петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ПРОФЕСИЈА РЕДИТЕЉ: БАЛША ЂОГО

Вечери када се утркујете са животом

Мислите да сте завршили посао када сте завршили монтажу. Не! Завршили сте када се све епизоде прикажу на телевизији. Сваке суботе се питате: „Шта ће бити вечерас?!” А десило се, једне вечери, и то само што је Раша Вујовић куцкајући о сат изговорио реченицу: „Време тече”, да се програм прекине и на екрану се појави министар Небојша Стефановић. Гледао је дуже од два минута у камеру и ћутао. Људи нису знали да ли је то део серије, нигде није писало да се прекида програм. А мени је притисак скакао и скакао, при
Аутор: Снежана Чикарићпонедељак, 01.07.2019. у 11:36
Балша Ђого с екипом серије „Пет” (Фото Стефан Ђаковић)

Балша Ђого не воли много да се појављује у медијима. Више воли да о њему говоре пројекти на којима је радио. А радио је много. Како сам каже, порастао је на филму и након 32 године рада осећа се као стари грађевински радник.

– У овом послу све помало знам да радим. Осим да шминкам – смејући се каже редитељ чију серију „Пет” су гледаоци с нестрпљењем ишчекивали из суботе у суботу.

У причу о пет жена које, испоставиће се на крају, солидарно постају модерни српски Робин Худ, ушао је, како то већ обично бива, сасвим случајно. Била је планирана нека потпуно друга прича која је након филма и серије „Бићемо прваци света” требало да буде снимљена као дуг РТС-у.

– С продуцентом Дејаном Петровићем пре приче о кошаркашима сарађивао сам на филму „Потера за Срећком”, потом и на серији „Позориште у кући”. С Иваном Димић сам тада почео да спремам текст, а онда се у цео пројекат укључио и Драган Бјелогрлић, који је то после преузео као креативни продуцент. Иако сам желео да режирам све епизоде, потписао сам се само испод пет. И није ми било право, искрен да будем. Али, Драган је одлучио другачије и остале епизоде поделио Ивану Живковићу, Мирославу Лекићу и Горану Гајићу – прича Ђого и појашњава како снимање наставка популарне серије памти по томе што је од редитеља тражено да за два и по дана сниме епизоду.

– Верујте, јурили смо та два и по дана, јурили, али... Безуспешно. Најбрже што сам могао да снимим била су три. Ни тројица редитеља која су дошла након мене, ма колико се трудили, нису успели. Испоставило се да је то немогућа мисија. После су се Бјелогрлић и Петровић удружили и заједно направили „Монтевидео”, а ја сам био – љут. Разишли смо се на „Позоришту”. Додуше, Драган је брже себи направио одступницу пошто он има тај „злочиначки” шарм, потом и Дејан, па сам се ја вратио на „Монтевидео” као помоћник редитеља. Потом је дошла прича о кошаркашима Дарка Бајића. „Бићемо прваци света” био је велики, обиман филм. Када смо почели да снимамо тај филм, у којем сам такође био помоћник редитеља, Дејан Петровић је потписао уговор с РТС-ом по којем је требало да урадимо и 24 епизоде. И тако је све почело. Снимили смо филм, потрошили јако пуно пара које филм у биоскопу није вратио иако је био успешан. Од тражене 24 епизоде могло је да се направи пет. Ипак, успели смо да доснимимо материјал за 12. Али је остао дуг од још 12 епизода. Касније се родила идеја да се направи једна женска серија јер је управо тако нешто фалило РТС-у – објашњава Балша Ђого због чега је недуго након те идеје позван да прочита сценарио који је написала Наташа Дракулић о четири жене које воде девојчице на такмичење у певању.

– Прочитао сам сценарио, било је ту много бака, дека, ујака... И све девојчице су биле с Дорћола. Сценарио је био добро написан али... Није то био мој терен. Онда су ми Дејан Петровић и Гага Ђурковић понудили да заједно радимо на тој причи и ја сам пристао, али под условом да режирам. „Морам да вам кажем да бих ја мало променио причу”, рекао сам, али су они одмахнули руком и рекли ми: „Немамо времена за то. Дуг је дуг, одлаже се превише, телевизија тражи нешто за шта је дала новац” – објашњава наш саговорник како је пред нову 2017. годину ушао у причу звану рад на сценарију за серију „Пет”.

Прича Балша Ђого и како су га амбиција и некакво радно лудило навели да са својим, како каже, „партнером у злочину” Страхињом Радетићем ипак почне да пише сценарио – из почетка.

– Те баке и деке дефинитивно нису биле наша прича. Ја чак лоше певам. Али, нисам то смео да кажем Дејану па сам почео да га полако уводим у моју нову причу. Како сам му коју епизоду читао он ме је стално запиткивао када ће девојке да запевају – прича шеретски се осмехујући редитељ који је, како сам признаје, прочитао на стотине разних сценарија, а међу њима и један који је писао Страхиња Радетић, којег ће Ђого захваљујући томе и упознати.

– Горан Бјелогрлић ме је својевремено позвао и рекао да има један интересантан сценарио за који Драган нема времена. Погледам сценарио и схватим да је реч о једној страшној причи о сукобу две домаће службе, савезне и републичке, и то од 1991. до 2005. године. Страшно ми се допала прича, деловала ми је попут српског „Кума”. Са све именима и презименима. Правим! Замолим оца да прочита, а он ме пита: „Ово су прави људи, неки су још увек живи и здрави, шта ћеш када те неко од њих назове и каже да би волео да се сретнете у Мадери јер му се не свиђа то што си снимио? Кога ћеш да зовеш са собом на тај ручак?” „Тебе”, кажем оцу, а он ми одговори како му на памет не пада да на њега иде – препричава Балша разговор с оцем, нашим познатим књижевником Гојком Ђогом, након којег је и одустао од те приче.

Али, није одустао од Страхиње Радетића, којем је потом дао да један обиман сценарио од хиљаду страница сведе на три стотине, што је овај и учинио.

– Радећи рекламе зарадио сам неке паре и тако ја скупим новац, ни мали ни велики, одем код Страхиње и кажем како желим да зна да је писац и да се од писања зарађује. Дам му те паре и не сањајући да ће то толико да га узнемири да смо недуго потом сели у кола и сударили се на првој раскрсници. Штета је била толика да је пола пара отишло на поправку кола – препричава Ђого сценарио из сопственог живота, не скривајући да је прилику за рад на серији „Пет” доживео као велику професионалну шансу.

– Дуго сам у овом послу. Имао сам ја неке своје успехе, за мене, али без успеха у јавности. И без неке велике шансе. Зато сам овај пројекат и прихватио као своју велику шансу. Наташи Дракулић сам јавио да нећу радити њен сценарио већ да ћу писати један потпуно нови. Гурали смо ту причу и – изгурали – прича Ђого, а на наше питање у чему је тајна добро урађене сцене, прецизно попут професора каже:

– Нема ту пуно тајни. Иако то људи потцењују, морате да имате добар објекат макар се селили три-четири пута дневно. Добро је да буде сунца када снимате овако брзо јер вам онда не треба пуно расвете, морате да имате доброг глумца у епизодној улози јер главне сте сигурно добро одабрали. И, наравно, пожељно је да у тексту имате неки преокрет. То је пут којим сам се ја водио и гледао да имам бар два од ових елемената ако већ не могу да имам све.

На крају свега, десило се да серију „Пет” сваке суботе прати милион и по гледалаца, и то у пролеће када филмаџије баш и не прижељкују да им се пројекти приказују на телевизији. Лепо време тада не задржи људе у кући већ их тера да изађу. Поготово суботом увече.

– Мислите да сте завршили посао када сте завршили монтажу. Не! Завршили сте када се све епизоде прикажу на телевизији. И тада се просто утркујете са животом јер не знате шта све може да се деси, лоше, на пример. Сваке суботе се питате: „Шта ће бити вечерас?!” А десило се, једне вечери, и то само што је Радован Вујовић куцкајући о сат изговорио реченицу: „Време тече”, да се програм прекине и на екрану се појавио министар Небојша Стефановић. Гледао је дуже од два минута у камеру и ћутао. Људи нису знали да ли је то део серије, нигде није писало да се прекида програм. А мени је притисак скакао и скакао... – прича редитељ, признајући да је у плану друга сезона серије „Пет”, али и да припрема један потпуно нов пројекат.

– На конкурсу Филмског центра Србије добио сам да радим играни филм „Кошаре”. Један мој другар ми је некако на средини конкурса рекао да има сценарио Ђорђа Милосављевића, али да то сада није за њега и питао ме да ли бих га ја узео и конкурисао. Пристао сам. Надам се да ће на зиму почети снимање, отићи ћемо у планине где је велики снег. Причу за Кошаре сам негде у глави већ завршио и близу смо да имамо и филм и серију. Потребно ми је још неких месец дана. Већ сам и три клинца нашао за улоге млађих ликова иако они још не знају да сам их одабрао. Од доброг филма о Кошарама дели нас само велики рад. У то сам сигуран – каже Балша Ђого.


Коментари2
a58ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srdjan
Bravo!
Dejan Sakos
Lepo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /
ТВ ревија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља