уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:38

Појединци у Црној Гори измишљају историју

У Црној Гори никада није постојала аутокефална православна црква, па самим тим никада није ни укинута, каже Далибор Ђукић, доцент на предмету Црквено право на Правном факултету у Београду
Аутор: Александра Петровићчетвртак, 27.06.2019. у 22:55
Манастир Подмаине код Будве (Фото: А. Петровић)

Иако још није сасвим јасно како се Венецијанска комисија (ВК) определила према Закону о слободи вероисповести, којим власти у Црној Гори покушавају да отму сву имовину Српске православне цркве, професори права указују на чињеницу да мишљење из Венеције није обавезујуће.

Осим тога, Венецијанска комисија није улазила у историјске чињенице, па изгледа да су појединци у Црној Гори успели делимично да наметну неке измишљене „податке” као историјске.

„У мишљење Венецијанске комисије су унете и одредбе Устава Црне Горе из 1905. године које говоре о аутокефалности Православне цркве у Црној Гори, која је наводно укинута актом Регента Александра Карађорђевића 1920. године. То је наведено на 16. страни мишљења Венецијанске комисије, у њеном оригиналу на енглеском језику. Историјски део у мишљењу ВК је базиран на информацијама које су добили од државних власти, а не од представника Митрополије црногорско-приморске СПЦ”, каже за „Политику” др Далибор Ђукић, доцент на предмету Црквено право на Правном факултету у Београду.

Нажалост, нису објављени другачији ставови према овом питању, које спада искључиво у домен аутономног црквеног права, а не уставног права (или уопште државног, световног права).

„Мишљење садржи и став да је имовина коју су верске заједнице користиле до 1. децембра 1918. године била у државној својини. Ове тврдње нису поткрепљене позивањем на конкретне правне прописе. Разлог је, наравно, то што они не постоје. Иако је ово питање које нема практичан значај, потребно је још једном поновити да са аспекта православног црквеног права у Црној Гори никада није постојала аутокефална православна црква, па самим тим никада није ни укинута. Имовина епархија у Црној Гори била је у њиховој својини, о чему сведочи и попис затечене државне имовине из 1919. године и остала је у њиховој својини и након стварања СПЦ. Ако се буду примењивали савремени међународни стандарди којима се штити неприкосновеност права својине, тако ће остати и у будућности”, каже др Ђукић.

Далибор Ђукић (Фото лична архива)

Европска комисија за демократију кроз право, позната широј јавности као Венецијанска комисија, усвојила је 23. јуна на својој 119. пленарној седници мишљење о црногорском предлогу закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница.

„Садржај овог акта, који има саветодавни карактер и формалноправно није обавезујући, изазвао је опречне коментаре у јавности. Разлог је чињеница да је мишљење тако формулисано да пружа основ предлагачима, али и критичарима спорног предлога, да њим буду донекле задовољни. Комисија је поздравила напоре црногорских власти да модернизују законодавство којим је уређена област верских слобода, као и многа друга либерална решења која тај предлог садржи”, каже др Ђукић.

Највише пажње привукли су коментари и предлози ВК у вези са питањем имовине верских заједница у Црној Гори.

„Наиме, у складу са чл. 62. и 63. предлога закона, било би омогућено држави да се без судских и прецизно дефинисаних административних процедура упише као ималац права својине над свим верским објектима који су изграђени или су се налазили у државној својини до 1. децембра 1918. С тим у вези, ВК је изнела неколико примедби и препорука. Она стоји на становишту да се пренос права својине над имовином верских заједница може спровести само након доношења коначне одлуке судских органа или органа управе. Комисија препоручује да се предлогом закона прецизира који прописи материјалног и процесног права ће бити примењивани и да се изричито гарантује право верских заједница да буду обавештене и да учествују у поступку пред надлежним државним органима”, наводи Ђукић.

Међутим, напомиње, ако законодавац жели да усклади предлог закона са препорукама Венецијанске комисије, он ће бити принуђен да измени и допуни постојеће одредбе, и то на првом месту оне које се тичу имовине верских заједница. Пракса је међународних тела да дају само оквирне препоруке и да упућују на начела међународног права која су државе у обавези да поштују. То значи да законодавац може самостално да процени на који начин ће извршити усклађивање одређеног правног акта са препорукама међународних експертских тела и форума. „Од кључног је значаја да се спорни Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница измени тако да онемогући евентуалне злоупотребе административних процедура и управног поступка и да обезбеди ефикасне правне лекове верским заједницама у случају да оне сматрају да су им права повређена”, објашњава наш саговорник.


Коментари14
33407
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Duft
Šta se čudite? Izmišljaju i po Srbiji. Čitajte samo članke i komentare po novinama pa će te vidjeti. A Srbi prekrajaju i prekrajali su istoriju već punih 100 godina.
ocigledno
Zna ta komisija da pravo nije na Milovoj strani. Zato je i zamuljala nejasan odgovor tj. da sebe formalno ne uprlja a da Milo moze iz istog da izmulja izgovor i da pripremi pomenute organe da rade "pravedno i propisno".
Dragomir Olujić Oluja
Prvo, u službenom/kanonskom dokumentu Carigradske patrijaršije „Katalogu autokefalnih pravoslavnih crkava“ (Sintagma), objavljenom u Atini 1855., pod rednim brojem 9. navodi se Crnogorska pravoslavna crkva kao autokefalna i, pored ostalog, u njemu se zahteva od Crnogorske mitropolije da poštuje kanonska pravila i ne širi svoju aktivnost van političkih granica Crne Gore!... Drugo, Mitropolija crnogorsko-primorska je (kao mitropolija SPC) osnovana 1931.
danilo obradovic
CG . je samostalna drzava i kao takva treba i morati imati svoje interese za raziku od ranije.Problem je veci sto Srbija to ne zeli prihvaiti ,promenu politike koju stvara vvolja vecine naroda u toj drzavi .
Nije Njegos zavrsio posao
Mora li Brazil imati brazilsku katolicku crkvu? Nesto ne vidim da Milo i ti trazis da se otmu sve katolicke crkve u Crnoj Gori, jer kao 'samostalna' drzava mora imati svoj crnogorsku katolicku crkvu? Ne moze neki tamo Rim i Vatikan da bude vlasnik crkvi koje je tu gradio narod i jos upravlja njima odande. To vazi i za dzamije.
Препоручујем 4
Aleksandar Mihailović
Objašnjenjima nedostaje ono koje govori da su preko 80% svetinja SPC u CG zadužbine, nekada bogatih i viđenijih ljudi, verskih i državnih poglavara, što nikada nije bilo državno. Pismo Vartolomeja I Đukanoviću razjašnjava sve što je iz mišljenja VK moglo drugačije da se tumači, pa je i iznenadna vežba RM 6 država NATO u CG u dobroj meri posle tog pisma izgubila svaki smisao. 6 ratnih brodova je uvežbavalo potragu za neprijateljskom podmornicom, kontrolu obale i uništavanje radara i VT na njoj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља