субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41
СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ПРАВОСУЂА ЗА ПЕРИОД 2019-2024

Приоритет уставна реформа и растерећење судова

За период 2019–2024. године планира се и измена читавог сета закона који морају да буду усаглашени са изменама највишег правног акта
Аутор: Мирослава Дерикоњићсреда, 26.06.2019. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Приоритети Стратегије развоја правосуђа за период 2019–2024. године су даље јачање независности судства и самосталности тужилаштва, непристрасности, као и даље подизање квалитета правосудног система, наводи се у овом документу у који је „Политика” имала увид. У поменутом документу, као приоритети наводе се и даље подизање нивоа ефикасности правосудног система и степена поверења јавности у рад правосуђа.

Представљајући поменуту стратегију, министарка правде Нела Кубуровић казала је да њене најважније области обухватају уставну реформу, као и измену читавог сета закона, који морају да буду усаглашени са изменама највишег правног акта. У овом документу, према њеним речима, акценат је стављен на растерећење београдских судова и мере које је потребно предузети како би се остварио циљ.

Говорећи о новој стратегији, министарка се осврнула и на претходне две из 2006. и 2013. године, оценивши да је она за период од 2006. до 2011. године успоставила нов нормативни и институционални оквир, односно да је донет сет нових правосудних закона, да су формирани Високи савет судства, Државно веће тужилаца и Правосудна академија.

– Не треба заборавити критике међународних институција, када је реч о реформи из 2006. године. Венецијанска комисија је разматрала Устав из 2006. године, а потом у свом мишљењу из 2007. године, указала на низ неправилности и кршења европских стандарда, када је реч о поступку избора судија и решавања начела сталности судијске функције – казала је министарка.

Како је објаснила, стратегија која је била усвојена 2013. године требало је да отклони највећи део последица из претходног периода: повратак у систем судија и тужилаца који су били разрешени 2009. године, успостављање нове мреже судова од 2014. године, која је требало да отклони проблем неједнаке оптерећености судова, као и проблем великог броја нерешених старих предмета.

Министарка је нагласила да је задовољна оствареним резултатима у последњих неколико година у циљу јачања независности и стручности носилаца правосудне функције, и повећању ефикасности, као и да су уведене нове правосудне професије – јавни бележници и извршитељи.

– Доста тога је урађено и на развоју е-правосуђа и унапређењу инфраструктуре. Претходни петогодишњи период обележило је највеће инфраструктурно улагање у последњих неколико деценија – нагласила је Кубуровићева.

Друштво судија Србије, како у овом струковном удружењу кажу за „Политику”, поздравља то што је Стратегијом развоја судства за период 2019–2024. године, препозната потреба за стабилизацијом судског система и „задржано опредељење из досадашњих стратешких докумената да је унапређење српског правосуђа потребно усмерити у правцу усвајања највиших европских стандарда, уз истовремено уважавање правне традиције Републике Србије”.

– За похвалу је то што су, за разлику од досадашње праксе, размотрене сугестије Друштва судија, а поједине и унете у радну верзију стратегије, па је тако направљена разлика између етичких правила (принципа у складу са којима би судија требало да се понаша) и дисциплинске одговорности (понашање судије, које је унапред законом прописано као забрањено). Усвојен је и предлог друштва да се анализира стање у београдском правосуђу и размотри усвајање засебних мера, јер у том правосуђу око 30 одсто свих судија у Србији, решава чак 70 одсто свих предмета у земљи – каже Драгана Бољевић, председница струковног удружења судија.

Друштво судија, према њеним речима, сматра да треба задржати све раније планиране, а неизвршене активности из важећих стратешких докумената. Према мишљењу Бољевићеве, све европске стандарде треба поново вратити у фокус и престати са инсистирањем да се само мишљења Венецијанске комисије представљају као једини извор тих стандарда.

– Уставне промене, које је влада предложила Народној скупштини, уместо највиших европских вредности, садрже решења која достижу једва њихов минимум. У појединим стварима је чак спуштен већ достигнути ниво стандарда. На пример, важећи Устав прописује да је судија у вршењу своје судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону, да је у саставу ВСС седам судија од 11 чланова, да судија без своје сагласности не може да буде упућен у други суд, као и да против сваке одлуке ВСС има право на правни лек. За разлику од тога, нацрт уставних амандмана прописује да судија суди водећи рачуна о судској пракси, да у саставу ВСС има само пет судија од десет  чланова, не прописује гаранцију непремостивости када је реч о упућивању, нити право судије на правни лек против одлука ВСС. Осим тога, превелика уопштеност стратегије допушта могућност најразличитијих решења за једну те исту стратешку меру. Веома је важно и да се пажљиво детектују основни проблеми у судству и истраже најадекватније мере за њихово превазилажење – објашњава Бољевићева.


Коментари2
e2440
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anđelka
Znači da se u okviru izmena ustava uvodi precedentno pravo. Kako pravosuđe nikad nije bilo na nižim granama, odluke sadašnjih sudija, kao sudska praksa, po ustavu će biti obavezujuće. To je strašno šta nam sledi, ukoliko ustav bude izmenjen u ovom pravcu. Gde je tu nezavisnost sudije i njegovo tumačenje zakona?
Aleksandar Mihailović
Reforme vode ka daljoj marionetizaciji i instrumentalizaciji pravosuđa od strane stranaka na vlasti. Može biti najbolji recept, ali, ako su sastojci loši, od kolača nema ništa. U srpskom pravosuđu već 2 decenije je na svim nivoima odlučivanja umrežen organizovani političkotajkunski kriminal, te nikada situacija nije bila gora nego jeste. Dok se svi ti ne procesuiraju i udalje iz pravosuđa sve će biti samo za demagoški obojene izborne priče. Strazbur će kada pravosuđe vode amateri biti zatrpavan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља