уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:03
ПОГЛЕДИ

Маслине у Валданосу

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 30.06.2019. у 09:05

Цр­на Го­ра је на­ја­ви­ла да ће бив­ше вој­но од­ма­ра­ли­ште ЈНА Вал­да­нос крај Ул­ци­ња да­ти Аме­ри­кан­ци­ма и НА­ТО-у за рат­ну лу­ку, од­но­сно вој­ну ба­зу. Не­ка­да су се та­мо од­ма­ра­ли при­пад­ни­ци ЈНА, њи­хо­ве по­ро­ди­це, али и дру­ги ци­ви­ли, јер од­ма­ра­ли­ште је би­ло отво­ре­ног ти­па. Исти­на, мно­го скром­ни­је не­го Ку­па­ри, Ба­шко По­ље или Ду­и­ло­во, све у Хр­ват­ској. Сме­штен у ува­ли Вал­да­нос, ме­ђу 30.000 ста­ба­ла ма­сли­на, са ма­лом до­ли­ном у ко­јој су мон­та­жни бун­га­ло­ви, али и зи­да­ни објек­ти, Вал­да­нос је по­сле рас­па­да СФРЈ јед­но вре­ме фи­гу­ри­рао да бу­де но­ва рат­на лу­ка рат­не мор­на­ри­це СРЈ. Ипак, вој­ни струч­ња­ци су пр­о­це­ни­ли да је то та­да, због це­не, био те­шко из­во­дљив по­ду­хват. 

На­и­ме, улаз у ува­лу Вал­да­нос вр­ло је узак, с јед­не стра­не је рт на ко­јем је све­ти­о­ник, на дру­гој, се­вер­ној стра­ни су ли­ти­це, за­пра­во кли­фо­ви. Ка­да је ве­тар ја­чи од че­ти­ри бо­фо­ра, по­себ­но ка­да су на­ле­ти ју­га, бр­о­до­ви на­про­сто по­и­гра­ва­ју у уском за­ли­ву, са мо­гућ­но­шћу да се раз­би­ју о ка­ме­ну оба­лу. Вој­ни врх СРЈ је тих де­ве­де­се­тих го­ди­на за­кљу­чио да је Вал­да­нос ипак не­при­клад­на рат­на лу­ка, иако сам ја упра­во на стра­ни­ца­ма „По­ли­ти­ке” на­ви­јао да се из­гра­ди лу­ко­бран ду­жи­не 500 ме­та­ра и да се та­ко спре­че уда­ри ве­тра и ви­со­ки та­ла­си у са­мом за­ли­ву.

Та­да­шња пр­о­це­на је би­ла да би пр­о­ду­бљи­ва­ње дна у за­ли­ву и пр­о­ши­ре­ње си­дри­шта – да би на­ши рат­ни бр­о­до­ви ве­ли­чи­не ра­кет­них фре­га­та од 1.700 то­на де­пла­сма­на мо­гли да ма­не­ври­шу у за­ли­ву чи­је оба­ле мо­же да пре­ба­ци и ва­зду­шна пу­шка – у стар­ту ко­шта­ло нај­ма­ње 50 ми­ли­о­на до­ла­ра. Без коп­не­не ин­фра­струк­ту­ре и ло­ги­сти­ке, што све оба­ве­зно иде уз рат­ну лу­ку, а укуп­не тр­о­шко­ве по­ве­ћа­ва нај­ма­ње три пу­та. 

Ако би НА­ТО бр­о­до­ви тре­ба­ло да се уси­дре у Вал­да­но­су, он­да би пр­о­ши­ре­ње и пр­о­ду­бљи­ва­ње за­ли­ва мо­ра­ло да бу­де још ра­ди­кал­ни­је, што иза­зи­ва и пи­та­ње за­што је то по­треб­но НА­ТО-у, ако има лу­ке у Ал­ба­ни­ји, од Дра­ча, Ва­ло­не до остр­ва Са­зан. НА­ТО ни­је фор­ми­рао ни­јед­ну стал­ну вој­ну ба­зу, ни по­мор­ску ни ва­зду­хо­плов­ну, у Хр­ват­ској, где је то мо­гао са ре­ла­тив­но ма­лим тр­о­шко­ви­ма, што су на де­се­то­го­ди­шњи­цу ула­ска Хр­ват­ске у вој­ни са­вез са кри­тич­ким освр­ти­ма не­дав­но пр­о­пра­ти­ли хр­ват­ски ме­ди­ји, уз пи­та­ње: „Шта смо до­би­ли ула­ском у НА­ТО?” 

