Оштећени мостови и путеви, стотине поплављених домаћинстава, покренута клизишта, пољопривреднo земљишта под водом – ово је последица поплава које су погодиле Србију. Елементарне непогоде у јуну су проглашене у чак 22 локалне самоуправе, а штета је достигла око 25 милиона евра.

Ово је само груба процена, наглашавају у Канцеларији за јавна улагања. Према прелиминарним извештајима градова и општина, уочена су оштећења на 145 мостова и 67 клизишта на локалним путевима, 253 локације на локалним водотоковима, 29 система за водоснабдевање и канализацију и 63 јавна објеката. Пријављена је штета и на укупно 1.081 стамбеном објекту.

На питање када ће све ово бити обновљено, у Канцеларији за јавна улагања одговарају да динамика обнове инфраструктуре зависи од времена неопходног за припрему пројекта, пре свега за израду пројектно-техничке документације, као и од времена неопходног за само извођење радова, што, и једно и друго, често траже и по више месеци.

– Тако је, на пример, за припрему пројекта обнове моста, пре почетка израде грађевинског пројекта, неопходно спровести геомеханичка, хидролошка и друга истраживања. Јер нови мост, изграђен на месту старог оштећеног или срушеног, мора да буде отпоран на све знане ризике како би била спречена нова штета услед неких нових могућих поплава или клизишта – кажу у Канцеларији и наводе да су од 2014. финансирали изградњу 137 нових мостова на локалним путевима.

– Ни на једном од тих мостова данас није забележено оштећење услед дејства било поплава, било клизишта – наводе у Канцеларији.

Када је реч о кућама и становима објашњавају да је у надлежности локалних самоуправа да примају пријаве грађана, начине категоризацију штете, као и да, за сваки појединачни случај оштећеног стамбеног објекта, издају решења којима се утврђује право на помоћ, као и висина помоћи која је у непосредној вези с утврђеном категоријом штете на објекту.

Издавање решења је већ почело у Краљеву и Лучанима, двема локалним самоуправама у којима је забележен највећи број оштећених стамбених објеката (578 од укупно 1.081, и то 347 у Краљеву и 231 у Лучанима).

– Очекујемо да, у наредних седам до десет дана, почне издавање решења и у другим локалним самоуправама обухваћеним Одлуком о проглашењу елементарне непогоде. Пре свега у Книћу (45 корисника), Трстенику (36), Ивањици (49), Крагујевцу (56) и Ариљу (девет корисника), где је окончан процес категоризације штете на објектима. Процена је да би, барем када је већина корисника у питању, помоћ могла да буде исплаћена у наредних 45 дана. Из искуства знамо да, за мањи број корисника, тамо где постоје нерешени имовинско-правни односи, процес често траје дуже – кажу у Канцеларији. 

Оштећене и затворене пруге

Штета од недавних поплава и временских непогода на пругама и железничкој инфраструктури износи око 55 милиона динара, кажу у предузећу „Инфраструктуре железнице Србије”

– Сва оштећења смо обновили у најкраћем року, како би путнички и теретни железнички саобраћај што брже био успостављен – кажу у овом предузећу.

Током временских непогода биле су оштећене пруге Крагујевац–Краљево, Краљево–Рашка, Ресник–Ваљево, Рума–Шабац–Зворник, Чачак–Пожега и Свилајнац–Деспотовац. Пругу Крагујевац–Краљево на више места оштетиле су поплаве (Витановац–Витковац, Матарушка Бања – Богутовачка Бања), док је у месту Павлица, између Краљева и Рашке, железничку инфраструктуру оштетио велики одрон земље и стена. У месту Млађево, између Ресника и Ваљева, био је оштећен насип пруге, док се на излазу из једног тунела на прузи Рума–Шабац–Зворник у више наврата појављивало клизиште, које је санирано.

Због великих количина воде и јаких бујичних токова за саобраћај су привремено биле затворене и пруге Чачак–Пожега у подручју железничке станице Драгачево и Свилајнац–Деспотовац.

Средином јула коначна процена губитка у аграру

Поплављене оранице, угинула стока, уништени воћњаци и механизација… Овогодишње слике подсећају на катастрофалну 2014. Колико ће тачно последње елементарне непогоде коштати српски аграр, биће познато тек средином наредног месеца.

У Министарству пољопривреде кажу за „Политику” да ће коначну информацију моћи да објаве тек око 15. јула, односно када буду сабрани подаци с терена јер је и даље у току попис настале штете у више од 2.000 угрожених пољопривредних газдинстава у различитим крајевима Србије.

Јасно је да последице неће трпети само пољопривредници већ и купци који ће, према прогнози аналитичара, храну на локалном тржишту ове јесени плаћати скупље.

Према искуству из 2014, од укупне вредности процењене штете у пољопривреди (која је тада износила око 220 милиона евра) чак 72 одсто настало је због деградације земљишта. Око 12.000 хектара земље је постало потпуно неупотребљиво за сетву у наредној сезони, што је довело до смањења прихода и коначног извозног биланса аграра.

Највећи удар претрпеле су општине у централној и западној Србији. Време у којем се десила поплава поклопило се са жетвом на почетку сезоне а елементарне непогоде погодиле су око 33.000 домаћих пољопривредника. Далеко највећу материјалну штету претрпели су произвођачи кукуруза, пшенице, соје, јечма дувана, сезонског поврћа и воћа… а процењује се да ће исто бити и након овогодишњих непогода.

Страдали су многи сеоски путеви, па је приступ тржишту у неким местима био отежан. Оштећен је велики број система за наводњавање, електричних пумпи и пластеника. Додатни проблем био је што потрошачи нису желели да купују свеже воће и поврће из поплављених подручја у страху да је контаминирано.

Мало је оних који су оптимисти да су 2014. и ова година изузеци и да произвођачи хране немају у будућности разлога за стрепњу. Пољопривредници ће, како упозоравају стручњаци, бити принуђени не само на обавезно осигурање (које данас у Србији плаћа тек 10 до 15 одсто газдинстава, и то најчешће за штете изазване градом) већ и да прелазе на алтернативне засаде и културе које боље подносе таква временска колебања. И. Албуновић