субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55
ПОСЛЕ 37. ЕВРОПСКОГ ПРВЕНСТВА ЗА КОШАРКАШИЦЕ

Медаља важна за будућност

„Свакако, медаља је увек важна за један тим, али сам ја фокусирана и на будућност женске кошарке у Србији”, каже селектор Србије Марина Маљковић после освојене бронзе
Аутор: Александар Милетићуторак, 09.07.2019. у 23:10
(Фото Милан Рашић)

Кошаркашице Србије су се прекјуче вратиле на победничко постоље, после два сушна лета, освојивши трећу медаљу у последњих пет година. Након европског злата 2015. године у Будимпешти – јединог првог места у историји наше женске кошарке, стигла је олимпијска бронза у Рио де Жанеиру 2016, која је такође имала посебну вредност, јер је наш женски тим пре тога само два пута освајао одличја на највећој смотри спорта и то у време Југославије (бронза 1980, сребро 1988). И ова београдска бронза има посебан сјај, јер је искована у тешким условима, после године када је тим изостао са велике сцене, на крају сезоне коју су неке од наших водећих играчица, стицајем околности, малтене целу прескочиле…

– Ова бронза је важна за развој кошарке у Србији – истиче селектор Марина Маљковић која је опет преузела ту улогу после 11. места на Евробаскету 2017. у Чешкој, на којем је играла ослабљена репрезентација. – Свакако, медаља је увек важна за један тим, али сам ја фокусирана и на будућност женске кошарке у Србији. Са својим покретом, који има више од хиљаду девојчица, веома сам посвећена развоју женске кошарке у Србији. Зато је ово важно за будућност, да се направи добра стратегија, план за даље. Чекају нас и олимпијске квалификације.

Непосредно после победе против Велике Британије, у борби за бронзу (81:55), Маљковићева је рекла да би „било мудро размислити о томе да се олимпијске квалификације играју у нашој земљи”. Мислила је на то да Србија буде домаћин једног од четири квалификациона турнира (на сваком игра четири селекције, најбоље три иду на Олимпијске игре у Токију 2020)

-Важно је да стално постоје такмичења, да постоји разлог да се окупљамо, да будемо у врху женске кошарке, да се такмичења не пропуштају. Шкодила нам је прошлогодишња пауза, то што нас није било на Светском првенству. Док су остали играли, ми нисмо радили ништа. За спортисту је важно да стално буде активан. Долази смена генерација, али опет верујем да ће водеће играчице овог тима бити ту за наредне потребе тима. То ћемо се заједнички договорити. Прошли смо неки степеник, међу нама постоји међусобно поштовање и разумевање, тако да оне које будем желела у тиму, сасвим сам сигурна да ће бити ту. Као што ћу ја увек да разумем њихове потребе, као што је било са трудним играчицама Јеленом Миловановић (Брукс) и Миљаном Бојовић (као и Брукс, породила се неколико месеци пре ЕП, прошла све припреме, али је због повреде отпала уочи шампионата – прим. аут) на коју рачунамо за следеће акције.

Сви којима је у нашем тиму ово трећа медаља, сусрели су се са питањем да ли она за њих има посебну тежину?

– Са трудним играчицама, повредама, неизмерно је било тешко припремати се за ово. Али мени ова медаља има исти сјај, исту тежину као и претходне две – одговорила је Марина Маљковић. - Да сте нас питали пре два месеца, ми бисмо то одмах потписале да узмемо бронзу. Поготово када се зна колико смо имали тешку групу. Кад сам се вратила, знала сам да ће бити тешко. Вратити целу причу на прави колосек. И тад сам рекла, а кажем и сад: нисам пуно размишљала, то је моја земља, она ме је тражила. Урадила сам праву ствар. Ако си потребна својој земљи, у арени, на 200 метара од своје куће, онда нема дилеме. Нит између мене и ове генерације је посебна.

Капитен Јелена Брукс каже да постоји мали жал за поразом од Шпаније у полуфиналу, али да је поносна на свој тим што је успео да заборави тај меч и да покаже своје право лице на мечу за бронзу:

– Деловало је лако против Британки, али уопште није било тако. Честитам саиграчицама и стручном штабу. Хтела бих да захвалим публици што је све време била уз нас, од Зрењанина до сада. Да нам је неко дао бронзану медаљу пре Европског првенства, прихватили бисмо је оберучке.

Наша најбоља кошаркашица Соња Петровић, која се нашла у идеалној петорци шампионата, после свега каже:

– Све смо итекако задовољне што смо целу причу крунисале медаљом. Имале смо посебно склопљен тим ове године. Никада нисмо имале тако здраву атмосферу, увек смо се подржавале и веровале једна у другу. И када је било најтеже и када би неко лично посустао, једна другу смо дизале. Зато мислим да смо успеле да дођемо до оваквог резултата. Да нам је неко уочи шампионата понудио бронзану медаљу, оберучке бисмо је прихватиле. Стварно имамо разлога да будемо поносне.

Домаћини ретко на постољу

У овом веку само су Француска и Србија као домаћини евробаскета успеле да освоје медаље. Францускиње су то урадиле 2001. године (злато) и 2013 (сребро), а наше кошаркашице сада, на Евробаскету 2019.

Медаља посвећена сину

Капитен српске репрезентације Јелена Брукс је једна од јунакиња шампионата. Смогла је снаге да се спреми за тако велике напоре иако се породила само три месеца уочи такмичења. С њом је све време на припремама био син Матео, мезимче нашег националног тима.

– Бронза је наравно за мог сина. Мислим да је преспавао целу утакмицу, јер се спремао за доделу медаља – рекла је после утакмице са Великом Британијом Јелена Брукс.


Коментари1
d7c79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stanisa Mladenović
Неспорно велики успех, али као и у осталим "малим" спортовима, база и стручни рад са младима је све лошији, јер се мало улаже, јер од тога нема промоције оних који немају никакве везе са спортом. Ускоро ћемо то доживети код ватерпола.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља