уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:20

САД траже „добровољце” за рат с Ираном и ИД

Америчка идеја је да туђи бродови поднесу највећи део терета у патролама у Персијском заливу, као и да европске трупе замене њихове у Сирији
Аутор: Владимир Вукасовићчетвртак, 11.07.2019. у 20:00
Амерички авион пред полетање у мисију против Исламске државе (Фото: ЕПА/Brian Caracci)

Спремајући се за председничке изборе идуће године, Доналд Трамп се на два блискоисточна фронта, сиријском и авганистанском, не жури да победи него да се с њих повуче како би код бирача стекао поене доводећи кући америчке војнике, које би делом заменили Европљани. У сукобу који као да жели да потпали уместо умири, оном с Ираном, шеф Беле куће је такође замислио да већи део терета превали на савезнике.

Међународна коалиција, у којој би друге чланице давале патролне бродове док би САД преузеле команду и обавештајни надзор, требало би, према плану Вашингтона, да штити нафтне танкере и друге бродове у Персијском заливу и на улазу у Црвено море од напада Ирана и с њим повезаних шиитских побуњеника Хутија из Јемена. О окупљању коалиције се разговара с низом држава, изјавио је генерал Џозеф Данфорд, начелник здруженог америчког генералштаба.

Идеју да се организује пратња за бродове у овим водама, важним коридорима за превоз нафте, Трамп је спомињао и раније, након две саботаже у последњих неколико месеци, које су Американци приписали Иранцима, као и више претходних напада за које су окривљени Хутији. И тада је Трамп говорио да би неко требало да плати за такву заштиту ако ће је САД пружати, остајући у тоналитету са својим приговорима разним савезницима да би морали подмиривати рачуне за америчке трупе у иностранству, те да чланице НАТО-а не дају у заједничку касу договорене суме новца.

Док траже „добровољце” за патроле у водама надомак Ирана и Јемена, Сједињене Државе су успеле да наговоре Велику Британију и Француску да пошаљу своје војнике у Сирију како би заменили неке од америчких. Њих на сиријском ратишту има око 2.000, према раније саопштеним подацима. Немци су сличан захтев одбили, али ће Французи и Британци, открио је „Форин полиси”, упутити 10 до 15 процената више својих елитних снага него што их сад имају у Сирији. Колико је то људи, то јест колико ће Американаца бити замењено, није познато. О којем год броју да је реч, Трамп ће бити макар мало умирен пошто је зимус био најавио да ће опозвати све америчке трупе из Сирије, да би затим саопштио да ће кући вратити 400 војника, вероватно и под притиском сарадника и других земаља укључених у рат с Исламском државом (ИД). За њу је шеф Беле куће тада прогласио да је поражена иако се још настављају борбе с њеним припадницима, за које се процењује да их можда још има и око 30.000.

Ако је већ и објава да је ИД сломљена била неуверљива, помисао на то да би америчко повлачење из Авганистана могло да се прикаже као тријумф је апсурдна. Уместо да талибани буду уништени, Бела кућа сада чини све не би ли авганистанске исламистичке екстремисте, који су скривали вође Ал Каиде пре и након напада једанаестог септембра, вратила на власт под окриљем неизвесног мировног процеса.

У катарској престоници Дохи завршени су разговори о том процесу, за који се САД надају да ће донети коначан споразум до првог септембра, након чега би почело поступно повлачење њихових снага. АП је пренео да су се представници авганистанских власти и цивилног друштва сагласили с талибанима да би после окончања сукоба држава требало да има исламски правни систем. Унутар њега ће, у складу с исламским вредностима, бити заштићена права жена, шта год то значило у широком распону тумачења вере од умереног приступа актуелних власти у Кабулу до радикалног талибанског схватања, какав су осетиле и жене и сви остали док су они владали земљом пре америчке инвазије.

Од ње је прошло 18 година, што авганистански рат чини најдужим који је Америка водила. Постигла је то да талибани тренутно контролишу или угрожавају 40 одсто округа у земљи. Број цивилних жртава је лане, према подацима УН, био највиши откако је рат почео – 3.804 страдалих и 7.189 рањених. Нарочита срамота је то што су за 52,5 процената цивила погинулих у прва три месеца 2019. били одговорни авганистанска војска и међународне снаге под вођством САД, чему је вероватно допринело и Трампово лабављење правила о томе кад америчка војска на блискоисточним ратиштима сме отварати ватру. И то се може приписати његовој журби да се извуче из непопуларних ратова у државама од којих не очекује материјалну корист.

Представници авганистанских власти и талибани су саопштили и да се рат наставља, али да ће, пренела је Ал Џазира, бити посвећени „свођењу цивилних жртава на нулу”, те да ће јавне институције, попут школа, болница и тржница, убудуће остати поштеђене од напада. Одмах после тога је стигла још једна вест о седам мртвих цивила у нападу авганистанске армије.

Ако се рат и смири, колико год цивила до тада пало, упитно је како ће изгледати избори у земљи коју напола контролишу екстремисти за које није вероватно да ће се претходно разоружати и који званичне власти третирају као издајнике. Уз сав притисак Америке, нека будућа подела власти између талибана и садашњих представника Кабула тешко да ће функционисати. Али, то више неће бити проблем Трампа ако пред изборе, од 14.000 америчких војника у Авганистану, буде могао кући да врати барем половину, како је смерао судећи по плану који је незванично кружио Вашингтоном у време када је најављивао повлачење из Сирије.


Коментари9
b88b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Шта ће им добровољци? Само нек их пусте једне на друге!
Mustafa Aga
Sad che i Zaev da se ponudi jer zeli Severna Makedonija da udje u NATO...Ako ga pitaju pa vi nemate more ni mornaricu...A on che da ponudi lozache ako imaju brodove na parni pogon...Nije za potcenjivanje...!!!
Коста П. Војновић
Видели смо НАТО контигент британских војника у Задру и њихово понашање. Према жалбама мештана ти људи су били бахати, пијанчили су демолирали локале, уринирали по улицама и нападали жене. И то на почетку туристичке сезоне. Слично су се американци понашали у Ираку а постоји снимак одсечених ирачких глава које у рукама држе амерички војници (мешено мушкарци и жене). Ово постаје светска мора а осионост англосаксонаца мора бити на време зауствљена од стране Евроазиског савеза Русије, Кине и Индије!
Svemir Mirkovic
Kada ce velika sile da vode i propagiraju antiratnu politiku?
Mustafa Aga
Evo Tramp vodi antiratnu politiku..."Ne zeli" Amerika da ratuje pa trazi dobrovoljce koji bi voleli da ratuju, da ih zamene..."Mlogo humanitaran" ovaj Tramp...
Препоручујем 43
empty straw
Kandidujem Montenegrine. Vreme je da se dokazu.
Radenkovic Milivoje
A sta ako oni stvarno posalju sva cetiri vopjnika koja imaju? Jadni talibani onda ...
Препоручујем 82
Nik
Nik ti perfektno odgovara!
Препоручујем 10
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља