Једно предизборно обећање већ је испунио. „Све ће бити у реду”, парола је коју је опозиционар Екрем Имамоглу понављао након што је изборна комисија попустила под притиском власти и, по мишљењу многих, без стварног оправдања поништила резултате гласања по којима је он постао градоначелник економског срца Турске, Истанбула. Могао је изгубити стрпљење и бојкотовати нове изборе или, бар, заоштрити реторику према противницима, али се Имамоглу одлучио на смиреност и продужетак прве кампање, у којој је позивао на заједништво и помирење поларизованог турског друштва. Био је то рецепт и за други, неупоредиво убедљивији тријумф, као и за, како се коментарише, спас турске демократије, али и за надвладавање популизма у свим државама којима он тренутно хара.

Тај рецепт унеколико је преузео од турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који своју огромну моћ дугује привлачењу конзервативних и религиозних припадника нижих класа, колико и задовољењу економских аспирација имућнијих слојева. Мада члан тврдо секуларне Републиканске народне партије, Имамоглу је у кампањи обилазио џамије и грлио се с онима који су му у лице говорили како неће гласати за њега. Појављивао се на састанцима где се дискутовало о локалним проблемима истанбулских дистриката и нудио решења, док се његов ривал Бинали Јилдирим ослањао на масовне митинге и подршку медија, које је Ердоган одавно ставио под контролу.

Пружио је Имамоглу руку и националистима, не преузимајући њихове идеје, као што је дозирао и популизам, обећавајући бесплатне основне намирнице за најсиромашније породице у Истанбулу, а да је ипак држао говоре у којима је у начелу осуђивао популистичку политику какву воде Ердоган и друге ауторитарне вође широм света.

Могло је то деловати и као опортунистичко сваштарење, али је Имамоглу убедио гласаче да жели свима да се посвети, каква год им била убеђења и потребе. У томе му је помогло и то што противници, предани запењеним нападима на њега лично, нису имали конкретне предлоге за спречавање економског посртања нити воље да зауставе поделе у друштву изазване Ердогановим „султанским” стилом владавине. „Књига радикалне љубави” наслов је манифеста на основу којег је Имамоглу водио своју кампању, под тугаљивим насловом кријући промишљену стратегију за обраћање Турцима замореним од Ердоганових економских промашаја и вечитог тражења непријатеља: слушање грађана уместо држања проповеди, разумевање неистомишљеника радије него објаве рата, премошћавање јаза између секулариста и верника у име превазилажења истинске поделе – на богате и сиромашне.

Имамоглуу (49) предвиђају да би једном могао директно да угрози и Ердогана, преузимајући место председника Турске. Рођен недалеко од Трабзона, на обали Црног мора, где се у школи занимао фудбалом и рукометом, каријеру је почео у породичној грађевинској фирми, да би у политику ушао 2008. и шест година касније постао први човек једног од истанбулских дистриката.

Ожењен је и отац троје деце.