За­то ми је ма­ло чуд­но да пред­сед­ник Цр­не Го­ре го­спо­дин Ми­ло Ђу­ка­но­вић јав­но ну­ди Вал­да­нос за ба­зу НА­ТО-а. Че­му та до­дат­на удва­ра­ња Ва­шинг­то­ну, ка­да су вр­ло ма­ле шан­се да Аме­ри­кан­ци при­хва­те ула­га­ње у Вал­да­нос као рат­ну лу­ку НА­ТО-а? И шта би, уоста­лом, НА­ТО до­био са Вал­да­но­сом? Ко­га да кон­тро­ли­ше, ка­да са дру­ге стра­не Ја­дра­на по­сто­је ита­ли­јан­ске рат­не лу­ке? Ми­слим да у Под­го­ри­ци ни­су ни све­сни да ће о цр­но­гор­ским по­мор­ским ам­би­ци­ја­ма на Ја­дра­ну од­лу­чи­ва­ти Рим, а Ита­ли­ја не­ће до­зво­ли­ти ни­ка­кву но­ву рат­ну лу­ку Вал­да­нос. Као што је бло­ки­ра­ла Хр­ват­ској би­ло ка­кве ам­би­ци­је да има под­мор­ни­це. По­што је у НА­ТО-у прин­цип од­лу­чи­ва­ња кон­сен­зус. По­сле рас­па­да СФРЈ у Ри­му су отво­ре­но ре­кли да је „Ја­дран ма­ре но­струм”. Што зна­чи да је мо­гу­ће да ће се аме­рич­ки вој­ни­ци ку­па­ти у Вал­да­но­су као ту­ри­сти, бун­га­ло­ви су са­свим до­бри, и уди­са­ти ва­здух ма­сли­ња­ка, али од рат­не лу­ке НА­ТО-а, бра­ћо Цр­но­гор­ци – ни­шта. Не­ма­ју ни Аме­ри па­ре за ба­ца­ње.

За­пра­во, го­ди­на­ма сам ве­ро­вао да су три ства­ри код Цр­но­го­ра­ца прак­тич­но не­про­ме­њи­ве: цр­но­гор­ско чој­ство, ју­на­штво и го­сто­љу­би­вост, љу­бав ко­ју га­је пре­ма Ру­си­ји, и то да су са Ја­па­ном још у рат­ном ста­њу. Ка­да сам за ово тре­ће 1994. у То­ки­ју упи­тао на­чел­ни­ка Ге­не­рал­шта­ба ја­пан­ских од­брам­бе­них сна­га ге­не­ра­ла Те­цуу Ни­ши­мо­тоа, он ме је не­мо по­гле­дао и по­чео да се сме­је.

Да­кле, у то тре­ће са­да не­што ма­ње ве­ру­јем. До­ду­ше, и цр­но­гор­ски исто­ри­ча­ри са­да се до­ста тру­де да не­ги­ра­ју би­ло ка­кву по­ми­сао да је Цр­на Го­ра, као са­ве­зник Ру­си­је, 1904. го­ди­не об­ја­ви­ла рат Ја­па­ну. Ка­жу, би­ло је до­бро­во­ља­ца из Цр­не Го­ре ко­ји су се у том ру­ско-ја­пан­ском ра­ту бо­ри­ли на стра­ни Ру­си­је, по­ми­њу се и по­је­дин­ци, као др Ан­те Гво­зде­но­вић, ко­ји је био у шта­бу ру­ског ге­не­ра­ла Ку­ро­пат­ки­на, па Јо­ван Ли­по­вац, ко­ји је ко­ман­до­вао цр­но­гор­ским од­ре­дом у том ра­ту, па Алек­сан­дар Са­и­чић...

Ру­ски цар је у то вре­ме твр­дио да је „Цр­на Го­ра истин­ски и је­ди­ни при­ја­тељ Ру­си­је”. Љу­бав је би­ла обо­стра­на, Ру­си­ја је фи­нан­сиј­ски по­ма­га­ла Цр­ну Го­ру, об­на­вља­ла шко­ле и цр­кве у Цр­ној Го­ри, сла­ла чак и оде­ћу за двор на Це­ти­њу, сла­ла жи­то за на­род у Цр­ној Го­ри, цр­но­гор­ски краљ је био и пу­ков­ник ру­ске арми­је.

Го­ди­не су пр­о­ла­зи­ле, мно­го је Цр­но­го­ра­ца за­гла­ви­ло на Го­лом ото­ку због Ста­љи­на, пр­о­цен­ту­ал­но мо­жда чак и нај­ви­ше, мно­го је Цр­но­го­ра­ца би­ло на ду­жно­сти­ма по­ли­тич­ких ко­ме­са­ра у ЈНА. За­ра­ђи­ва­ло се на ре­мон­ту со­вјет­ских рат­них бр­о­до­ва у Арсе­на­лу у Тив­ту, до­ла­зи­ле су со­вјет­ске под­мор­ни­це, ра­за­ра­чи, све по пр­о­пи­си­ма што се ти­че по­го­на и на­о­ру­жа­ња. Ју­го­сла­ви­ја је во­ди­ла ра­чу­на да по­сле сва­ког со­вјет­ског рат­ног бр­о­да у на­ше лу­ке упло­ви аме­рич­ки рат­ни бр­од, и обр­ну­то.

А он­да је Цр­на Го­ра ула­ском у НА­ТО лу­пи­ла пра­ви ша­мар за­хвал­но­сти Ру­си­ји. Па је за­тим Под­го­ри­ца уве­ла и санк­ци­је Ру­си­ји. Зар тре­ба би­ти ве­ћи ка­то­лик од па­пе? 


Коментари44
6a861
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris BG
@Ante I moji roditelji su Dalmatinci. U prvom i drugom svetskom ratu su Srbi pomogli da se obala odbrani. Srba vise nema. U stvari nema nikog vise osim Hrvata. Za 30 godina bice 3 miliona Hrvata a 61 milion Italijana. Po skrapama ce kosti ostavljati samo Hrvati ako ne budu slusali. Zbog mojih dole ja se samo nadam da ne zavrse kao Srbi u NDH.
Boris BG
Gospodine Lazanski, sta mislite kada ce Italijani doci po Istru i Dalmaciju? Kao sto je Rusija uzela Krim. Vidimo da su vec krenuli da daju izjave u tom tonu i to politicari na pozicijama. A spomenuli ste i da im ne daju ni jednu vojnu bazu da imaju. Po mom misljenju to ce biti cim NATO i/ili EU ne budu jedinstveni ili se raspadnu.
Ante
Hvala Borise, odavna me neki komentar nije ovako nasmijao.. Inače, Dalmatinci su ustvari najviše lokal-patrioti, mi smo prvo Dalmatinci, pa onda Hrvati. Pa tako možemo biti protiv Hrvatske, pa i protiv Jugoslavije, a naravno, i protiv Italije, ako Dalmatinac osjeti da se radi protiv njega. A mi možda jesmo lijeni, ali znamo da se "bijemo" ako treba. Ali nismo ni glupi, kao ni većina Talijana, da bi opet ostavljali kosti po dalmatinskim škrapama.
Препоручујем 2
Леон Давидович
@ Ivan То је ругање историји зашто што нема везе са реалном историјом. Руска војска се бори на границама Руског царства и Османског царства наноси поразе Османлијама и слаби их и тако корак по корак све до коначног ослобођења и балканских народа од Османлија. Било је и директног доласка добровољаца поготово у Србију. У 18. и 19. веку Црногорци се стално шаљу неке делегације и мотају се око руског двора и траже свакојаку помоћ У доба кнеза (краља ) Николе Русија финансира црногорску војску. Итд. А и Рспућин је дошао на руски двор , а знамо шта је чинио уз помоћ црногорских кнегиња.
BatoRS
@Branislav Popovic Vama Popovicu nesto smeta.Sigurno je da ne mozete niti cete smanjiti intelektualne sposobnosti gospodina Lazanskog koji ne pise samo o Monte Negru vec kao sto znate i o USA,Japanu,Rusiji,Finskoj skoro svim zemljama NATO i onih drugih.Njegovi pogledi su na najvisem nivou o tome svjedoci vjerna publika jos iz vremena Starta za koji nisam siguran da znate o cemu se radi.Meni izgleda da ste Vi jedan o 500 koji protestuju po ulicama Beograda u nadi da ce neko da im da vlast.
branislav popović
Uvek se pitam: Šta je autor hteo da kaže? Do kada ćemo gledati šta drugi radi i mešati se u tuđa posla.
iz glave
па ако сарадња са нато 99 и признање косова није мешање у туђа посла
Препоручујем 8
vox populi
Što "mešati se u tuđa posla"? Pa, on je novinar i ima pravo da sve problematizuje. Ako vam smeta, vi ne čitajte.
Препоручујем 25
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља