недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
ИЗГРАДЊА МИНИ-ХИДРОЕЛЕКТРАНА У СРБИЈИ

Зелена герила против зелених киловата

До априла 2019. изграђено је 125 мини-хидроцентрала, али је издато 1.700 дозвола за изградњу на 600 локација
Аутор: Вишња Аранђеловићнедеља, 07.07.2019. у 21:30
(Фото Александар Јовановић Ћута)

Изградња мини-хидроелектрана широм Србије изазвала је два парадокса – први је да је борба против њих ујединила власт и опозицију, макар и у Власотинцу. Друго, хидро борци за заштиту животне средине претворили су се у герилце који спасавају реке од корпоративних еколога и њихове зелене енергије.

Како се идеја о спасу планете од загађења претворила у Србији у грчевиту борбу за очување река које након изградње МХЕ бивају упаковане у цеви? Наиме, бетонске бране се постављају чак и у мале потоке, па потпуно нарушавају изглед природе и не само то – већ тако угрожавају биљни и животињски свет. Цеви, мреже и бетон мењају пејзаже и исушују корита река и потока. Док вода обрће турбине и профите, мештани се организују и буне тражећи да им се врати природа коју су им одузели неки нови еколози. У таквом окружењу се производи најприроднија струја, али је проблем што тамо природе више нема.

Идеја о зеленој енергији увезена је из Европске уније и то као препорука да се што већи удео струје произведе из обновљивих извора. И ту нема ништа спорно, као што нема ништа спорно ни у плану наше државе да до следеће године 27 одсто електричне енергије произведе по рецепту ЕУ. Парадоксално, али нису спорни чак ни инвеститори који граде у заштићеним подручјима, јер су пре тога у већини случајева прибавили све дозволе и ни у једном закону за сада не пише да малим хидроелектранама није место у заштићеним срединама.

Министар заштите животне средине Горан Триван каже за „Политику” да су неопходне измене закона који ће забранити грађење МХЕ у тим подручјима.

– Мини-хидроелектране чине штету биолошкој равнотежи, нарочито на малим водотоковима који су готово потоци, и сматрамо да треба забранити њихову градњу у највреднијим подручјима у Србији. И многе земље у свету и у окружењу одустале су од њихове градње. Министарство припрема измену Закона о заштити природе, којима предлажемо забрану изградње у заштићеним добрима. Идеја је да они који су у складу с прописима ту већ изградили МХЕ наставе да раде, уколико су градњу обавили на технички исправан начин, а ако нису, да то исправе. Они који тек желе да граде могли би то и даље да раде у незаштићеним подручјима – објашњава Триван.

Док чаршија шапуће да је свака битка изгубљена, јер се министар неће замерати моћним људима из сенке који су већ изградили МХЕ, део стручне јавности измену закона коментарише као популистичку и непотребну. Наиме, закон предвиђа да инвеститор, како би изградио мини-хидроцентралу, пре тога мора да изради студију процене утицаја на животну средину. А њу потом да одобри стручна комисија Тривановог министарства.

Да ли је онда министар истински забринут за природу или је то начин да се додвори еко-герили? Можда је одговор у случају који се одиграо прошле године на реци Височици. Ресорно министарство је повукло претходно дату сагласност с једне такве процене пошто је утврдило да је инвеститор „заборавио” на неке заштићене врсте. Случај је преко Управног суда стигао на Касациони који је Тривановом министарству дао за право.

До априла 2019. изграђено је 125 мини-хидроцентрала, али је издато 1.700 дозвола за изградњу на 600 локација. Најугроженије је подручје Копаоника, где у сливу реке Јошанице па до Ибра има њих 17. И, судећи према урбанистичким плановима и енергетским програмима, ту неће бити крај. Није поштеђен ни сам простор националног парка. А на Старој планини планирана је изградња око педесетак МХЕ. Управо су мештани оближњег села Ракита, борећи се против инвеститора који упркос решењу о забрани радова није уклонио цеви, постали симбол свеопште борбе против отимања река.

Разлози за тако велико интересовање потенцијалних инвеститора је брз повратак уложеног новца и зарада. Јер, цена од око дванаест евроценти за киловат-час, коју државни електродистрибутер плаћа власницима мањих хидроелектрана обезбеђује добар профит. Истовремено, киловат-час струје која није зелена кошта упола мање – 6,3 евроцента. Ту разлику, кроз рачуне за струју, плаћају потрошачи у Србији.

Уз то, брз је повратак уложеног новца. Један од инвеститора, с којим смо разговарали али уз услов да остане анониман, каже да се инвестиција исплати за око пет година.

– Градња кошта око 2.500 евра по инсталисаном киловату, а повлашћена цена струје коју нам држава плаћа траје 12 година. У медијима смо представљени као највећи криминалци, а за све имамо дозволе надлежних органа, од Завода за заштиту природе до Министарства енергетике – истиче наш саговорник.

Иако зелена струја не мора да стигне само из река, већ је могу произвести ветропаркови, биомаса, сунце... у Србији преовлађује интересовање баш за мини-хидроелектране. Имајући у виду прорачуне стручњака који тврде да је количина струје коју оне могу произвести тек три одсто, поставља се питање да ли је реч о јавном или приватном интересу у чијем је средишту профит. Међутим, у Министарству енергетике нисмо могли да добијемо одговор на питање колика је годишња зарада власника МХЕ, а колико процената струје они произведу.

Законске недоречености, неусклађеност прописа, сумње да су МХЕ ту искључиво због интереса моћника блиских власти од питомих љубитеља питоме природе направили су еко-ратнике који не верују у зелену енергију. Одатле, ваљда, и коментар једног од њих: „Тесла је рекао како, а ми бисмо наопако.”

Триван: Не постоји потпуно чист енергетски извор
Америчка управа за енергију је пре две године први пут од 1984. издала саопштење у којем су обавестили јавност да је струја из обновљивих извора надмашила ону коју производе нуклеарне електране. Овај резултат остварен је градњом нових ветропаркова и соларних фарми, а не градњом МХЕ. На такав тренд указује и министар заштите животне средине Горан Триван.

– Хајде да прво смањимо укупну потрошњу енергије, а да не реметимо тренутни комфор и за то постоји много различитих начина. То је први корак. Други корак је постављање соларних панела јер нам је сунце једини непресушан извор енергије, а биомаса, шума и пољопривреда су највећи потенцијал за производњу зелене енергије. Треба напоменути да не постоји потпуно чист енергетски извор, већ се морају размотрити сви негативни утицаји на животну средину, почев од производње ресурса до његовог одлагања, и изабрати најбољи – истиче Триван.


Коментари17
8f8e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tiho
Pročitajte ovaj članak pa ćete zaključiti gdje će naša proizvodnja, a time i cijena biti za par godina kada se navedene termoelektrane počnu gasiti. A ugasit će se tako što će uvesti na svaki proizveden kW taksu zbog zagađenja pa ćemo struju kupovati iz vana i onda je nećemo imati ispod 10 Ecenti/kW. Srbija nije zemlja sunca i vjetra već vode. Solar se u Srbiji može koristiti 1000 h/god, a hidro 4000 h/god. Zato je cijena subvencije u solaru 2-3 puta veća od hidro. Vjetro je negdje između.
Zlatan
Mislim da ste ovde namerno spekulisali sa odredjenim podacima kako biste favorizovali mini centrale koje za posledicu unistavaju mngoo toga. """Solar se u Srbiji može koristiti 1000 h/god,"" Po vama ispade da u Srbiji nema vise od 4 meseca suncanih dana . 1000 / 8 (sati po danu prosek) = 125 = 4 meseca. Solar moze da radi u Srbiji minimalno 7 meseci naravno ne punim kapacitetom.
Препоручујем 2
Dragana
Ma hajde, kako to da Srbija nije zemlja sunca kada je od ranog proleca do kasne jeseni pod Mediteranskom klimom i za 30% ima vose suncevog potencijala od jedne Nemacke koja vec uveliko proizvodi struju iz sunceve energije. Prozumer koncept je u Nemackoj upravo zasnovan na suncevoj energiji, gde domacinstva ugradjuju solarne panele na svojim krovovima i visak proizvedene struje upustaju mrezu. Da li je bolje to ili da nam razore poslednje ciste reke samo da bi proizveli 3% ukupne energije?
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Vladimir
Ovo je velika prevara! Ne radi se toliko o "mini hidrocentralama". koliko se zapravo radi o gradjevinskom pesku! Za nekih ±25godina, ne samo da nece da bude tih reka, nego ce bratija sa zapada da odnese kompletna brda koja su kod nas sastavljena od idealnog gradjevinskog peska a koja su njima neophodna za izgradnju i akomodaciju jos dodatnih ±3 milijardi ljudi!!!
zoran
Članak pun neistina,nema 120 MHE a posebno nema 1700 dozvola.Šta je namera kada se objavi ovakva neistina .Propisi za dobijanje dozvola veoma strogi i komplikovani i većina investitora odustaje posle potrošenih velikih sredstava još u početku.Sigurno je da ima zloupotreba u izgradnji MHE posebno derivacionih ali gde je kontrola države.Mešanje politike u izgradnju MHE koja je očigledno osnovni motiv protivnika izgradnje MHE samo pokazuje prave namere protivnika MHE a ne zaštitu reka.
Чудољуб
Типична замена теза МХЕ лобиста - ”умешана је политика”. Не помињу да ”инвеститори” имају прећутну подршку из центара моћи, а да се ми, као противници изградње еколошки штетних постројења, убисмо пишући представке државним органима који нам одговарају несувислим дописима и пребацују лоптицу једни другима. Не за МХЕ!
Препоручујем 8
Prof. Dr Ristić
Investitore, ne diraj nam reke! A ako hoces, bio sam u SANU kada je nekoliko govornika, od ministra do strucnjaka, iznelo bas ovaj podatak! Ne MHE!!!
Препоручујем 8
Прикажи још одговора
Radule
Eko sistem se potpuno devastira sto nije prihvatljivo zdravom razumu. S druge strane posmatrano ovo je Eldorado samo za investitore. Drzava ih narodnim parama isplacuje po visokim tarifama kao zbog zelenih kilovata a sva ta struja ima skoro beznacajan uticaj na poboljsanje energetkog potencijala Srbije. Sagledavajuci ove cinjenice jasno se dolazi do zakljucka.
violeta
Zabranite odmah gradnju SVIH hidroelektrana dok potpuno ne sredite zakon !! Uvedite vec jednom i PRIMENU zakona da ne izigravamo gerilu ! Pokazite vec jednom da li smo drzava u 21 veku ? Po meni, drzava pravi ove probleme svojoom neazurnoscu ! Iskreno sam ovde na strani ,,gerile,, !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља