уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

У Словенији ангажовано око 16.000 наших радника

Захваљујући споразуму са том земљом ЕУ наши грађани убудуће ће моћи да добијају радну дозволу на три године, с тим што ће бити у обавези да прву годину рада проведу код првог послодавца
Аутор: Марија Бракочевићсубота, 06.07.2019. у 22:50
(Фото Танјуг)

Поред Немачке и Хрватске, и Словенија је једна од земаља ЕУ која је грађанима Србије изузетно примамљива за рад. Тренутно у тој држави ради око 16.000 наших људи (у 2018. ангажовано 10.000), а од септембра, када ће ступити на снагу билатерални споразум између наше и Владе Словеније којим ће се регулисати запошљавање српских радника у тој земљи, биће радно ангажовано још око 5.000 људи. Оперативни протокол о спровођењу споразума потписан је јуче у Националној служби за запошљавање, а како истиче Зоран Мартиновић, директор НСЗ-а, тим документом на законит начин биће уређен поступак радних миграција и регулисан статус грађана који желе да се запосле у Словенији.

– Не желимо да мотивишемо људе да оду да раде у иностранство, него да дефинишемо права и обавезе и незапослених и послодаваца. Ипак, постоји велики број оних који из земље одлазе мимо наше воље. У Словенију је тако посредством НСЗ-а у 2018. отишло само 15 особа, а знамо да је та земља прошле године издала око 10.000 радних дозвола нашим држављанима, а у току ове још око 6.000. То само значи да они масовније одлази на друге начине, а не уз посредовање државе – истиче Мартиновић.

На питање зашто тако мали број људи одлази да ради у иностранство под окриљем НСЗ-а, директор ове службе каже да је то тако због строгих процедура и зато што држава води рачуна о адекватној заштити запослених, па послодавци често не желе да користе НСЗ као посредника у запошљавању.

– Тражимо строго контролисане услове рада за наше људе. Уговор о раду мора да буде двојезичан, пре одласка незапослени мора да се упозна са свим условима и потпише уговор о раду у Србији. Самим тим проверавамо и карактеристике послодавца, па ако он крши прописе у вези са посредовањем често проналазе флексибилније начине који би могли да омогуће незапосленом рад – објашњава Мартиновић.

Захваљујући споразуму са Словенијом грађани Србије убудуће ће моћи да добијају радну дозволу на три године, с тим што су у обавези да прву годину рада проведу код првог послодавца.

Како за „Политику” истиче Мавриција Батич, директорка Завода за запошљавање Словеније, после тога ће моћи да бирају код кога ће радити, јер ће им приступ тржишту рада бити у потпуности отворен и у наредне две године.

– То је добра вест, јер су Словенији сада ионако потребни радници. Највише нам недостају возачи, вариоци, електричари, радници у угоститељству, туризму и грађевинарству – подсећа Батичева, додајући да се овом врстом споразума неће надокнадити мањак радне снаге, већ је он превасходно потписан да би се они још боље заштитили.

– У Словенији засад ради око 16.000 грађана Србије. Немамо квоте за запошљавање као неке земље из окружења, али оно зависи од тога да ли на тржишту имамо довољно наших радника. Ако их немамо, онда позивамо стране држављане да раде. Највише таквих стиже из Босне, а потом и из Србије – додаје Батичева.

Словенци углавном одлазе на рад у Аустрију, а просечна словеначка плата је око 1.100 евра. У земљи која има око два милиона становника, на евиденцији тамошњег завода је око 71.000 незапослених. То није велики број људи без посла, подсећа Батичева.

– Стопа незапослености у Словенији је 4,2 одсто, али они који су званично без посла имају потешкоће да буду конкурентни на тржишту рада јер или немају занимања које послодавци траже, често су нискоквалификовани или су у категорији старијих, које послодавци све више заобилазе – истиче директорка словеначког завода за запошљавање.


Коментари13
1eecc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris
Jeste, sve sami bankari i visokopozicionirani kadrovi. Nije nego, sve tesari, zidari, kuvari, konobari itd. Rade to, jer Slovencima ne pada na pamet po toj cijeni rada... Tako je bilo i u SFRJ.
slavko
Još jedan razlog više da se Srbi u Sloveniji proglase konstitutivnim narodom, srpski jezik službenim jezikom a ćirilica službenim pismom.
Suza
Ni u Sloveniji neće da zapošljavaju ljude od 40-50 god. kao i u Srbiji, a ta grupa ljudi je najviše oštećena zato što su žrtve ratova, taman kada su završili školu morali su da idu da ratuju.
Ivica
Drago mi je kad cujem da moze negde da se odlazi van
Goran
@Ivica Je, zato su nam prazne i Lika i Kordun a mladez napusta i bogatu Slavoniju. A zakaj si ti jos uvijek ovdje, u Hrvatskoj? Mislim kad ti je drago cut da se moze otic van...
Препоручујем 14
Gavro
Sam naslov teksta je kao da je sam tekst napisan 60 ih godina. O kojim se nasim radnicima radi ? Mozda bi se moglo reci da godisnje odlazi po 10 000 nasih drzavljana ali oni nisu nikakvi nasi radnici. Rade za sebe i Slovenske poslodavce i to je to. Nimalo dobra vest da ljudi napustaju rodna mesta i odlaze da se snalaze po belom svetu. Ili sto bi nas narod rekao cega se pametan stidi budala se time ponosi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља