среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:39

Векови у лишћу земунске винове лозе

Винова лоза из Господске улице стара више од 100 година и даље даје квалитетно грожђе. – Показало се да су њени плодови благотворни за рад срца
Аутор: Бранка Васиљевићчетвртак, 27.06.2019. у 21:21
Зграда испред које лоза расте подигнута је још 1827. године, а постоје фотографије рекламе сока од грожђа из радње за продају и прераду грожђа која се налазила у дну здања из 1878. (Фото: Б. Васиљевић)

У једном кутку Господске улице у Земуну више од сто година расте необична лоза. Преживела је оба светска рата и упркос свему што се догађало годинама она и даље рађа. И то обилато.

Због специфичности и старости ова лоза врсте „сеибел 1000” проглашена је пре пет година спомеником природе. О њој сада, осим станара, брину ЈКП „Зеленило Београд” и Пољопривредни факултет.

Код чокота ове необичне „земунке” данас око 18.30 часова биће одржана винска здравица као знак добродошлице и увод у „Земунски фестивал вина и хране” који ће трајати до недеље увече.

Земунски чокот за многе је посебно место. Код лозе су се, прича Хаира Јаковљевић, историчар уметности и станарка зграде испред које расте лоза, заљубљени заклињали на љубав, а станари обележавали све значајне датуме. Осим ових необичних, помало тајанствених „особина”, плодови чокота у Земуну имају и лековита својства. Испитивања су показала да плод лозе има много више добрих супстанци од њених рођака попут мерлоа, кабернеа, прокупца, па је благотворна за рад срца.

– Зграда испред које лоза расте подигнута је још 1827. године. Постоје фотографије рекламе сока од грожђа из радње за продају и прераду грожђа која се налазила у дну здања из 1878. Старост лозе потврђује и фотографија младе девојке из породице Живановић која је 1908. године умрла од туберкулозе. Фотографија се налазила на споменику на Земунском гробљу, а на њој се видела и лоза како се пружа дуж целе терасе – прича Јаковљевићева.

(Фото: Б. Васиљевић)

Зграда крај које дрво расте у Господској 4 такође је непокретно културно добро и првенствено је била у власништву породице Пуљо, власника прве Земунске штампарије. Касније се у кући налазила трговина на велико и мало, познате земунске трговачке породице Живановић.

У последњих пет година лоза је лепо ојачала, разгранала се и у висину и у ширину. У њеном првом комшилуку населиле су ласте, а крај ње у савршеним суседским односима „живе” босиљак, мушкатла, нана, паприка, парадајз...

Како би „земунка” боље расла, постављен јој је и ослонац, тако да јој се витице пружају и до другог спрата, док корење досеже до средине дворишта

– То смо случајно открили када се запушио канализациони одвод. Радници комуналног предузећа уклонили су горњи слој земље и открили огроман бунар породице Живановић који је затрпан 17. априла 1944. године у савезничком бомбардовању. Лоза пружа корење до њега и одатле црпи оно што јој је потребно. Приликом бомбардовања потпуно је уништен предњи део зграде, сва фасада у сецесионистичком стилу је отпала, а комади цигала засули су цело двориште. Том приликом две особе су погинуле, док су девојчица која је стајала код лозе, као и лоза, преживеле. Од тада је почела прича да она има посебна својства. И данас своје важне тренутке станари обележавају сликајући се поред ње. Ја сам се пре четрдесетак година пред своје венчање сликала испред лозе. Иначе, изгледа да је та прича о дуговечности тачна јер углавном сви станари имају дуг животни век – прича Јаковљевићева.

Лоза из Земуна има добар генетски потенцијал, али и велику културолошку вредност.

Како би је очували и испитали њена својства, Пољопривредни факултет је урадио обимна истраживања бобице грожђа. Лоза у Земуну, према речима др Небојше Марковића, професора виноградарства на Пољопривредном факултету, француски је хибрид. Основа ове врсте витис којој припада земунски чокот је америчка, а укрштана је у Француској после 1860. године. Тада је епидемија болести филоксера уништила засаде винове лозе по Европи. На наше просторе ова сорта „сеибел 1000” дошла је око 1903. године.

Анализе показују да је вино од ове врсте грожђа здраво за срце
(Фото: Документација ЈКП „Зеленило Београд”)

На огледном добру „Радмиловац” узгојено је око тридесетак чокота па се од тог грожђа и грожђа из Земуна прави вино и то за експериментална истраживања.

– Радили смо анализе да утврдимо каква су јој антивирусна, антибактеријска и својства у спречавању болети срца. Посебно смо испитивали у Институту за проучавање лековитог биља „др Јосиф Панчић” антиканцерегене материје које су садржане у опни бобице земунског чокота. Резултати су показали да је у грожђу присуство тих материја знатно веће него код других племенитих сорти. То значи је вино од ове врсте грожђа здраво за срце  – објашњава Марковић.

Калемови „земунке” посађени су у неколико винограда у Србији, а међу њима је и задужбина краља Петра на Опленцу.

Винова лоза у Земуну представља прави раритет не само на локалном нивоу, већ и шире.


Коментари5
653b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srđan
Ovi iz Zelenila Beograd koji su kao zaštitili ovu lozu, i još napisali da je zabranjeno secenje grana loze, ne znaju ništa o lozi kao biljki, kao ni gospođa koja stanuje u zgradi a koja kaže da je ne treba seći. Ne treba je seći, ali svaka loza se mora svake godine orezivati da bi ostala u životu. Ne može biljka da ostane živa ako samo raste, jer ako te grane sama biljka ne može da nahrani, onda će se osušiti i to već za koju godinu. Zato lozu treba orezati u rano proleće da bi ostala da živi.
Sicilijanac
Не разумем наше пољопривредне стручњаке, професоре, политичаре тј. политиканте који само експериментално засаде 30 чокота те стогодишње винове лозе... У другим земљама искористили би мајку природу и засадили би хектаре земље под виновом лозом која има те карактеристике. Примера ради на падинама вулкана Етне налазе се винова лоза која назив Нерелло Маскалесе префилоксера стари су око 150година и нису никада били нападнути филоксером, само једна боца вина данас се продаје око 150€ Паметном довољно
Роко Бенедикт
Није та лоза ништа нарочито. Та сорта је један од директно родних хибрида, створена у покушајима да се дође до сорте отпорне на филоксеру. У народу се зове "Француз" и законом је забрањено продавати вино од ње (као и од других хибрида). Имамо у дворишу (једно место у Срему) ову сорту и била је ту када смо купили кућу пре 40ак година. Могуће да је посадио још Немац који је ту живео пре рата. Доста је отпорна и жилава, али је грожђе скромног квалитета, бар кад се ради о крупноћи, укусу, изгледу.
Препоручујем 1
Zoran
Samo da gondula ne prolazi tom ulicom.
Milorad
Nekada je svaka ulica u Zemunu imala bujan drvored. Sada ih fali trećina. Ko god poželi može da poseče drvored, siguran je da nadležni neće prstom mrdnuti da taj varvarizam sankcionišu i spreče.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља