама. Највише посла ове сезоне било је у приобаљу Саве и Дунава, на општинама Чукарица, Палилула, Нови Београд, Земун, Обреновац...

Које врсте комараца сада преовлађују у граду?

Бројност шумских комараца опала је крајем јуна. Сада у клопкама преовлађују обични, кућни комарци, који су везани уз објекте где живе људи, а уједно су и преносиоци вируса грознице Западног Нила. Они ће бити и најбројнији до краја сезоне.

Где је нађен вирус грознице Западног Нила?

Геном вируса грознице Западног Нила утврђен је у три узорка у Београду, по два у Шапцу, Суботици, Зрењанину и Новом Саду и у једном из Великог Градишта, Сомбора и Сремске Митровице. Наше екипе у Београду одмах су реаговале и третирале подручје где су заражени комарци нађени. Контролним прегледом узорака комараца после третмана вирус није откривен. То не значи да се заражени комарци можда поново неће појавити на том месту. Све зависи од кретања птица које су резервоари вируса. Углавном су то гаврани и чавке, а вектор односно преносилац на човека су комарци. Редовно се прати присуство вируса и у складу са тим појачавају се мере сузбијања како ларви, тако и одраслих форми.

Уз комарце, ове године алергије су проблем са којим се суочава све већи број грађана, а биљка која изазива највећи број поленских алергија је амброзија. Завод је задужен и за њено уништавање па је важно да се зна где ће бити третирана и на који начин.

Осим што представља инвазивну врсту, амброзија има и јавно-здравствени значај јер је њен полен јак алерген и код људи је узрочник 75 одсто свих поленских алергија. Ради заштите здравља становништва, у току ове вегетацијске сезоне сузбијаћемо и уништавати амброзију на неуређеним јавним површинама на око 120 хектара. У нашој надлежности није уништавање ове коровске биљке на приватним парцелама, осим ако нам не наложи нека од општинских инспекција.

А највећи проблем, када је реч о уништавању амброзије, јавља се управо на приватним парцелама и земљишту где су засађене пољопривредне културе, а амброзија је доминантна. Открили смо да таквих поља има доста у околини Београда на напуштеним парцелама, као и на левој обали Дунава, на култивисаном земљишту.

Када је најбоље уништавати амброзију?

У борби са амброзијом важно је време. Најздравије би било косити је крајем априла када достигне висину од двадесетак центиметара. То треба понављати више пута у току године да би се искоренила. Тамо где не може да се коси ради се хемијски третман посебним уређајима на „пик-апу”, а где је за њега неприступачно користи се трактор. Када не може ни једно ни друго, наши оперативци уништавање раде ручном прскалицом. За посматрање амброзије користимо и дрон којим снимамо терен, а онда се уз помоћ одређеног компјутерског програма одређује густина вегетације корова. И на сав наш труд амброзија узвраћа. Њено зрно ветар може да пренесе и до 100 километара па када крене кијање, Београђани не кијају само због наше амброзије, већ и оне донесене ветром.

Да ли ове године постоји могућност да се због обилних падавина у граду јави већи број глодара?

Надгледање терена које смо на територији 16 београдских општина урадили у периоду од марта до јуна није показало повећан број глодара. Обављена је и систематска дератизација. После поплава посебно смо реаговали на левој обали Дунава, где смо радили дезинфекцију, а наши запослени су у рупе где има глодара убацивали препарате за њихово уништавање. Због свега учињеног не постоји могућност појаве већег броја глодара.

Где има највише глодара и шта би могло да се уради по том питању?

Испитивања показују да су стална жаришта глодара  неформална насеља. Због неповољних санитарно-хигијенских услова, нагомиланих секундарних сировина и другог отпада, у њима се стално појављују и одржава се популација сивог пацова. Ми редовно спроводимо дератизацију таквих локација, али без помоћи шире друштвене заједнице и надлежних институција за сада није могуће спречити појаву глодара у тим насељима.

Да ли су акције на поплављеној левој обали Дунава завршене?

Акције дезинфекције поплављених објеката и површина на левој обали Дунава се спроводе по плану и то на основу спискова које је доставила општина. Третман је извршен препаратима на бази хлора у 2.300 објеката и окућница. Имамо још 400 позива, али ту је реч о појединачним позивима у различитим деловима Палилуле. Због тога апелујемо на суграђане да само мало буду стрпљиви јер наше екипе истовремено раде и дезинфекцију и дезинсекцију и сузбијање комараца...


Коментари11
1d132
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Istrebljivac dezinselkcija
Mi sto ih vise zaprasujemo njih je sve vise, mozda je do preparata.
Stevan
Kada sam je bio mali, davno bilo, stalno sam isao na pecanje zato sto je jezero u Beogradu bilo potpuno providno, toliko je bila cista voda da su se ribe videle do dna. Tacno da sad losije vidim, ali secam se da sam sa drveca pustao plovak u vodu i odozgo u`ladovini posmatrao ribice kako prolaze i cekao koja ce da se upetlja u mamac. Meredov sa drveta je bio sigurna stvar, malo hleba u mrezu i eto kedera za mamac. I sto je najvaznije, nikada me nije ujeo komarac. Tada ih nije bilo. Sta je sad ?
geras
komaraca ima najviše u poslednjih 10 godina jer ih vi prskate najmanje u poslednjih 30 godina .
ВлаДо
Најбоља средства против комараца су дуге ногавице и рукави,затим мрежа на прозорима и улазним вратима увече а ујутро отварање врата и прозора.
Neko...
A da ih vise prskate i sa konkretnim preparatima? Kladim se da bi ih onda bilo manje... sta vi mislite...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља