субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:04

Време ароганције моћи

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 14.07.2019. у 09:00

Руски ПВО систем стигао је у Турску. То је пропагандно велики ударац за САД, јер и поред озбиљних упозорења Анкари да одустане од те куповине Турска је одлучила да иде до краја.

Наравно, САД сада могу лишити Турску испорука већ плаћених авиона Ф-35, могу турску ваздухопловну индустрију искључити из производње компоненти за авионе Ф-35, могу Турску подвргнути економским санкцијама, али и Турци могу одговорити.

Могу тражити да америчка војска напусти базу Инџирлик, могу, уосталом, тужити Вашингтон међународним судовима због кршења уговора о производњи и испорукама авиона Ф-35. Јер, за то Анкара има важеће уговоре, а не постоји ниједан уговор који би забрањивао турску куповину руског оружја.

Дакле, ако би САД увеле санкције Турској, ако би обуставиле испоруке авиона Ф-35 Анкари, онда би САД врло јасно и директно прекршиле постојеће уговоре. Да ли би Турска спор могла да добије на суду, нешто је другачија прича, јер живимо у времену непостојања међународног права, живимо у времену ароганције моћи.

Управо нам се то из комшилука, из Бугарске, саопштава врло брутално: нема вам уласка у ЕУ док не уђете у НАТО. А они су ушли у НАТО јер су дали свој ваздушни простор за извођење агресије против СРЈ, односно Србије.

Били су тада у функцији помоћника НАТО-а, а по међународном праву, када уступите своју територију, акваторију или ваздушни простор, другој земљи или пакту, за извођење ратних операција против треће државе, ви сте учесник у рату, односно у агресији. Тако каже међународно право. Које је у ароганцији моћи суспендовано...

Неки други, чија држава и народ ни после убијених шест милиона Јевреја нису означени као геноцидни, сада нама лествицу за улазак у ЕУ подижу на ниво признања да су Срби геноцидна нација.

Треба да анализирамо које ће нам све нове услове за улазак у ЕУ у временима која долазе испоручити. Јер, некада је било: испоручите само Милошевића и улазите у ЕУ, па после Караџића, па онда Младића, па Косово је демократско питање, само ви уведите демократију и онда улазите у ЕУ, а Косово остаје у Србији.


(С. Печеничић)

Увели смо демократију и испоручили све што се могло, али изгледа да то није довољно. Можда једног дана и уђемо у ЕУ, а можда и не уђемо, али и ако не уђемо, сунце ће и даље сијати, а деца ће се играти у земљи Србији, неће бити смак света.

А до тада можемо се владати у контексту стратегије „сачекај и види”, или „сачекај и прикључи се”. Пошто ЕУ сада све више личи на бициклистички „Тур д’Франс”, јер се чланице ЕУ деле на посебне групе, економски и политички стабилне и оне у финансијској и политичкој кризи.

А све би до истог циља различитим брзинама, при чему је дискутабилно шта је уопште заједнички циљ: федерална Европа или конфедерална Европа? Французи наговештавају Европу неједнаких брзина, што није идеал, али јесте цена брзог проширења ЕУ.

Париз сматра да ако сви марширају истим темпом, онда ЕУ тапка у месту. Други спомињу бродске конвоје који су у Другом светском рату спасили Велику Британију: брзину конвоја одређивао је најспорији брод у конвоју.

Ако је Грчка тај најспорији брод, после ње Италија, Немачка и Француска, као предводнице конвоја, не желе да плове брзином Грчке. Ако Грчка не повећа брзину искључиће је из конвоја и последњи брод ће морати да плови сам без заштите. Цену те двобрзинске Европе још нико није израчунао.

Формула будућности ЕУ заправо је једноставна: нема новог проширења без реформи, нема проширења без продубљења. ЕУ сме да се даље шири тек када постане ефикаснија, а њен рад прегледнији.

Нема проширења без продубљења, значи да прво мора да дође до чвршће интеграције садашњих чланица ЕУ. Сада је ЕУ пред фаталном алтернативом: да дозволи да је велике противречности између чланица разнесу, или да се сроза на ниво нешто јаче зоне слободне трговине.

Чаробна реч за ову дилему јесте флексибилност која спречава парализу, да се ЕУ не претвори у гомилу подсавеза: својеврсну ЕУ „a la carte”. Па да се једе само оно што је на столу, односно да се не иде испод досадашњег нивоа интеграције.

Друга је опција да Брисел не нуди јела по жељи, већ само избор између два јела: прво је савезна држава са заједничком валутом, војском и привредном политиком, а друга опција је савез држава и у њему би били данашњи састојци ЕУ. То је Европа концентричних кругова, или ЕУ променљиве геометрије, што заговарају Французи.

Европа је данас у дилеми којим путем даље: уставна криза ЕУ, буџетска криза, дугогодишња криза око Турске, грчка и италијанска криза, склеротичне националне економије, све је то блаженство за евроскептике. Немачко-француски мотор све теже вуче све тежу каросерију, са све већим бројем блажено-безбрижних путника.

Док се Немци и Французи упињу да спасу што се спасти може, у те две земље све је већа криза поверења у институције, криза политичких странака које традиционално владају. И Немци и Французи због ЕУ касне са домаћим реформама, док популистичке странке користе страхове и освајају терен. ЕУ као да стари, добија боре и пре него што је успела да одрасте.

Једно је сигурно, Србија треба да се спреми на дуже чекање за пуноправни улазак у ЕУ. Зависи од тога имамо ли „мишиће”  за улазак у ЕУ или немамо. Ако се чекање Србије за улазак у ЕУ одужи само због тога што ЕУ још не може да доведе своју кућу у ред, онда је то грешка Брисела, јер савршени модел ЕУ никада и неће бити изграђен.


Коментари54
4bf52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marion Davidson
Nešto slično kao što Barak Obama razume kako i zašto je uvučen u rat, ali ne razume zašto treba da ode u posetu Libiji, da na sebi iskusi prezir tih ljudi; ne simulativno. "Makar za nijansu dugačije bi razmišljao u vezi nečega", dodala bi Melanie. Pa da po forumima traga za načinom kako da dopre i izvini se Mišel, jer neće da priča sa njim. "Simulativan si!". Riiiight.
Vrač
Nema ovde dugoročne politike za zemlju Srbiju, sve se svodi na: "Prepoznavanje nečega" (To svi ponavlaju besomučno), pa "Mi idemo evropskim putem", pa evropske integracije itd,..Nekada je bilo mi idemo: " Samoupravim putem" - da ne spominjem: "Bravara koji je bio bolji". Stalno idemo putevima propasti i kada to pišem onda mislim na srpski narod, Što se tiče EU - postojaće kratkoročno - dugoročno neće. Prema tome...
Marko Markovic
Baš me zanima da li autor vidi ponašanje svojih SNS kolega u Skupštini Srbije kao aroganciju moći?
Радо Мир
@djordje... директна веза кроз појмове ''ароганција'' и ''моћ''. Директније не може.
Препоручујем 6
djordje
Zaista , kakve veze ima ovaj komentar sa tekstom ?
Препоручујем 3
Nikola Jevremović
Zbog korupcije ne možemo u EU. USA može da naoruža kurde tj. da podeli Tursku.
Џејми Шеј
Ако се чекање Србије за улазак у ЕУ одужи само због тога што ЕУ још не може да доведе своју кућу у ред, онда је то грешка Брисела - biser nad biserima! Za nase cekanje je "gresan Brisel"? Za odluke odraslih ljudi odgovorni su samo oni. Ako odraslima neko drugi "menja pelene" onda su takvi odrasli: "ljudi sa posebnim potrebama". Prema takvima se "evropljani" primereno i ponasaju sasvim zasluzeno te je kuknjava nerazumljiva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља