недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
ИНТЕРВЈУ: Алексис Дантас, професор Економског факултета Државног универзитета у Рио де Жанеиру

Ни уништење Амазоније неће покренути бразилску економију

Од свргавања Дилме Русеф, Бразил „успешно” ради на гашењу индустрије и социјалних програма
Аутор: Јелена Стевановићпонедељак, 08.07.2019. у 22:25
(Фото Институт за европске студије)

Латинска Америка је почела да скреће удесно и пре него што се Доналд Трамп уселио у Белу кућу, па су „заслуге” за промене у америчком „стражњем дворишту” почеле да се приписују још његовом претходнику. У трећој години Трамповог мандата, латиноамеричка „транзиција” скоро да је завршена. Од левичарског таласа, који је значио и долазак жена на власт у Аргентини, Бразилу и Чилеу (Кристина Киршнер, Дилма Русеф и Мишел Башеле), данас готово да није ништа остало. Левичарске владе остале су само у Венецуели и Боливији, док конзервативни мушкарци наклоњени бизнису и Вашингтону поново владају регионом, од Маурисија Макрија у Аргентини до Жаира Болсонара у Бразилу.

„Латинска Америка пред новим таласом промена: између Трампа и нових лидера” била је тема и недавно одржаног округлог стола у Институту за европске студије у Београду. Скуп је уприличен у оквиру треће Међународне летње школе латиноамеричких студија коју организује Друштво хиспаниста Србије у сарадњи с тим институтом. Ситуацију у највећој латиноамеричкој економији, Бразилу, представио је Алексис Дантас, професор и заменик директора Економског факултета Државног универзитета у Рију де Жанеиру. Професор Дантас је специјализован за студије индустрије, а у његове главне истраживачке теме спадају и уговори о слободној трговини попут Меркосура у Јужној Америци и покушаја да се створи сличан уговор између Јужне и Северне Америке – Простор слободне трговине у Јужној и Северној Америци (познат као Алка на шпанском и португалском). У интервјуу за „Политику”, Дантас објашњава да је Вашингтон покушао да сузбије латиноамерички левичарски талас управо овим уговором, који ипак није заживео.

„Вашингтон је покушао да утиче на Латинску Америку регионалним трговинским споразумима још крајем прошлог и почетком овог века. Алка је била такав споразум, али су САД одустале схвативши да ће тешко спровести такав уговор са лидерима као што су били Лула да Силва и Дилма Русеф у Бразилу или Киршнерови у Аргентини, а Бразил и Аргентина су две највеће латиноамеричке економије”, истиче Дантас.

То значи да је још Џорџ Буш Млађи покушавао да заустави левичарски талас?

Да, САД су за време Буша чак покушале и да смене Лулину владу, али им то није пошло за руком. „Викиликс” нам је открио да су САД од Лулиног противкандидата тражиле да промени закон о нафти и да дозволи америчким компанијама да раде у Бразилу поред „Петробраса” и он ми је то обећао, али је изгубио од Луле. Онда долази Барак Обама и 2013. године САД покрећу масовну кампању у бразилским медијима против Лулине наследнице Дилме Русеф. Она је, ипак, реизабрана, што Вашингтон није очекивао с обзиром на пропаганду која је вођена против ње. Ипак, њен противкандидат је објаснио шта следи изјавивши дан после избора: „Дилма неће моћи да влада Бразилом, блокираћемо је у свему што буде желела да уради.” И јесу. Тако је 2015. почела велика економска криза којој су кумовали делови владе, судство, финансијска елита. Уследили су инфлација и рецесија. Влада која је дошла после Дилме Русеф разградила је социјалну државу и ја нисам оптимиста кад је реч о опоравку наше економије.

Зашто мислите да ћете тешко изаћи из кризе?

Зато што држава мора да улаже у економију ако хоће да изађе из рецесије, а прва ствар коју је урадио Мишел Темер, који је дошао на власт после Дилме Русеф, била је да промени радно право. Тада је почело уништавање социјалних програма и мислим да ће социјална држава бити скоро потпуно уништена до краја године. Држава не може изаћи из рецесије ако влада не троши. Толико смо ваљда научили из историје. Откако је Дилма Русеф склоњена, смањене су плате и угашени су бројни послови па је незапосленост сад 13,7 одсто док је пре пет година била 4,8 одсто. Око 30 милиона људи је у Бразилу незапослено.

Кажете да Бразил не може да покрене економију, а садашњи председник Болсонаро је спреман и да посече Амазонију зарад бизниса. Зар ова влада није наклоњена економији?

Она неће успети да опорави економију јер уништава индустрију. Жели да нас претвори у пољопривредну земљу каква смо били на почетку 20. века. Криза неће нестати чак ни ако униште животну средину и Амазон. Све ресурсе ћемо дати Америци и постаћемо Бразил из Монроове доктрине.

И поред тога што Трампова администрација отворено заговара Монроову доктрину, и кинески капитал је увелико у вашем региону, зар не?

Кинески капитал је веома јак у Бразилу, али и у другим земљама. Разлози за то су економски, а не политички. Кина жели комерцијалне везе и профит и зато гради луку на Куби и има планове о изградњи канала у Никарагви, који би уништио Панамски канал јер би се новим путем лакше и јефтиније ишло од запада ка истоку.

Латинска Америка је у фокусу и због Венецуеле. Да ли су имигранти и избеглице из ове земље проблем у Бразилу?

У суштини – нису. Реч је о малом броју људи. Много више их је отишло у Колумбију или Аргентину. Ипак, влада стално истиче да је прилив имиграната огроман проблем.

Имигранти су толики проблем за Трампа да ово питање потеже у односима са Мексиком чак и кад је реч о трговини између две земље. Како оцењујете нови уговор о слободној трговини између САД, Мексика и Канаде, који ће заменити Нафту?

Трамп је остварио свој циљ јер се стичу услови да се бројна радна места врате у САД, посебно у ауто-индустрији. За Мексико, то је лош споразум. Мексико је досад био у предности јер су плате тамо ниже него у САД, али нови уговор то поништава и сигурно ће оборити мексичку производњу.


Коментари7
3b7bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
@ Poštovanom Borisu... da rešimo ovu NE pravopisnu dilemu naime (NE) u konkretnom slučaju pišem kao akcenat dakle AKCENTUJEM ... obratite pažnju na suštinu a ne FORMU a ako se bavite formom- pravopisom iako ste strogo uzev U pravu budite malo kreativni u tumačenju.
Bane bumbar
Nedavno je objavljen podatak da je samo u 2018 god. posečena šuma u Amazoniji površine - GRČKE. Pa kako čovek može da bude optimista u pogledu na budućnost ljudske vrste.
деда
Površina posečene šume u Brazilu u 2018. godini je bila 13.000 km2. Dakle, 10% površine Grčke.
Препоручујем 10
Milan
Pluća planete Brazilske prašume zajedno sa preostalim šumskim fondom predstavljaju pluća planete Zemlje. Bumerang efekat koji će uslediti od prirode je zastrašujući. Buđenje i spon društvenih pokreta u svetu je uslov da se ova destrukcija čoveka prema prirodi zaustavi.
Sasa Trajkovic
Uništavanje prirodnih resursa je odraz NE kulutre i NE znanja jednog naroda priroda je bogatstvo a ne resurs... nažalost odraz bogatstva je i visoka ekološka svest i standardi u EU i odsustvo istih kod malih siromašnih recimo Srba.
Boris
@Sasa Trajkovic "Nekultura" i "neznanje" su imenice, a ne glagoli i pisu se spojeno sa prefiksom...
Препоручујем 14
Brazilijanista
Molim da ispravim prevodioca. U Brazilu je stopa nezaposlenosti krajem aprila o.g. iznosila 12,5% (13,2 miliona osoba od ukupno 106 miliona radno sposobnih). Broj nedovoljno iskorišćenih osoba je rekordan - 28,4 miliona. Tu spadaju nezaposleni, nedovoljno zaposleni (sa umanjenim brojem radnih sati) 7 miliona, oni koji su odustali od traženja posla (4,9 miliona) i potencijalno sposobni za rad - 3,3 miliona.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља