Још пре два месеца била је ту, на ногама. Моја љубимица већ 50 година, једина јабука (дрво) на главној калемегданској стази, оној између Малих и Великих степеница, у ствари одмах иза ограде, на стази испод ње. Сваке године, негде почетком јула (јабука је петровача, јер дозрева око Петровдана, 12. јула), сваког јутра бих са радошћу скупио по неколико комада њеног жутозеленог плода и носио кући. Било је то једино стабло јабуке на читавом Калемегдану.
У понедељак, 8. јула, са запрепашћењем наиђох само на мању гомилу њених посечених грана. Приметих да је дрво остало здраво у корену и то ме доведе до беса. Ко је и зашто посекао јабуку?
Младен Обрадовић,
Београд
